Fenomen Kingdom Heartsa i svih njegovih nastavaka i spin-offova kroz istoriju toliko je kompleksan i poznat da maltene zaslužuje zaseban temat, a ne samo kratak uvod u ovaj opis. Ljudi su pisali članke, pa i čitave doktorate o umeću pripovedanja u njegovim prethodnim nastavcima, fanovski forumi još se puše od predviđanja kako će se priča nastaviti i (možda) završiti, drugi seciraju istoriju i predistoriju na tanka crevca... A pritom govorimo o nečemu što je upakovano u jednu neverovatnu oblandu izmešanih manga i diznijevskih postulata, likova i niti priče...

No, krenimo redom. Čak i ako nikad ranije niste igrali nijedan Kingdom Hearts, sigurno vam je franšiza poznata kao ono „nešto” gde se sreću manga (u maniru najpoznatijih igara iz Final Fantasy i drugih popularnih franšiza) i najpopularniji Diznijevi likovi, od Herkula, preko Šilje i Paje, pa do „Monsters Inc.” stvorova. Miks na prvi pogled deluje bizarno, međutim, autori igre su time uspeli da stvore jedan poseban senzibilitet mešane nostalgije i dečje naivnosti koji igre čini veoma toplim i prijatnim. Budući da je narativ istovremeno i složen i ozbiljan, možemo slobodno reći da je upravo taj kontrast ono što čini veličinu Kingdom Heartsa i zasigurno je jedan od uzroka njegove popularnosti.

Takođe, iako je u osnovi cele priče monomit, to jest putovanje jednog heroja kroz niz iskušenja i doživljaja, ta priča toliko je složena da bi njeno objašnjavanje zahtevalo detaljnu, višeslojnu književnu analizu, a čak i tako je pitanje u kojoj meri bismo uspeli da objasnimo sve što se ovde kuva. Iako je u centru jedan lik i njegov put, mi kroz priču imamo grananja, zalaženje tog lika u sopstvenu unutrašnjost, otkrivanje sebe, zatim druge likove koji su njegova senka, njegove uspomene ili nešto treće, a i ti drugi likovi se povremeno granaju u više verzija jednog istog – na primer, lik i heartless verziju istog lika. Tu su skoro sve arhetipski bitne teme u razvoju lika, uključujući i samootkrivanje i samopožrtvovanje u više varijanti, spasavanje, žrtvovanje, junaštvo u svakom kontekstu te reči, pojam nagrade i moći, čak i vaskrsenje, kako bukvalno tako i figurativno. Skoro sve niti fabule i likovi se u nekom momentu ukrštaju, prepliću, putovanja kroz snove i vreme nisu ništa čudno, uspomene igraju krucijalnu ulogu u gradnji psihologije, glavni junak se bori protiv svojih sećanja, tu su likovi koji su samo senke, ljuske ili antiheroji...

Ako vam sve ovo zvuči konfuzno, ne brinite – u ovih nekoliko kratkih pasusa nismo bukvalno ni zagrebali ceo svet Kingdom Hearts igara, u kom se ovaj narativ dalje grana sve do vrlo metafizičkih momenata. Međutim, to ne treba da vas odbije od igranja, čak ni ako ste preskočili sve prethodne delove franšize.

Istina, Kingdom Hearts III se trudi da podiđe i starim fanovima u ogromnoj meri, ali to istovremeno ostaje jedan neviđeno uzbudljiv, brz akcioni RPG koji koristi postulate popularnih manga igara i uvek voljene Diznijeve i Piksarove likove. Opšta priča možda jeste preglomazna i previše komplikovana, međutim, unutar nje postoje brojne manje, jednostavnije priče vezane kako za Diznijeve likove tako i za glavnog lika Soru, kog pre svega karakteriše veliko, čisto srce. Samim tim, sve te manje priče odišu toplinom i nostalgijom kakva se retko sreće u igrama i verujem da mnogi mogu uživati i bez preteranog obraćanja pažnje na onu mega-meta-priču koja sve to uokviruje.

Sora, Paja Patak i Šilja čine vašu družinu koja će putovati raznim krajolicima u borbi protiv sila tame. Sora je naivni idealista i to priči daje poseban ton, a usput će se naći u svetovima „Frozena”, „Toy Story”, „Big Hero 6”, „Pirata s Kariba”, „Vinija Pua”, „Monsters Inc.” i „Herkula”, pri čemu je sve verno prikazano s velikim brojem detalja iz originalnih franšiza, ali i mnogim originalnim dodacima jer sve to vidimo iz vizure jednog manga lika. Pored toga, skoro svaki od tih svetova ima i neku svoju mini-igru u kojoj može da se uživa: od borbi mekova, pa do kuvanja u Remijevoj kuhinji (iz filma „Ratatouille”) ili borbi piratskim brodovima.

Sama igra teče dosta brzo i sve vreme drži nivo uzbudljivosti, pre svega zahvaljujući dosta napetoj akcionoj borbi. Scene bitaka toliko su dobro režirane i dizajnirane da zaista dižu adrenalin i predstavljaju pravo uživanje. Od mahanja mačevima i drugim oružjem, preko raznih čarolija, pa do kombo poteza koji dobijaju posebne animacije i efekte, sve deluje kao prelepo realizovan akcioni ili crtani film. Mehanika je u osnovi jednostavna i tečna, sve je vrlo brzo, tu je i slaganje napada da bi se dobili jači udarci, posebno su zabavni timski napadi, a igra ima i opciju summona (nalik Final Fantasyju) likova kao što su na primer Simba i Ariel. Pritom, borba nikad ne postaje prekomplikovana i prezahtevna, mada ponekad možda tako izgleda jer su autori igre i te kako umeli da od svega naprave spektakl.

Naravno, kao i svaki dobar japanski RPG, i Kingdom Hearts ima gomile secreta za one strpljive i uporne. Budući da ćete pilotirati svemirskim brodom, u jednom trenutku ceo svet igre biće vam otvoren za istraživanje, a to znači i milion i jedna sitnica koje možete otkriti. Već vidim da su se na netu pojavili tekstovi o tajnim filmićima, tajnim završecima igre i ko zna čemu sve ne, ali to već prepuštamo onima s viškom vremena i debelim živcima.

Glavna odlika Kingdom Heartsa III, kad se sve sabere, jeste to što pruža uživanje i radost. Ukoliko igru prihvatite naivno i otvorena srca kao dete, neminovno će vam uskoro postati jedan od omiljenih naslova u životu, pa makar i ne uspeli da pohvatate sve haotične i komplikovane niti narativa u koji je sve to upakovano. Živopisni Diznijevi svetovi protkani pričom o moći prijateljstva i ljubavi zaista pružaju mnogo više nego što sam ja očekivala od svega ovoga.

Jovana KUZMANOVIĆ