U svetu side scrolling shootera u toku je dugi sušni period. Ne pamtim kada sam odigrala neki baš dobar naslov. Jeste, pojavi se povremeno po neki, ali uglavnom ne ostavi dugoročno snažan utisak. Nazovite me staromodnom, recite da živim u prošlosti, ali za mene je Platypus davne 2004. godine postavio standarde side scrooling shootera u svakom smislu. Bilo je igara koje su se približavale etalonu Platypusa, što se tiče grafike, vizuelnog identiteta i igrivosti, ali, barem po mom ukusu, nijedna druga igra nije uspela da mi uzme toliko sati života, a da ne žalim za tim.

Pošto, realno, u ovoj podgrupi igara nije lako izmisliti nešto revolucionarno, najnoviji pokušaj „izmišljanja tople vode” je Earth Atlantis, razvijen u studiju Pixel Perfex. Na skali od nule do „zadovoljavajuće blizu Platypusu”, Earth Atlantis dobacuje prilično visoko.

Kada prvi puta startujete Earth Atlantis bićete oduvani čudnim, ali prelepim vizuelnim identitetom igre, koji kao da je izašao sa stranica nekog starog izdanja Žil Vernovih „20000 milja pod morem”. Monohromatska, krem-crna varijanta može na prvi pogled da se učini neprivlačnom, ali tako dobro stvara atmosferu da ste pod utiskom kako bi uvođenje bilo koje dodatne boje (ili, ne daj Bože, šarenilo) samo pokvarilo ugođaj.

Globalno otopljavanje je izgleda bilo stvarno i krajem dvadeset prvog veka planeta Zemlja je potopljena. Iz dubina okeana samo ponegde vire delovi kopna. U vašoj maloj podmornici, koju dobijate na početku igre, krećete da se probijate kroz talase mutiranih riba i ostalih stanovnika mora i okeana, a u cilju eliminisanja gargantuanskih bosova, takođe mutiranih članova podvodne faune.

Zemlja Atlantida je side scrolling shooter ogoljen do koske, bez mnogo komplikovanja, sa prostim kontrolama, zaraznim gejmplejem, koji je lako igrati, ali teško završiti. Kako često kažemo – „easy to play, hard to master”.

Kontrole se sastoje od kretanja levo, desno, gore, dole, ’WASD’ tasterima, pucanja levim klikom miša i okretanjem podmornice za 180 stepeni, desnim klikom. To je sve. Moguće je igranje i na kontroleru. Moguće, a možda i udobnije. Meni je lično bilo zabavnije da se zavalim u fotelju i koristim stari dobri Logitech F710 nego da sedim za stolom i satirem tastaturu.

Protivnike koji navaljuju na vas eliminišete standardnim pucanjem, ali imate i rakete, elektro udare itd. Pojedini evaporisani neprijatelji ostavljaju iza sebe power-upove ili paketiće „zdravlja”, tako da sakupljajući ih zaceljujete rane i svom arsenalu dodajete još po neki metak, minu, bombe, rakete. Naoružanje je standardno i prilično efikasno, osim prilikom susreta sa bosovima, koji su čak i na „easy” nivou težine prilično zahtevni.

Postoje dva režima igranja, quest i hunter. Quest je odmah dostupan po pokretanju igre, a hunter otključavate. Na početku birate i jedan od tri nivoa težine. Savetujem da počnete polako jer i na „easy” podešavanjima igra je znala da mi oduzme prste i dobro me oznoji. Doduše, nisam sigurna da li je igra zaista teška ili je meni koordinacija nešto slabija. Za nekog dobra, a za nekog loša stvar je što u Earth Atlantis nemate mogućnost da se sakrijete u nekom ćošku. Neprijatelji stalno naleću. Čak i kada očistite neki deo, posle par minuta eto ih ponovo. Ako uđete u oblast sa nekim bossom i krenete u obračun, borbu morate i završiti. Svako povlačenje rezultira obnavljanjem energije neprijatelja, dok vi morate ponovo da sakupljate health packove.

Na počeku imate malu podmornicu, ali tokom igre možete da osvojite još tri vozila tako što ćete pobediti njihove NPC varijante koje možete nasumično da sretnete tokom istraživanja. Svako vozilo se razlikuje po pitanju oklopa, brzine, vatrene moći, i ostalih karakteristika i čim u posedu imate više od jednog vozila, možete da birate sa kojim želite da igrate.

Snimanje pozicija je automatsko na mestima na kojima naiđete na plutajuće bove. Tokom igranja u gornjem levom uglu ekrana stoji uprošćena mapa sveta kojim se krećete. Mapu je moguće isključiti, ali to ne preporučujemo jer je gubljenje po potopljenim tunelima česta pojava. Lutanje po tunelima i provlačenje kroz potopljene čelične konstrukcije je još jedna od stvari koja razlikuje Earth Atlantis od ostalih side scrolling shootera gde se uglavnom krećete pravolinijski.

Kao što smo već pomenuli, grafički i dizajnerski igra predstavlja biser u okeanu generičkih svemirskih napucavanja. Vaša mala podmornica se povija pod hordama najčudnijih morskih stvorenja dok se probijate kroz tunele i čelične konstrukcije ostataka civilizacije, a u pozadini stoji, malo nakrivljeni kip slobode. Zvuči zanimljivo? O nekoj hardverskoj zahtevnosti nema potrebe da pričamo jer će igra leteti i na računarima iz prethodne decenije.

Zvučna podloga je jedna od stvari kojom nismo oduševljeni. Da neko ne shvati pogrešno, zvuk i muzika u igri su dobri i „završavaju posao”, ali jednostavno nisu na nivou dizajnerskih ideja i grafičke prezentacije koja je zaista vanserijska i originalna. Ipak, to ne bi smo uzeli kao preveliki minus. Još jedna zamerka je zaustavljanje pucanja na delić sekunde koje se povremeno dešava. Nismo sigurni da li se radi o bagu ili namerno osmišljenom potezu (možda povremeno oružje na podmornici treba da se dopuni municijom). To u principu nije preveliki problem jer direktni pogodak u vašu podmornicu ne oduzima previše energije i neće vas dovesti u situaciju da izgubite život jer vam je „health” na minimumu, ali eto, zna povremeno da iznervira.

Sagledavajući celokupnu sliku i utisak koji Earth Atlantis nudi, možemo da kažemo da je u svetu side scrolling shootera zasijala jedna nova zvezdica. Možda nije supernova, ali dizajn i gejmplej blistaju i jednostavno vuče da je igrate. Cena od 15 evra na Steamu nam se ipak učinila malo previsokom. Recimo da bi desetak bila prava mera.

Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