Davnašnja prognoza našeg kolumniste da se produkcija intelektualno i kreativno zahtevnijih igračkih žanrova, koji odavno više nisu mainstream, seli na istok Evrope - sve više se ispostavlja tačnom. Nakon hard core poteznih strategija i simulacija, nekadašnji žitelji one strane Gvozdene zavese se u sve većem broju hvataju point and click avanutura starog kova po uzoru na megahitove LucasArtsa. Za avanturiste je ovo izrazito povoljna okolnost s obzirom na to da su Sloveni duhoviti, za razliku od Nemaca koji su čuvali vatre klasičnih avantura prethodnu deceniju. Nakon pakla komunističke utopije kroz koji su nas poljski developeri prošetali u Irony Curtain, njihove ruske kolege iz nezavisnog studija Specialbit nas vode u bukvalni pakao, takođe u prepoznatljivom starostavnom avanturističkom fazonu.

Angelo and Deemon prati naslovni dinamični duo na njihovom putešestviju do (i iz) pakla. Anđelo je bloger, ne preterano uspešan, koji zagine nakon što Smrt promaši vrata, dok je Dimon gangster iz geta (takođe teži kreativnoj karijeri, pogodili ste - u rep muzici) pretvoren u impa, koji posprema po međustanici zagrobnog života. Tokom njihove urnebesne odiseje sretaće plejadu otkačenih likova koji zbog glupih greha služe još blesavije kazne u zagrobnom životu. Igra je odlično napisana i priča je dobro koncipirana, šarolika i sa blago iščašenom logikom koja odgovara post mortem settingu, iako iz mnogih razloga ne bismo vukli paralele sa Grim Fandangom, koji je verovatno najbolja klasična avantura i pride dosta duža igra. Igra nije preterano duga, pa će vam u zavisnosti od ličnih puzzle kompetencija biti potrebna tri-četiri sata za kompletiranje. Očigledno je da je planiran nastavak, smešten u raj ovoga puta, što su autori najavili još odavno (u zavisnosti od uspeha igre), ali kraj predstavlja fino zaokruženu celinu, a ne neki brutalni klifhenger kakav nezavisni studiji često izvade iz pozadine kad fond za razvoj presuši. Humor je, generalno, na mestu. Nije usiljen, autori nisu forsirali, tako da nema promašenih fora. Running jokes na račun reklama i autorskih prava posebno su dobre. Reference su sveprisutne, ali i organski integrisane.

Iščašena logika ogleda se i u zagonetkama, koje su, generalno, dosta zaguljene i daleko teže od onih iz, na primer, Irony Curtaina. Dosta mućkanja glavom, razmišljana „izvan kutije” i internalizovanja ezoterične logike po kojoj igra funkcioniše biće sasvim dovoljno da u nekom trenutku samostalno nađete rešenje, iako smo mi u jednom ili dva navrata morali da pribegnemo starom avanturističkom isprobavanju svih itema na svim mestima za interakciju. Čak i tada rešenja nisu bila potpune gluposti, a broj interaktivnih tačaka dovoljno je mali da vam neće teško pasti, čak i kada morate da trljate svaku stvar na svakom mestu. Inventarske kombinacije uvek su ograničene na dva objekta i takođe su pošteđene zaista apstraktnih gluposti.

Crtani grafički stil igre vuče inspiraciju iz nekih avantura i modernih crtanih filmova, ali je i dalje unikatan. Vizuelno, igra je više nego prijatna za oko, a okruženje je funkcionalno dizajnirano, te nema lova na piksele. Animacije koje ponekad prate promenu ekrana su zabavne, ali ne možemo isključiti mogućnost da će nervirati nekog ko zaglavljen luta tamo-amo u potrazi za mogućim rešenjem. Muzika je odlična i odgovara atmosferi, a a kroz čitavu igru prisutna je profesionalna glasovna gluma, što svakako dodaje na šmeku.

Odlična mala avantura koja možda nije za svakoga, ali će ljubitelje žanra zasigurno lepo razonoditi na par sati. Svakako pozitivan nastavak trendova i na planu istočnoevropskog razvoja igara i mini-renesanse klasičnih avantura, koja nam je bila potrebna kao žednoj zemlji kiše. Naslov koji obećava i za Specialbit Studio, koji nakon par setnih avanturica natprirodne tematike konačno izdaje nešto zabavno, što bi moglo da ih etablira u tržišnoj niši i pokrene serijal, čiji nastavak u raju već sa nestrpljenjem očekujemo.