Aleksandar DINIĆ

1. januar 2020.

Kad ne znaš šta ćeš, ti napravi izometrijsku co-op krljačinu! Nakon solidnog prvenca iz 2010. godine, izuzetno dobrog nastavka sa glumačkim asom Majklom Vinkotom u ulozi Smrti dve godine kasnije, treći deo sage o apokaliptičnim Nehilim jahačima od pre godinu dana nije u dovoljnoj meri ispunio očekivanja legija fanova koje su ga tako dugo očekivale. Dok THQ pokušava da provali pravu recepturu koju je bankrotirani Vigil primenio u izradi prve dve igre, Airship Syndicate uskače da posustalom serijalu dune svež vetar u jedra i ponovo ga postavi u žižu igračima koji su se zaželeli dobrog, starog pakleno-bratoubilačkog razaranja od ranije.

Genesis iz podnaslova u čorbu Darksidersa donosi tri nova ili izmenjena sastojka, koji ga planski distanciraju od originalne trilogije. Prvi, osnovni, i već pomenuti na početku teksta tiče se izmenjenog izvođenja i prateće mehanike igranja koje idu uz to. Pogled iz trećeg lica koji je bio zaštitni znak prethodnih igara sada je zamenjen izometrijskom perspektivom i pogledom na teren, sa fiksiranom i dobro postavljenom kamerom koja nikada ne narušava preglednost ili fluidnost akcije na ekranu. Druga novina tiče se (konačnog) uvođenja i poslednjeg jahača apokalipse, Strifea, u interaktivnu formu, jer ćete u igri šaltati između njega i starog znanca, Wara. Iako je ravnopravan član dinamičnog dua, stiče se utisak da je Strife istinska zvezda igre, konstantno prosipajući fore i fazone, prepirući se i šegačeći se sa namrgođenim i džangrizavim partnerom, odnosno provocirajući i dobacujući protivnicima, što ga efektivno čini Dedpulom Darksiders mitologije, a to je dodatno cementirano i sjajnim uvodnim sinematikom koji ne ostavlja sumnju ko će biti glavna atrakcija igre.

Poslednji, ali ne i najmanje važan momenat koji omogućava Genesisu da se posmatra mimo originalne sage, dolazi u vidu pozicioniranja dotičnog u svet i timeline Darksidersa. Priča je smeštena u događaje pre prve igre i Warovih eskapada na apokaliptičnoj Zemlji, i pokriva odiseju pomenutog dvojca tokom potrage za demonskim kraljem Luciferom, koji planira da poljulja krhki balans između Pakla i Nebesa ojačavanjem nekoliko reprezentativnijih đavoljih lordova širom kraljevstva. Tokom 16 nivoa različitih gabarita i dužine trajanja (uključujući i nekoliko striktnih arena za susrete sa kapitalnim bossovima), Strife i War sretaće se sa nekoliko NPC likova koji će im pomagati tokom potrage, uključujući stare znance kao što su Samael, Abadon, nezaobilazni demonski trgovac Vulgrim i drugi.

Likovi koje budete vodili (solo šaltanjem između njih, odnosno u društvu sa on-line ili prijateljem za istim računarom), pored različitih karaktera, donose i fundamentalno suprotan pristup borbi i satiranju buljuka neprijatelja koji će iskakati ispred vas. Strife je revolveraš koji nigde ne mrda bez svojih ljubimaca, pištoljčina Mercy i Redemption, i preferira borbu na daljinu uz mogućnost da protivnike opali i potrošnim, eksplozivnijim nabojem (desni klik miša). War je teškaški tenk koji protivnike melje u rangu beonjača svojom legendarnom Chaoseater mačurdom i raznim varijacijama njegovog napada koje ćete otključavati i apgrejdovati tokom igranja.

Način igranja prilično je evidentan već i sa priloženih slika: gro „aktivnosti” svodi se na borbe različitog intenziteta sa kamarama demonskih hordi promenljivog gabarita, nivoa agresivnosti, vrsta napada, taktičkog ponašanja, stepena izazova i ostalog. Po terenu se, u pojedinim nivoima i na određenim mestima, možete kretati i na leđima svog vernog paklenog ata i odatle otvarati vatru/kasapiti napasnike, odnosno praviti juriše koji neutrališu sitnije neprijatelje, ali samo „pešaka” ćete biti u prilici da sakupljate određene predmete i dropove, obijate kovčege, aktivirate prekidače i poluge i slično. Protivnike kojima spustite skalu zdravlja na niske vrednosti možete efektno dokrajčiti (taster ’F’), što pokreće animiranu sekvencu tokom koje ste neranjivi (što se može taktički exploitovati) i donosi wrath i health orbove. Ukoliko odlučite da ih ipak regularno dokrajčite, oslobađate njihove duše koje se koriste kao valuta za kupovinu različitih unapređenja kod Vulgrima i drugih trgovaca.

