Jedan čovek... većina filmskih trejlera obećava da ćemo gledati kako neki pojedinac spašava svet, brani otadžbinu ili neke krimose lišava njihovog lukrativnog zanimanja (i života). Arhetip pojedinca koji menja svet je ukorenjen u zapadnoj civilizaciji, ali i u prošlosti igračke industrije kada su igre često bile produkt posvećenosti singularnog kreativnog genija. Spinnortality nas podseća da je u igračkoj industriji takav poduhvat i dalje moguć. Pride se ispostavilo da je tvorac igre Džejms Paton za samostalne indie developere ono što je njegov prezimenjak bio za generale.

Spinnortality (spoj besmrtnosti i spina, manipulacije činjenicama u željenom pravcu) je, kao što se navodi u podnaslovu, sajberpank upravljačka simulacija. Godina je 2060, a vi ste stavljeni za kormilo megakorporacije sa ciljem da preuzmete kontrolu nad planetom i sebi i upravnom odboru obezbedite besmrtnost. Pare su osnov svega, a njih uglavnom zarađujete tako što lansirate nove proizvode u jednoj od devet megadržava. Proizvode prvo razvijete, a da biste ih lansirali morate istražiti marketniški ugao. Kultura svake države je predstavljena putem sedam skala, a reklamni moto mora da odgovara karakteristikama društva. Što se vaš ugao bolje poklapa sa nekom od osobina populacije, veća je zarada. U izbor je uključeno malo zdravorazumskog nagađanja (koje možete izbeći investiranjem jednog klasnog poena). Karakteristike nacija su nasumično određene, ali ih možete pogurati u isplativijem smeru kupovinom medijskog uticaja. Uticaj kupujete i kod političkih partija koje vode državu, kod demokratija su to generalno dve partije, dok su kod jednopartijskih država to partija i pobunjenici. Uticaj koristite za smanjenje zakonske regulative (genetička, poslovna, društvena i oblast ljudskih prava) koja ograničava mogućnost plasiranja proizvoda. Možete smanjivati i porez. Treće državno uređenje je „korponacija”, nacija koja funkcioniše kao korporacija i za čije upravljanje vam nisu potrebni dogovori sa posrednicima, jednostavno postanete većinski akcionar države i na konju ste.

Manipulacija politikom je nezaobilazna pošto se igra dobija kada ispunite jedan o četiri uslova za pobedu koji, pored pobeda posebnih poena za svaki uslov i 75 odsto uticaja kod svih vlada, zahtevaju da bar šest država bude određenog uređenja. Imperijalna pobeda je kada su svuda jednopartijske države, a vi diktirate diktatorima; konzumeristička pobeda je kontrola demokratija i potrošnje; korporativna – trijumf korponacija, dok je humana pobeda neka glupost za ljude koji uvek igraju paladine, nisu shvatili poentu igre i hoće sami sebi da povećaju poreze. Da biste dobili pobeda bodove morate da otključate agende, koje vam pride otvaraju nove opcije ili daju bitne bonuse. Agende (grupe: vojska, obrazovanje, reforme, mediji, pravo i pomoć) su odlično dizajnirane, iz pravca razvoja humanitarne pomoći se vidi da je autor igre upućen u kako ona stvarno funkcioniše. Svaka agenda nosi određeni broj poena, pa kombinujete one koje vas vode ka odabranom uslovu pobede. Vojna grupa otključava progresivno zahtevnije intervencije od hakovanja i pljačkanja penzionog fonda zaposlenih do državnih udara, dok vam humanitarna grupa daje akcije za podizanje ugleda u javnosti. Agende otključavate autoritet poenima koje dobijate ispunjavanjem nasumično generisanih zadataka odbora (kasnije i na jedan zanimljiviji način). Podrška odbora je druga skala čije padanje na nulu je jedan od nekoliko mogućih razloga game overa, negativan javni ugled i finansijski minus nagrizaju podršku, dok će ona ozbiljno pasti ako dopustite da neki odbornik rikne. Svaka nacija ima i skalu prosperiteta, koji utiče na prihode. Državu možete dovesti do haosa kako biste je kasnije ponovo formirali po svom ćefu. Uređenje se menja i izbornim mahinacijama, intervencijama ili prekrajanjem u korponaciju.

Igra je generalno fino utegnuta i nema mnogo zamornog mikromenadžmenta, srž mehanike teško da može da dosadi, a tu je i desetak odličnih event linija i mnoštvo pojedinačnih događaja. Najobimnija i najvažnija nit je kolonizacija Meseca, koja ima i svoje veoma obimno drvo razvoja tehnologija. Tu su još i klimatske promene, odnosi sa novinarima, starim prijateljima i aktivistima, konkurentske korporacije, hakerski napadi i potencijalne pobune veštačke inteligencije i GMO ljudi koje zavise od vašeg pristupa istraživanju ovih tehnologija. Lansiranje proizvoda prate novinski naslovi koji uzimaju u obzir više okolnosti. Pisanje je odlično, opisi, eventi i obaveštenja su prepuna ciničnog humora. Iako je prisutno malo političkog podbadanja konzervativaca, isto je urađeno sa humorom i ukusom i gubi se u opštem kvalitetu igre. Atmosfera prosto curi iz igre i lako je izgubiti se u „još jedan krug” magnovenju. Vizuelna komponenta igre je jednostavna i elegantna, fluorescentno svetloplava dominira i daje odličan šmek ostatku veoma funkcionalnog interfejsa. Muzika je dobra, a bagove nismo sreli.

Možda današnjim megalomanskim vođama megakorporacija treba dati ovu igru da malo puste paru, ali opet možda ne, da ne dobiju svakakve ideje. Masku se ne bi svidelo jer nema Marsa, Bezos je zauzet slanjem bezobraznih selfija, Dorsi je navučen na svoj produkt, kako akcije padaju Zakerberg neće imati ni deset evra za igru, možda bi se Til pronašao, taman da ubije vreme dok prima podmlađujuće transfuzije krvi. Našim čitaocima koji, nažalost, nisu tehno plutokrate, bismo svakako preporučili ovaj nezavisni brilijant koji igračkoj mehanici i distopijskoj tematici prilazi znalački i sa merom. 10/10 would enslave humanity for profit again.

Srđan BRDAR