Vladimir PISODOROV

1. januar 2020.

Čekajte, zar nismo već „u neka davna, davna vremena, u dalekoj, dalekoj galaksiji” imali The Master Chief kolekciju? Jesmo, i to 2014. godine, kada je paket izdat ekskluzivno za Microsoftov Xbox One. Za ispravljanje nepravde bilo je potrebno punih pet godina, a kao „izgovor” za delanje poslužio je podatak da jedan od najboljih pucačkih serijala decenije na njenom kraju (oh, ne, još jedna diskusija između kalendarske i numeričke decenije) treba da dobije svečano ruho.

Tako se u paketu našlo gotovo sve što je trebalo da se nađe, osim potonjeg Halo 5: Guardians koji, za sada, ostaje Xbox One ekskluziva. Iako je šteta, to ne umanjuje vrednost The Master Chief kolekcije u koju su redom uključeni: Halo: Reach, Halo: Combat Evolved Anniversary Edition, Halo 2: Anniversary Edition: Halo 3, Halo 3: ODST i Halo 4. Ovo je idealna prilika da priču „odmotate” po redu, jer su naslovi postavljeni hronološki. Međutim, ako se odlučite da pazarite celu kolekciju odjednom (moguća je kupovina i pojedinačnih poglavlja), morate da znate još jednu bitnu stvar. Naime, igre će se izdavati sukcesivno, kako bi igračima bila data šansa da „sažvaću” deo po deo i u priči uživaju bez ometanja i „skakanja” kroz vreme tamo-amo. To znači da je u ovom momentu dostupan samo Halo: Reach, ali i da Microsoft nije izašao u javnost sa informacijom koja bi se ticala dinamike izdavanja nastavaka. Čini nam se da će se sa poslom maksimalno otezati kako bi se napravio dobar uvod za predstavljanje tržištu konzole Xbox Series X, a samim tim i igre Halo Infinite gde još jednom pratimo dogodovštine Master Chiefa.

Prva stvar koju treba da znate je da su autori omogućili igranje u 4K rezoluciji u stabilnih 60 FPS. Framerate može i da se otključa, a sve uz ispeglane teksture i koliko-toliko prilagođen vizuelni doživljaj. Kažemo „koliko-toliko” zato što od igre ne treba očekivati čuda – ipak je u pitanju naslov star skoro deset godina, koji je remasterizovan, sa svim svojim manama i vrlinama. Svakako ćete osetiti nedostatak detalja i kvalitetnijih tekstura, ali šta je – tu je. Posebno nam se svidelo to što „ispeglani delovi” mogu da se sklone, a na ekran postavi originalni sadržaj, „skockan” za potrebe Xboxa 360 davne 2010. godine. Druga stvar je prilagođen sistem upravljanja (to se naročito odnosi na nišanjenje), koji je poboljšan, ali unekoliko ubija senzibilitet „pravog” Haloa. Igru je daleko lakše igrati sada, kada se nemirne jedinice Covenanta efikasnije hvataju između krstića. Izmena u organizaciji nivoa i načinu igranja nema, što znači da je u pitanju originalni Halo doživljaj. Zajedno sa tupavim AI-jem koalicionih jedinica koje su uvek na pogrešnom mestu i retko kad imate vajde od njih.

Možete da igrate kampanju ili da bistrite pojedinačne misije, uz mogućnost određivanja uslova igranja. Tako, možete da odaberete tačku spawnovanja na nivou, način na koji će se regenerisati štitovi, da li će se na ekranu ispisivati podaci o korišćenom oružju, da li će neprijatelji imati povećan health, koliko će se municije naći u oružju koje ostaje iza pokošenih neprijatelja i tako dalje. Posebna poslastica je to što možete da izradite svojevrsnu plejlistu, odnosno da odredite redosled misija. Naravno, tu je i obavezni multiplayer, ali i mogućnosti izrade cross-game plejlisti. Informaciju kako ovo poslednje funkcioniše u praksi ostaćemo vam dužni sve dok se ne bude pojavio Halo: Combat Evolved Anniversary Edition, jer nije postojao način da probamo Cross-Game Playlists samo sa aktiviranim Halo: Reach.

Igra jeste ostarila, ali su i autori mogli malko kvalitetnije da obave proces remasterizovanja. Ipak, ono što Halo: Reach izdvaja od originala, a samim tim i čitavu kolekciju čini privlačnom, jeste gomila igračkih modova i načina da igrački doživljaj prilagodite sopstvenom ukusu. Pored svega toga, Halo: The Master Chief Collection prvenstveno cilja ljubitelje serijala i retro zaluđenike. Za kraj još da dodamo da smo iskusili probleme sa zvukom, koji je povremeno stvarao utisak kao da je dolazio iz praznog bureta.