Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2020.

Real-time strategije su mrtav žanr. Osim Starcrafta, koji ima solidnu multiplayer scenu i publiku koja prati turnire, ništa drugo ne izviruje iz zaboravljene rupe sjećanja. Ponekad se pojavi neki interesantan hibridni naslov kao što je Steel Division 2, namenjen hard-core wargame publici i to je to. Poslednji „veliki” mainstream RTS bio je Company of Heroes 2 koji je izašao pre sedam godina! Dokaz toga koliko je na tom polju sve zamrlo jeste činjenica da je Homeworld: Deserts of Kharak iz 2016. prošao potpuno nezapaženo: ako (skoro) niko nije hteo da igra novu igru iz franšize koja nekada nije silazila s naslovnih strana, čemu da se nadaju neki anonimni nesrećnici poput autora A Year of Rain, Warcraft III klona koji je pukao još u prvoj fazi early accessa? Sećam ih se s prošlog Gamescoma, gde sam u grupici novinara odigrao jedan multiplayer meč, slušajući uzbuđene developere koji nisu zatvarali usta o velikim planovima za svoju igru. Sada su verovatno pod nekim mostom gde jedu karton i prose.

Kad nema novih ideja, rešenje može da bude povratak korenima - ako remasteri starih hitova rade posao za Holivud, zašto ne bi učinili čudo i za (davno umrli) Vestvud? Command & Conquer Remastered Collection gađa centre za nostalgiju na koje nije imun nijedan igrač koji je devedesetih godina imao PC. Ova mini-kompilacija kombinuje Command & Conquer: Tiberian Dawn i Command & Conquer: Red Alert i njihove tri ekspanzije (Covert Ops, Counterstrike i Aftermath). Sve igre su umivene na svim poljima, od grafike i rezolucije (maksimum je sada 4K), do muzike i interfejsa. Sve je remiksovano, remuksovano, rebalansirano i ponovo skockano na polzu starih igrača koji su odrastali na ovim legendarnim RTS naslovima.

Ponovni susret sa dvadeset pet godina starim igrama u novom ruhu predstavlja mali kulturni šok koji u paramparčad razbija ružičaste naočare sećanja. Primitivno dizajnirane misije u Command & Conquer: Tiberian Dawnu teške su kao crna zemlja, mnogo teže nego što ih pamtim! Moderne strateške igre igrača vode za ručicu, pokazuju, ukazuju i upozoravaju dok ne nauči sve što treba da zna, ali C&C vas šutira u dupe, šamara i smeje vam se dok vas AI razvaljuje nekim potpuno nefer napadom u nemogućoj situaciji. Igre su stvarno nekada bile višestruko teže, to nije zabluda.

Nova grafika, koja, kao što rekoh, podržava rezolucije do 4K, hoda po jajima da ostane retro, nudeći pregršt novih fazona koji ne narušavaju nostalgičnost. Pritiskom na ’SPACE’ u svakom trenutku možete da se prebacite na old-school pikselizovani horor, a dodata je i mogućnost zumiranja akcije točkićem na mišu. U opcijama možete da podesite mnoge stvari, birajući između „legacy” i moderne varijante - recimo, da li želite da selektovane trupe usmeravate levim ili desnim klikom na mišu. Velika novina, koje možda niste ni svesni, jeste mogućnost grupnog štancovanja jedinica - u originalu ste morali da kliknete na svaku pojedinačnu jedinicu koju ste želeli da regrutujete, što iz moderne perspektive deluje sumanuto.

C&C: Tiberian Dawn je istorijski značajan, ali ipak potpuno prevaziđen naslov koji je vreme odavno pregazilo; C&C: Red Alert, originalno izdat godinu dana kasnije, modernija je igra na svim poljima. Zaplet i filmske scene su za dve klase „holivudskiji”, misije su maštovitije i mnogo detaljnije, jedinice bolje osmišljene, a sukobljene strane imaju različitije arsenale. Red Alert može sasvim fino da se igra čak i ako vas za original iz 1996. ne vežu nikakve uspomene... Obe igre nude i redizajnirani multiplayer, ali tamo se nisam duže zadržavao, jer je prepun kobri sa naštrebanim taktikama i refleksima kakve niko od nas nema.

