Dragan KOSOVAC

1. januar 2020.

Ljubitelji franšize Battletech, a pogotovo serijala MechWarrior, imaju specijalno mesto u srcu za igre sa podnaslovom Mercenaries. Nije da se ljudi nešto lože na koncept plaćenika kao takvih (iako su oni jedan od nosećih stubova Battletech lorea), već se tradicionalno radi o podnaslovima ekspanzija koje su već odlične igre podizale na sledeći nivo. Takav je bio slučaj i sa genijalnim MechWarrior 2: Mercenaries u jesen 1996. godine i šest godina kasnije sa MechWarrior 4: Mercenaries. Upravo je MW4: Mercs poseban naslov za sve PC ljubitelje gorostasnih ratnih mašina u 31. veku, jer od tog novembra 2002. godine nije bilo novih single player MechWarrior igara... do sada, kada se konačno pojavio MechWarrior 5: Mercernaries.

Peti MechWarrior nije trebalo da čekamo sedamnaest godina, ali nakon što je licenca za serijal „oslobođena” od Microsofta (koji je forsirao konzolno-arkadne MechAssault naslove), nekako je završila u Piranha Gamesu, gde su u jednom trenutku odlučili da im se ne isplati da prave MechWarrior 5, nego su pokrenuli eksperiment nazvan MechWarrior Online. Tokom poslednje decenije MWO je uspeo da razveseli, rastuži i naljuti (tim redom) verovatno većinu igrača koji su ga probali ili (ne daj bože) uložili neke ozbiljne novce u ovo freemium ostvarenje. Tako smo u susret MechWarrioru 5 išli veoma oprezno, što zbog praznoverja da Mercenaries ne treba da bude podnaslov originalne igre, što zbog činjenice da je na komandnom mostu ovog projekta i dalje Piranha Games, čiji zaposleni određene aspekte Battletecha i MechWarriora shvataju i prenose u igre fantastično, a neke druge – tragično.

Priča single player kampanje MW5: Mercsa trebalo bi da predstavlja glavninu ove igre. Kratak uvod objašnjava univerzum igre onima koji nisu upućeni u BattleTech. Čovečanstvo se raširilo po galaksiji, ali nakon nekoliko vekova mira, prosperiteta i jedinstva pod zastavom Star Leaguea, populacija se razdelila na manje i veće interplanetarne feudalne države koje se bore za prevlast i zvanično nasleđe Star Leaguea. U takvoj galaksiji, bogate kuće unajmljuju plaćeničke odrede u kojima specijalno obučeni piloti upravljaju hodajućim borbenim mašinama – battlemechovima. Godine 3015. u toku je Treći rat za nasleđe, a članovi male plaćeničke jedinice Nik’s Cavaliers su između dva posla. Vođa čete, Nikolaj Mejson, rešio je da svog sina, vas, uvrsti u aktivnu službu i lično sprovodi vašu finalnu trening misiju kada vas iznenada napadaju pripadnici konkurentskog plaćeničkog odreda Black Inferno, tražeći tajne informacije. Umesto da preda podatke, Nikolaj vam naređuje da se povučete sa ostatkom Cavaliersa, dok se on žrtvuje držeći vam odstupnicu. Rešeni da se osvetite i saznate zbog čega ste napadnuti, prvo ćete morati da obnovite snage svog odreda. Srećom po vas, galaksijom besni rat i plaćenici uvek mogu da nađu posao.

Kampanja igre jeste klasičan kliše koji smo više puta videli u naslovima franšize Battletech, a još i više u igrama generalno. Ipak, ona je solidan okvir za ono što očekujemo od ove igre – biramo misije, podešavamo uslove bitaka i ugovora, doterujemo svoje mechove i mechwarriore koji njima upravljaju i krećemo u akciju. Naravno, na početku ćete u misije ići sami, ali ćete u dogledno vreme napuniti ceo lance. Mogućnost komandovanja sa više lanceova iz MW4 u ovoj igri ne postoji, da bi se održala atmosfera upravljanja malim odredom. Samo pripovedanje odmotava se kroz monologe članova odreda i nalogodavaca, dok je naš alter ego nemušti posmatrač koji donosi odluke. Načelno, deo igre koji povezuje same misije nije najsrećniji, kao da je dodat naknadno i na brzaka, do te mere da se čini kako bi sve bilo bolje da imamo ekrane sa menijima, a ne loše kretanje kroz dropship.

