Iako je prošlo gotovo dve godine, prevara zvana No Man’s Land ostavila je gorak ukus u ustima Intergalaktičkih istraživača. Situacija se u međuvremenu umnogome popravila i igra sada liči na ono za šta se od početka izdavala, ali ko se jednom o mleko opeče, taj i u jogurt duva. Istina je da maleni, nepretenciozni Astroneer nema previše dodirnih tačaka sa neslavnim AAA rođakom, ali nakon par godina provedenih u Early Accessu opravdano se postavljalo pitanje da li će prvenac System Era Softworksa u „punom” izdanju opravdati očekivanja.

Astroneer je pre svega survival igra, mada veoma neuobičajena jer je kiseonik jedini resurs od koga vam zavisi opstanak. Glavni junak je odvažni astronaut sa kraja 25. veka, poslat da istražuje udaljene zvezdane sisteme. I to bi bilo sve što se priče tiče. Na vama je da odaberete način i tempo kojim ćete izgraditi bazni kamp, istraživati površinu i utrobu planete u potrazi za rudnim bogatstvima, a zatim to isto učiniti na ostalim planetama i njihovim satelitima. Ovakav laissez-faire pristup slobodnog određivanja ciljeva je zapravo mač sa dve oštrice, jer je veliki broj igrača navikao da ih igre vode kroz priču držeći ih za ruku i govoreći im šta, kada i kako treba da urade. I kada naiđe igra poput ove, u kojoj nema pomoćnih točkova, neki će uspeti da održe ravnotežu i izguraju vožnju do kraja, dok će mnogi posle par metara ljosnuti o beton, momentalno etiketirajući igru nedostojnom njihovog truda i vremena.

Osim što vam neće reći šta da radite, igra vam ne govori ni kako da uradite ono što ste naumili. Tutorijal u kratkim crtama objašnjava osnove mehanike, ali za pitanja čemu koja mašina služi ćete morati sami da se snađete jer igra krije informacije kao zmija noge. Uvek možete konsultovati ingame Astropediju, međutim, često će se desiti da je otvorite sa jednim, a zatvorite sa dva nerazjašnjena pitanja. Na kraju vam ostaje da odgovore potražite na internetu ili da sami eksperimentišete metodom pokušaja i greške, od kojih neke mogu biti veoma bolne, kao na primer kada krenete da šatlom skakućete od planete do planete a zaboravite gorivo za put nazad.

Dakle, ne morate brinuti o hrani, piću ili spavanju, a kiseonika, srećom, ima u izobilju dokle god ste povezani na generator. Dovod ovog ključnog resursa do svake tačke na planeti obezbeđuju čvorišta između kojih se razvlače creva, poput klinova i užadi koje koriste alpinisti pri penjanju. No, najbitnija alatka je neka vrsta usisivača koji prosto guta sve pred sobom: zemlju, rude ili biljke, a iskopane resurse automatski smešta u vaš ranac. Proces kopanja je reverzibilan jer usisivač može i da izbacuje iskopanu zemlju i tako napravi rampu za penjanje ili spuštanje u pećinama.

Pored istraživanja, krafting je takođe važan element gejmpleja, a sastoji se u štampanju predmeta i modula pomoću 3D štampača koji dolaze u nekoliko veličina. Da biste nešto odštampali, prvo morate nabaviti odgovarajuće nacrte, koje opet kupujete koristeći specijalnu valutu – research poene. Po planetama su razbacani uzorci biljnog i mineralnog porekla čijim proučavanjem dobijate pomenute poene. Predmeta za kraftovanje ima dosta i trebaće vam dvadesetak sati pre nego što bazu opremite svime što igra ima da ponudi. Osnovnih materijala ima na svakom koraku i to na površini, ali da bi napravili složenije mašine potrebni su vam metali, čije se rude uglavnom nalaze u pećinama. Ekstrakcija metala iz ruda vrši se u topionici, a zatim te metale možete kombinovati u legure ili ih obogaćivati plemenitim metalima koje ste pomoću kondenzatora izvukli iz atmosfere. Naravno, sve metale ne možete naći na početnoj planeti, što služi kao dodatni podsticaj za dalje istraživanje i interplanetarna putovanja. Energiju za pokretanje mašina dobijate pomoću solarnih panela, vetroturbina ili spaljivanjem biomase u generatorima, a dostupnost ovih resursa varira od planete do planete. Od velike pomoći pri špartanju uzduž i popreko nebeskih tela su roveri različitih veličina i traktor (sa sve prikolicom), oni imaju sopstveni dovod kiseonika i tako pružaju veliku slobodu kretanja. Za putovanja između planeta, ali i udaljenih baza, koristićete šatlove, a tu je i još jedan vid prevoza koji čete morati sami da otkrijete.

Astroneer je mirna igra u kojoj nema napucavanja alijena, nema kripera koji će pod okriljem noći razgrađivati Skadar koji ste preko dana marljivo zidali. Tu i tamo naletećete na pripadnike agresivne flore, nešto opasnijim i učestalijim na „težim” planetama, ali daleko češće ćete skončati usled nedostatka kiseonika ili pada nego u bliskim susretima sa biljkama-ubicama.

Pravničkim žargonom rečeno, Astroneer je de jure izašao iz beta faze, međutim, de facto se još uvek tamo nalazi. Iako bogata sadržajem (prerađenih sedam planeta uz novi egzotični biom, nova vozila i moduli, te hrpa novih stvari za istraživanje), zakrpa sa oznakom 1.0 nije donela smislenu single player kampanju kojoj su se mnogi nadali, niti je ispeglala popriličan broj bagova. Svakako najiritantniji je propadanje kroz teksture terena u pećinama, nakon čega će astronaut biti katapultiran u orbitu gde će se ugušiti ili poginuti usled pada sa velike visine, a ni nasumična pucanja igre nisu retka pojava. No, za razliku od mnogih developera koji igru samo izbace iz Early Accessa, povuku vodu i zaborave da je ikada postojala, System Era ekipa je već upriličila nekoliko mini-zakrpa, pa ne sumnjamo da će u skorijoj budućnosti stvari leći na svoje mesto. Na kraju ostaje žal za nekom formom story moda koji bi igru približio širem krugu igrača.

Darko MIHOKOVIĆ