Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2020.

Džavoli se klackaju u vozu i nose plamičak koji treba da ponovo razgori davno smrznuti pakao, u čemu ih sprečavaju pseudoanđeli, kojima se ledena adska pustara više sviđa od vatrene... Bilo je i pametnijih zapleta u igrama, bilo je i glupljih, ali šta da se radi... Ako neko zavrišti „satanizam”, želim da ga uverim da je igra karikirana sprdačina koja ne zadire duboko u teške teme.

Monster Train je specijalno modifikovani klon Slay the Spire, indie hita iz prošle godine. U pitanju je lukava kombinacija RPG-a i kartične igre u kojoj radite za lukavago, štiteći njegov voz i njegovu vatricu u roguelike maniru. Kao i svaki roguelike, ni ovaj nije zamišljen za kompletiranje u prvom prolazu, već se od igrača očekuje da malo grinduje i da ima malkice sreće. Svaka partija se sastoji od nekoliko deonica u kojima vaša kompozicija postepeno napreduje kroz smrznute krugove pakla ka njegovom zaleđenom srcu, gde vas čeka finalni boss, nekakav kljunasti serafim koji vizuelno podseća na fuziju pterodaktila i Horusa iz egipatskih jeresi. Svaka etapa vašeg putovanja progresivno je teža, na sličan način na koji je svaki novi zvezdani sistem u FTL-u teži od prethodnog.

Igra se, praktično, može podeliti na dva segmenta - logistiku i taktičke kartične bitke. U svakoj zoni pruga se račva na dva dela, a u zavisnosti od pravca koji odaberete, dobićete različit plen i pristup drugačijim vendorima za ojačavanje vašeg kartičnog i arsenala artefakata. Tu se završava logistika, nakon koje sledi fajt, posle čega sledi nova doza logistike, a u osmom krugu vas čeka borba sa finalnim bosom.

Svaka borba se odigrava u vagonu na sprat, na čijem vrhu pulsira plamičak koji treba da zaštitite. Vi i protivnik naizmenično izbacujete karte (jedinice i spellove) na teren - vi na levu, on na desnu polovinu vagona. Oponent kreće od dna i cilj mu je da se trupama probije do vrha, kad njegovi mobovi počinju da čukaju i oštećuju krhki plam sa ograničenom sposobnošću samoodbrane. Borba je, naravno, potezna - jedinicama i činima nišanite protivnike, bafujete svoje snage, debafujete oponenta i radite sve što radite u bilo kom drugom kartičnom battleru (npr. Hearthstoneu). Na kraju svakog poteza, kad oboje završite krug, njegove preživele jedinice prelaze na sprat više, smanjujući vam šanse da ih zaustavite pre nego što stignu do cilja. Ovaj blagi tower defense momenat vrlo je lepo osmišljen.

Ključ pobede je sinergija između karata i spelova. Svaku partiju počinjete sa defaultnim špilom koji je prilično slab i pogodan tek za prvih nekoliko fajtova. Nalaženjem novih karata i njihovim budženjem u fazama logistike postepeno ćete ojačavati arsenal, a u tom procesu ne smete da izgubite iz vida sinergiju između karata bez koje nema ni srednjoročnog uspeha. U podešavanjima igre birate dva tematska špila koja nosite na put: na početku su vam otključane samo monstruozne biljke i klasični crveni đavli, a postizanjem ciljeva i ačivmenata u kampanji, progresivno vam se otvaraju i ostale armije (ledeni monsteri itd.). Nakon svake partije, bila ona uspešna ili ne, dobijate XP koji vam podiže nivoe armija koje ste vodili u bitku - viši leveli otvaraju mogućnost za pribavljanje boljih karata tokom putešestvija, što igru čini progresivno lakšom. Vredi, ipak, ponoviti da je kartaška sinergija ključ i da čak i slabe karte, lukavo kombinovane, nose snažan potencijal za pobedu.

Kad igru prvi put kompletirate, otvoriće vam se sistem „covenanta”, to jest, sistem nivoa težinske progresije - ima ih 25 i svaki je za zrnce ili dva izazovniji od prethodnog. To je podloga za prilično dugotrajnu zabavu, a u igri postoji i multiplayer.

Monster Train je vraški (pun intended) zarazna igra, koja je, ipak, za podeljak koplja manje kul od moćnog Slay the Spire.