Ne računajući famozni Devil May Cry 4: Special Edition, franšiza koja se prodala u više od 16 miliona primeraka još nije dobila svoje novo ruho i „zavrtela” se na trenutno aktuelnom igračkom hardveru. Posnom periodu konačno je došao kraj, pa Devil May Cry 5 tek što se nije pojavio na rafovima prodavnica (8. mart je deadline), a bistreći demo pokušali smo da zaključimo da li se čekanje isplatilo.

Nekoliko godina nakon dešavanja u Devil May Cry 4, akciji se priključujemo u Red Grave Cityju u koji Nero stiže prateći nesrećnika koji mu je amputirao Devil Bringera. Naš emo-dečačić je sazreo i sada vodi sopstveni Devil May Cry ogranak, a društvo mu pravi Niko – devojčurak koja je život posvetila robotici i dizajniranju/izradi prostetičkih dodatka koje i sam Nero koristi. Naokolo krstare u kombiju koji su pretvorili u svojevrsni headquartes i koriste ga za upgradeovanje Nerovih osobina, ali i planiranje misija. Kristalizovana demonska krv osnovni je resurs u igri, a količina koju ćete zavrediti u misijama zavisi od stila koji koristite tokom borbi. Nero, zato, uči nove poteze i zahvate i u stanju je da u lanac poveže udarce kojima „časti” protivnike.

Demo nas u velikoj meri ostavlja u rebusu kada je zaplet u pitanju, ali su autori još ranije otkrili da ćemo pored Neroa biti u prilici da upravljamo i Danteom i V-om koji debituje u franšizi. S druge strane, odmotavanje priče je krajnje linearno i, iako imate privid slobode prilikom tumaranja po okolišu, to zapravo nije tako. Naime, tek tu i tamo imaćete priliku da odlutate u zabačeni deo nivoa, ali ćete se kao po pravilu vrlo brzo vratiti na glavni put i nastaviti da tabanate predviđenom stazom. Sudeći po uvodnom nivou očekuju nas ogromne oblasti na čijem kraju će nas po defaultu dočekati bossevi koje neće biti nimalo lako eliminisati. Borba sa njima je, takođe, segmentirana i lišena bilo kakve dramatike. Parola je „udri po nesrećniku iz svih oružja i nadaj se najboljem”, tako da ćete predah od akcije tražiti u međuscenama koje označavaju kraj „runde” u finalnoj borbi. Kako sada stvari stoje, nema ništa od izvođenja signature poteza i bacanja protivnika na kolena korišćenjem skriptovanih borbi koje podrazumevaju pritiskanja sekvence tastera koji se naročitim redosledom pojavljuju na ekranu. Stvar koja nam se nije svidela je što po gubitku života čitav nivo morate da ponovite, ali mislimo da je to „specijalka” za demo i da će finalna verzija igra doneti razgranat sistem checkpointa.

Bez obzira na to šta i kako se ponašali na putu koji je pred vama, misije su skriptovane i na unapred određenim mestima sačekivaće vas neprijateljska armada. Ukoliko odlučite da pokupite demonsku krv iz obližnje uličice, unapred znate da vas tamo očekuje frka, a kada vam se učini da je u okolini suviše tiho, to je obično zato što sledi obračun sa demonima. Kada do njega dođe, oblast sukoba ne možete da napustite (automatski se podižu energetske barijere) sve dok i poslednji demon ne bude pretvoren u prah.

Zvezda večeri je Devil Breaker, protetička ruka koju je za Neroa lično osmislila Niko. Ona može uglavnom sve što i Devil Bringer, ali i više od toga. Naime, aktiviranjem dodataka (to vršite pre početka misije – u kombiju), Nero će biti u prilici da pristupi različitim perkovima, pa će Devil Breaker koristiti za ispaljivanje strujnih udara, privlačenje neprijatelja lancem na čijem se kraju nalazi kuka, na raspolaganju mu je i swarm navođenih raketa, pa čak i transformacija ruke u raketni skateboard. Naravno, u arsenalu ima i mač – Red Queen, te džepni top – Blue Rose, tako da se tamanjenju neprijatelja može prići na različite načine, a sve u cilju podizanja igračevog Stylish ranga. Iako je igranje sa dodacima za Devil Breaker izuzetno zabavno, savladavajući prepreke u demou mahom smo koristili Red Queen, dok Blue Rose u default izdanju na neprijatelje deluje kao ujed komarca na slona. Pristup punoj listi dodataka za Devil Breaker sigurno će promeniti balans u bitkama, baš kao i mogućnost da se Nero razvija bez ograničenja viđenih u demou.

Devil May Cry 5 se u fazi razvoja nalazi još od 2014. godine. Upakovan je u RE engine, što bi trebalo da omogući fantastičnu grafiku i specijalne efekte, u ravni sa onima viđenim u novom Resident Evil 2. Stvari na terenu su u neku ruku drugačije, pa iako likovi i objekti u njihovoj neposrednoj blizini izgledaju vanserijski, okoliš po kojem se krećete (povremeno) vapi za detaljima i kao da sugeriše da je od prvobitne grafičke postavke do izdavanja igre prošlo dosta vremena. Na pojedinim mestima teksture su „isprane” i nedovoljno detaljne, što kvari utisak o igri kada su tehničke karakteristike u pitanju. Isto tako, nije nam se dopalo mušičavo ponašanje kamere, lock sistem koji se koristi teže nego što smo očekivali, baš kao i dodge potezi na koje se valja navići. Neprijatelji su, inače, tupavi za medalju, mada i to mislimo da je samo deo demo folklora kako bi se igračima dala šansa da osete akciju i priviknu se na novotarije.

Iako je poprilično obojen retro aromama, po ivicama i dalje nazubljen i donosi mehaniku igranja koja nije puno napredovala u odnosu na prethodnika, Devil May Cry 5 je poglavlje franšize koje očekujemo sa velikim nestrpljenjem. Jedva čekamo da vidimo kako Dante Devil Arms pretvara u motocikl ili kako se V sa neprijateljima obračunava bez hand to hand borbi – summonovanjem miniona i „bacanjem” magija. Dok finalna verzija igre ne bude ugledala svetlost dana, taman imate dovoljno vremena da završite Resident Evil 2, a to ne govorimo bez razloga. Naime, između dva razvojna tima postojalo je ogromno razumevanje i jedan drugog su gurali ka liniji cilja kako bi izradili naslove koji će pokositi konkurenciju. Po onome što smo videli bistreći ovaj kratak demo (bolje je reći: teaser), Devil May Cry 5 biće naslov koji nikako ne smete da propustite. U iščekivanju finalne verzije, više informacija o igri možete da pronađete na adresi www.devilmaycry5.com.

Vladimir PISODOROV