Element igre koji su zaboravili da remasteruju jeste pathfinding jedinica, koji je ostao surovo jeziv i nepromenjen već četvrt veka. Kada, recimo, selektujete mešovitu grupu snaga (pešadija, tenkovi, vozila...) i usmerite ih preko nekog uskog grla, na primer, preko mosta, grupa će da se raštrka na sve strane. Brze jedinice će krenuti da idu okolo, tražeći najkraći prohodni put, pešadija će se vrteti unaokolo i prelaziti ga jedan po jedan, vama će vodena para šištati iz ušiju... Ovo je dokaz da originalni AI, prilagođen 486 procesorima, uopšte nije diran, a kamoli „remasterizovan”, a to ćete videti i po potrebi da manuelno određujete ciljeve za jedinice koje često stoje i ignorišu protivnika u neposrednoj blizini. Ničija nostalgija i setno razumevanje ne idu ovoliko daleko...

Remasterizacija filmskih scena je, takođe, izvedena prilično loše, jer su originalne trake izgubljene, tako da se moralo pribeći upscalingu sa video-fajlova sa instalacionih CD-ROM-ova. Za remaster je iskorišćena kombinacija sinematika sa konzolnih izdanja obe igre, koje su svojevremeno izdate u PAL/NTSC rezolucijama, što ih čini za pola klase kvalitetnijim od onih u verziji za PC (320x200). Ali, čak i tako, finalni rezultat stravično varira - neke od scena sa Staljinom iz Red Alerta su negledljivi, pikselizovani bućkuriš. Zaista je šteta što ovo kulturno blago nije moglo da bude rekonstruisano na bolji način... Postoji kraći dokumentarac o mukama potrage za originalnim video-kasetama koji možete pogledati na adresi i.sk.rs/357573. No, jednog dana, te kasete će, kao izgubljene skice Leonarda da Vinčija, možda biti pronađene na nečijem tavanu...

Izuzetno zanimljiv dodatak igri jeste „Bonus Gallery”, kolekcija green screen filmskih scena sa snimanja i klipova koji su odbačeni u produkciji i kao takvi nikad nisu ušli u galeriju sinematika osnovne igre. Ima ih tušta i tma i otključavaćete ih prelaskom misija.

Remaster videa je loš i tu pomoći (za sada) nema, ali je remaster zvuka izveden na apsolutno fantastičan način. Sve numere su friško odsvirali originalni kompozitor Frenk Klepacki i njegov bend Tiberian Sons. U igri postoji i originalna muzika (i originalni muzički semplovi, nalik na odzive jedinica), te u opcijama slobodno možete šaltati između starog i novog. Za pravljenje custom playlista ubačena je džuboks opcija, u okviru koje možete da pravite sopstvene misione mikseve i ložite se sa vazdušnim gitarama dok vas niko ne gleda. Naravno da ćete podesiti 20x Hell March i gledati kako svi u vašem okruženju počinju da marširaju kao falangisti, gromko vam salutirajući kad ih put nanese do vašeg stola.

Ceo soundtrack se može slušati samo iz igre - ne postoji opcija da se zasebno kupi, što je ljigav potez, ali pesme se mogu iščupati uz pomoć programa koji barataju *.MEG fajlovima (recimo, OS Big Editor - i.sk.rs/357574).

Command & Conquer: Remastered Collection može da se kupi na Originu, ali i na Steamu, usled pomalo iznuđenog poteza napuštanja ekskluzivnosti sopstvene izdavačke platforme koji je Electronic Arts preduzeo ovog proleća. Steam verzija je, zapravo, superiornija od one na Originu, jer ima podršku za modove kroz Steam Workshop, a tu su i simpatične, neobavezne trice nalik na trading karte. U oba slučaja moraćete da platite dvadeset evra, što je sasvim OK cena za ono što dobijate.