Ne treba ni spominjati da igra obiluje nebrojenim predmetima, artefaktima, bonusima, sekvencijalnim unapređenjima za razne skale naših protagonista i gomilom drugih stvari koje možete pokupiti, a kojima proširujete i unapređujete svoj borbeni arsenal. Ovo sve, međutim, spada u sporedno i pasivno nadograđivanje likova, jer se glavno budženje odvija kroz sistem tzv. Creature Coresa. Ovo podrazumeva drvo sa razgranatim slotovima u koje smeštate jezgra koja ostaju iza većih i bitnijih kripova i bossova (ili ih kupujete kod pomenutih trgovaca), što podiže karakteristike Wara/Strifea na različite načine, uz njihovo dodatno levelovanje skupljanjem posebnih bonus predmeta po nivoima.

S obzirom na izmenjen gameplay, lako je pretpostaviti da je fokus igranja gotovo uvek na veselo-razbijačkoj atmosferi i neprekidnom satiranju neprijatelja, što možda neće najbolje leći igračima koji su očekivali balans između ovoga i glavolomki koje bi bile posejane po mapama. Njih je nesrazmerno malo i svode se na jednostavne „probleme” koji se rešavaju u hodu, a na sličan način je tretirano i krstarenje terenom sa prostorno-platformskim izazovima na koje ćete tek sporadično nailaziti. Minimalno upošljavanje vijuga tiče se korišćenja pojedinih gedžeta i komada opreme koje ćete dobijati u predefinisanim momentima (bumerang koji aktivira prekidače i prenosi vatru do neupaljenih gorionika; kugla za generisanje portala po terenu na određenim mestima i slično), ali njihova primena zna da bude prilično mušičava zbog manjka preciznosti koji igra detektuje kada budete pokušavali da ih koristite.

Multiplayer modus igranja funkcioniše na očekivan način tokom samog igranja, sa svim pogodnostima po pitanju naoružanja i opreme koje igrač-partner donosi igrajući kao drugi lik, ali je sama realizacija režima delimično traljavo odrađena. Ne postoji nasumični matchmaking sa drugim igračima, osim ako nisu na vašoj Friends listi (i obrnuto), dok je pomenuto lokalno igranje na jednom kompjuteru moguće, ali isključivo u split screen varijanti (što znatno ograničava igračko polje). Ne postoji mogućnost da oba igrača svoje likove vide i vode ih na zajedničkom ekranu (za šta je igra vidljivo i dizajnirana), s obzirom na to da nikada neće biti potrebe da se partneri previše udaljavaju jedan od drugog (uz mogućnost odzumiranja prikaza, što takođe nije predviđeno).

Epileptično šarena i atraktivna grafika se podrazumeva, sa vatrometom boja i efekata koji intenzivno pršte, ponekad vas efektno sprečavajući da uopšte i vidite lik koji vodite. Nivoi su grafički lepo dizajnirani i raznovrsni i, zajedno sa mnogobrojnim neprijateljima, bossovima, NPC-ovima i likovima koje vodite, verno repliciraju specifični stripsko-šareni Darksiders stil, koji podseća na omote albuma heavy metal bendova iz osamdesetih godina prošlog veka. Glasovna gluma je na visokom nivou, mada su interakcija između likova sporadične i na tačno određenim mestima, a posebnu čar uspeloj atmosferi daje izvrsna horsko-klavirsko-ambijentalna muzika, koja bi pak mogla biti obogaćena sa više numera.

Uzmite prvu rečenicu iz ovog opisa, pogledajte priložene slike i imaćete tačnu predstavu šta je Darksiders Genesis i šta pruža. Kompleksnost sadržaja, izvođenja i postupaka iz prethodnih igara zamenjena je ovom brzopoteznom fast-food poslasticom, koja je pre svega zamišljena kao preko potrebni boost franšizi posrnuloj nakon baksuzne trojke (ovome u prilog ide i činjenica da kolekcionarsko Nephilim izdanje igre od tričavih 380 dolara, u sebi sadrži i luksuzno opremljenu Darksiders društvenu igru, sa preko 60 već obojenih figurica za igranje). Ako je ovo zagolicalo đavolka u vama, i u idealnom slučaju imate kompanjona za kog važi to isto, Genesis je izgledno dobra kupovina, čak i za igrače koji nisu vatreni obožavaoci Darksiders univerzuma.