Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2020.

U poređenju sa Angry Birds, Minecraft je kao franšiza bio veoma konzervativan u puštanju pipaka na sve strane. Besne ptice su se razletele po svim igračkim žanrovima, dobile TV seriju, filmove, industriju igračaka i tematske zabavne parkove, a Minecraft se proširio na plišane lutke i spin-off avanturu danas bankrotiranog Telltalea... Naprosto, Mojang i Microsoft nisu dovoljno halapljivo kapitalizovali njegovu popularnost kod dece i omladine.

Minecraft Dungeons je neophodan korak u smeru te agresivne kapitalizacije. U pitanju je jednostavni akcioni RPG u stilu Torchlighta, koji je namenjen mlađoj publici i koji s „velikim” Minecraftom ima veze samo u pogledu vizuelne estetike. U igri nema kopanja, gradnje i drugih kreativnih stvari iz klasičnog Minecrafta, već samo lupanja kripova u glavu u okruženjima koja koriste njegove teksture i elemente grafičkog dizajna. Teren u igri nije destruktabilan, ali su nivoi proceduralno generisani, pa cela stvar ipak nije totalna, dosadna imitacija boljih igara.

Jednostavnost na svim poljima koren je dizajna igre. U njoj nemate klase, niti opcije prilikom levelovanja, već sve zavisi od opreme koju nosite. Dungeons je dominantno melee akcioni RPG u kojem kripove tučete širokim dijapazonom hladnog oružja, ispomažući se strelama, ograničenim resursom koji se ne može spamovati. Spellovi u igri dolaze u formi različitih artefakata koji operišu po sistemu cooldowna ili koriste duše kripova kao gorivo (što je kripi). Rog koji odbija i ošamućuje mobove koji vas okruže, raketa koja pravi AoE, amulet koji vam vraća HP i desetine drugih gedžeta jedine su realne varijacije u gejmpleju - možete da nosite tri u jednom trenutku, što praktično predstavlja vaše trenutno „drvo talenata”. Ovo je RPG koji ne računa deksteriti, strengt, niti intelidžens... Pri svakom levelovanju dobijate jedan poen za enčantovanje opreme, kojim možete da pojačate specijalne napade ili karakteristike koje svako oružje bolje klase ima. Kada ga prerastete, možete ga reciklirati, čime dobijate svoje enčante natrag. U pitanju je prost, ali efikasan sistem za budženje opreme koji ne zahteva nikakvu kombinatoriku i planiranje.

Kampanja je kratka, ali svakom nivou možete da modifikujete stepen izazova podižući ili smanjujući težinu, tako da od igre možete da napravite zaguljenu hard-core zabavu ili bozicu za opušteno igranje. Možete da igrate u društvu trojice igrača, a mečmejking sistem otvorenih partija ekstremno je prost. Jednostavan sistem kontrole idealan je za igranje džojpedom, mada se ovakve stvari tradicionalno igraju uz pomoć miša i tastature. Nivoi u igri su proceduralno generisani i zamišljeni su tako da se prelaze više puta, a od njihovog stepena težine, koji podešavate na slajderu pre ulaska, zavisi i nivo loota koji vas tamo čeka.

Veza sa Minecraftom je, kao što rekoh, isključivo estetsko-komercijalna i svodi se na kockastu grafiku i poznate kripove. U ovoj anti-Minecraft igri nema kreacije, ali nema ni neke posebne destrukcije, jer je prilagođena Nickelodeon generaciji. Hardverska zahtevnost relativno je skromna, ali ne baš toliko niska kao što možda očekujete gledajući skrinove ili gejmplej video.

Najveća vrednost Minecraft Dungeonsa je edukativna - igra može da posluži kao sjajan uvod u akcione RPG-ove za nekog ko se nikada nije susreo s njima. Možete da ga igrate s detetom od sedam ili osam godina ili da ga pustite da se samostalno zabavlja u dandžnima koji su podešeni na easy. Kad uvežba prste, koordinaciju pokreta i malčice poraste, biće spremno za tranziciju na Torchlight, koji će ga, pak, istrenirati za Diablo IV. I to je to, do puberteta ćete napraviti goth emo frika koji sluša The Cure, ubada se iglama i insistira da se ne zove Mihajlo, već Agonast.