Pod uslovom da je tamo negde u hladnom kosmosu planeta sa identičnom atmo, lito i svakom drugom sferom kao Zemlja, ne bi nam trebalo mnogo da je kolonizujemo. Biće dovoljno da pošaljemo jednog raspoloženog četvrtastog autonauta. Novi svet, nalik na Minecraft iz ptičije perspektive, već poseduje sve osim ljudi, te je na protagonisti da zasuče rukave i uposli svoju veliku glavu ne bi li zadovoljio prohteve budućih stanovnika.

Nakon iskrcavanja, preporučljivo je da, pre eksploatacije prirodnih resursa, istražite okolinu. Osnovna potrepština za izgradnju građevina je drvo, koje ima četiri forme - deblo, daska, stub i štap. Pošto ćete ga obilato koristiti, poželjno je pozicionirati se uz dobar komad šume, u čijoj je blizini siva površina, koja predstavlja nalazište kamena, druge neophodne sirovine. Štap i kamen mogu da posluže za kopanje zemljišta/branje šumskog voća ili seču stabala, ali je alat daleko efikasniji. Prvo što treba izgraditi je crude workbench, na kome ćete u početku sastavljati lopatu, sekiru ili pijuk. Recept za sva tri pomagala je isti - jedan kamen i jedan štap. Kada su osnovna sredstva za rad obezbeđena, vreme je za delatnost koja je kroz ljudsku istoriju razdvajala imperije od sitne boranije - automatizaciju.

Da usamljenom istraživaču ne pukne grbača, staraju se roboti, koji umesto njega sade ili seku drveće, iskopavaju kamen i rudu, prenose teret od tačke A do tačke B i ostalo. Veštačke inteligencije nema ni u najavi, pa je mehaničke kmetove neophodno programirati. Ovo činite ličnim primerom. Dok je aktivirana record funkcija, demonstrirate robotu šta mu je činiti, a nakon toga ga puštate u pogon. Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir pri programiranju. Mašina pamti apsolutno svaki potez i unosi ga u svoj kôd, pa će eventualno nesmotreno šetkanje na putu do posla postati deo sekvence koju će robot po aktivaciji redovno sprovoditi. Ponavljanje izvršenja moguće je detaljnije podesiti - da li će biti u nedogled, određeni broj puta, dok je ruka zauzeta/slobodna... Pošto je botovima memorija ograničena, sa naredbama ne treba preterivati. Praktičnije je raščlaniti određeni proces na više jednostavnijih zadataka koji se dodeljuju svakom robotu ponaosob. Rad će se obustaviti ukoliko se potroši baterija (morate samostalno da navijete robota da bi nastavio) ili zamorom alata (kada morate da dopremite novi primerak). Takođe, robot će bataliti šljaku ukoliko na dodeljenom području više nema šta da prikupi, ako je skladište u koje tovari robu puno itd. Tada ga jednostavno reprogramirajte i dodelite mu novi posao. Sve ovo u početku ide glatko. Međutim, kako igra odmiče i usložnjava se, nije retko da se od mnoštva robota na nekoga zaboravi. Uspostavljanje optimalne automatizovane industrije verovatno je najzanimljiviji aspekt ove igre.

Pojavom kolonista koje prizivate iz inkubatora, igra se komplikuje. U zamenu za zadovoljenje njihovih potreba (ima ih osam, osnovna je klopa), oni pružaju novi resurs pod nazivom wuv, neophodan za otključavanje mašina i građevina višeg ranga. Njegovo sakupljanje, čak i uz dobro organizovanu podršku robotike, traje dugo. Sa tim na umu, pogled na katalog svega dostupnog, a naročito onoga što još uvek nije, govori da ova igra iziskuje jako puno vremena da bi se savladala i to samo nakon osnovnog tutorijala, koji je, takođe, poduži. Ponuda najrazličitijih alatki, drvenih/metalnih konstrukcija, pratećih mašina i građevina je masivna! Sve to treba uposliti u svrhu razvoja, čini se, svih grana poljoprivrede i industrije, uz infrastrukturu, saobraćaj, energetiku i nauku. Iako intrigira, obilna sadržajnost koja se tako sporo odmotava neminovno igranje čini mukotrpnim posle nekog vremena.

Početni utisak da se radi o naslovu za mlađu igračku populaciju ujedno je i zaključak, ali ne samo zbog pripadajuće grafike ili odsustva bilo kakvog nasilja (što nije mana). Višečasovno, repetitivno pripitomljavanje gostoljubivih prostranstava iziskuje vreme koje nešto starija, kao i ona odrasla „deca”, teško da imaju na raspolaganju.