Nikola JEVREMOVIĆ

1. januar 2020.

Kao što reče Maloprstić iz „Igre Prestola”: „Znanje je moć”. Doduše, izreku je pozajmio od engleskog filozofa Frensisa Bejkona, koji ju je pozajmio od... nekog trećeg. Nije vam jasno? E, biće vam jasno, sledeće decenije. Krajem 2029. godine globalni naučni esnaf ovladaće Sigma teorijom. Uslediće nezapamćeni tehnološki razvoj. Eto čovečanstvu prilike da se ujedini i ostvari ono za šta su generacije manekenki žuljale svoja graciozna stopala – mir u svetu. Svašta! Kakva grozna ideja! Da delimo saznanja sa neprijateljima? A šta su oni nama radili? Bolje je da zasednemo za astal War rooma à la „Dr Strangelove”, okupimo špijune, vrbujemo, zavedemo, ucenimo ili otmemo pametne naučne glave i prigrabimo svu moć za sebe. Teoretičari zavere konačno mogu da kažu: „Jesam li ti rek’o?”, jer počinje novi Hladni rat za prevlast nad svetom, koji je, očigledno, tesan za dve, a kamoli za deset strana!

Sigma Theory (SK 5/2019) sada je u punom pogonu i dužnost nam je da ukažemo na šok pri odabiru frakcije – među deset najmoćnijih država sveta nema Srbije! Izostanak je nesumnjivo delo tajne masonske američke gej-naci-cionističke organizacije sa sedištem u podrumu Vatikana. Šta je, tu je, takav je život, lopta je okrugla, igra se 90 minuta...

U odnosu na ranu fazu, puna verzija nudi tri režima igranja – Classic, Custom i Story. Razlike između prvog i trećeg su minimalne – otključani achievementi (Hu! Dobro je! Kako bismo bez njih?) i narativna priča iz američkog ugla koja je identična kao i kod ostalih režima. Custom, kako mu ime kazuje, nudi podešavanje nivoa težine, brzine istraživanja, doomsday časovnika itd. Mehanika igre nije se promenila. Primarni interfejs predstavlja lepo dizajnirana karta sveta sa deset lokacija na kojima vršite različite operacije. Na raspolaganju vam je šest figura – četiri agenta, izviđački i taktički dron. Kuda sa njima? Pošto svi kreću od nule, to u početku nije očigledno, ali preporučujemo da se tri zemlje, zbog svojih jedinstvenih istraživačkih karakteristika, ne gube iz vida – SAD (agenti lako vrbuju naučnike suparničkog tabora), Rusija (oni inicijalno dodeljeni veoma su kompetentni) i Japan (nepotkupljivi i nepodložni zavođenju). Tokom igre, retke su bile partije gde se jedna od ove tri sile (neretko i sve tri) nije našla pri vrhu rang liste.

Kako nadmetanje odmiče, spisak sila i njihov napredak u inovacijama postaju glavne vodilje pri kovanju strategije. Valja se ustremiti na vrh tabele, ali i podeliti tehnologiju sa onima koji su dovoljno nisko da ne mogu da ugroze vaš plasman. Dodatni boost obezbediće naučnici države koja trku u naoružanju napusti, pod uslovom da ih dovoljno brzo zgrabite.

Na prvu loptu pohvalismo raznolikost faktora i situacija koje utiču na tok partije. Ona je i dalje prisutna. Atributi članova tima (u moddingu je moguće stvoriti novog agenta), oprezni pregovori sa diplomatama, vaganje između dve suprotstavljene interesne grupe koje zahtevaju usluge, posledice takvih poteza... Nažalost, deluje da su se autori malo preigrali, jer nakon solidnog broja sati deluje kao da taj diverzitet nema jasnih zakonitosti. Iz nekog razloga, ako odaberete da rezultate istraživanja NE PREDATE nekoj interesnoj grupi umesto da ih zadržite, vaši nadređeni negoduju! Operativac koji se tri dana upoznavao sa lokacijom, pri otmici mete jednako je podložan nevoljama na terenu kao i njegov kolega koji je tek doleteo. Diplomata se ogluši o vašu ucenu, vi predate osetljiv materijal javnosti ili njegovim nadređenima i... ništa. Ovakvih ishoda je prilično i upućuju na to da je ova ili ona aktivnost samo tu da bi igra delovala kompleksnije, dok uspeh zavisi isključivo od nasumične sreće. Spletkarenje zbog toga ume da umori, pa se veći deo igranja svede na nervozno preskakanje gotovo svakog obaveštenja.

Uprkos prethodnom pasusu, Sigma Theory je dobra izvedba zanimljive ideje i ako biste malo iz senke da vučete konce svetske politike, evo dobre prilike.