Srž igre je na solidnom nivou, a to su borbe battlemechova sa jedne strane i njihovo doterivanje unutar mechbaya sa druge. Upravljačka šema i prikaz predstavljaju evoluciju onog u MWO (a ne vraćanje „klasičnom” pristupu iz ranijih MW igara). To možda i nije tako loše, jer je MechWarrior Online jedini aktuelni MW koji su fanovi mogli da igraju proteklih nekoliko godina pa se MW5 nadovezuje na moderniji sistem. Ipak, kombinacija žongliranja sa stepenom zuma (nema klasičnog nišanskog „prozorčeta”, nego se zumira cela slika) i češće korišćenje pogleda iz trećeg lica (zbog preglednosti) vaš mech čini subjektivno manjim, a osećaj da upravljate metalnom grdosijom nije epski kao što je mogao da bude (kao što je bio ranije), čak i kada ste usred borbe koja nezaustavljivo podiže adrenalin. Kada se sve sabere, prepucavanje mechovima je pored svega veoma zabavno i to je najbitnija stvar. Slična je situacija i sa prilagođavanjem i održavanjem mechova između misija, gde vaša umešnost može da dođe do izražaja prilikom podešavanja oružja, oklopa i opreme. Moderni interfejs funkcioniše veoma dobro, a i prilično podseća na onaj iz poteznog Battletecha iz Harebrained Schemesa (studio sa kojim Piranha sarađuje).

Kad smo kod oslanjanja na druge naslove, tu je i „posuđivanje od samog sebe” po pitanju zastupljenih mechova. Naime, tokom godina razvoja MechWarriora Online, u Piranha Gamesu napravili su kvalitetne, detaljne modele više desetina mechova i njihovih podvarijanti. Svi ti mechovi (u izdanju prikladnom za 3015. godinu) prisutni su u ovoj igri. Tako ćete moći da nabavite i ukrstite nišane sa preko 50 modela – 11 light mechova, 14 mediuma, 13 heavyja i 14 assaulta, a tu je i deset borbenih vozila.

Tehnička strana igre ipak nije najsjajnija. Iz nekog razloga, u Piranha Gamesu su napustili Cryengine koji je pokretao MWO i okrenuli su se Unreal Engineu, što samo po sebi ne mora da bude problem, ali problema je očigledno bilo. Igra, prosto rečeno, ne izgleda onako lepo kao što očekujemo od naslova krajem 2019. godine. Na momente se čak čini da izgleda lošije od MWO, no sam izgled ne bi bio toliki problem da nije bilo gličeva usled kojih je igra agresivno crashovala (za razliku od običnog kod kog se gasi samo igra, „agresivno” crashovanje podrazumeva prateće „pucanje” drugih aktivnih programa i sistemskih procesa, pa čak i resetovanje računara). Istina, razvojni tim je prilično brzo izdavao zakrpe za najozbiljnije probleme, ali krpljenje slomljene igre nagriza dobru volju perspektivne publike. Glasovna gluma je u najbolju ruku funkcionalna, dok je muzika solidna. AI nije najbolji, kako protivnički, tako i onaj koji kontroliše lancemateove kojima komandujete. U slučaju protivnika težina se dodaje povećavanjem njihovog broja, a kod saboraca prepušteni ste pukoj sreći i većoj učestalosti izdavanja komandi.

MechWarrior 5: Mercenaries, nažalost, nije igra koju smo priželjkivali i nadali joj se, ali i ovo što smo dobili sadrži dovoljno pozitivnog da razgali srca, kako starih fanova koji su čekali sedamnaest godina na ovu igru, tako i novih naraštaja koji tek treba da otkriju radosti ratovanja u robotima od više desetina tona. Ovaj Mercenaries nije trijumfalno krunisanje truda uloženog u kvalitetnu originalnu igru, kao što su bili njegovi prethodnici sa MW2 i MW4, ali jeste dobra polazna osnova koja može da se dovede u red i u dogledno vreme bude nešto zaista prelepo. Ko zna, možda za godinu-dve izađe samostalna ekspanzija za ovu igru, koja će nositi neki drugi podnaslov, ali će ipak imati vrhunski ispoliran gameplay koji nam je ostao u sećanju nakon svih ovih godina.