TEST PLAY<>
032019<><>

Metro Exodus

Da se na lovorikama pobede lako zaspi, ali i da zatim sledi i gadno buđenje i trežnjenje nakon prohujale slave, misao je koja je verovatno jako odzvanjala u glavama zaposlenih u ukrajinskom 4A Gamesu. Nakon što su dve solidne, ali i realno gledano blago iznadprosečne pucačine (Metro 2033 i Metro Last Light) dostigle kultni status (ponajviše kod publike žedne bilo kakvog fiksa nalik famoznom S.T.A.L.K.E.R-u), izradi treće igre iz serijala prišlo se daleko pažljivije, uz validnu procenu da je još jedno prepakivanje već viđenog od ranije zasiguran put u mulj neprimetne prosečnosti.

Igra sadrži lepezu ograničenih, linearnih misija, kao i ogromnih, širokih i otvorenih teritorija sa obaveznim ciljevima i opcionim sadržajem.

Izmeštanje radnje iz memljivih tunela podzemne železnice razrušene, postapokaliptične Moskve u daleko otvoreniji svet sa mogućnošću slobodnog lutanja u najavi, brižljivo je građeno kroz uspeli marketing pun efektnih gameplay trejlera koji su golicali maštu sve uzbuđenijih fanova. Nažalost, kako i naizgled odlične stvari često ne mogu da prođu bez svinjarija u poslednji čas, par nedelja pre izlaska igračka zajednica je bila zatečena odlukom izdavača da svoje čedo u potpunosti povuku sa Steama, kako bi postali ekskluziva Epic Games prodavnice, uz svu silu dodatnog šitstorma kada se ispostavilo da će ME biti prva Metro igra koja forsira Denuvo zaštitu... No, kako su ovo pristojne novine za pristojne čitaoce, ničiji prljav veš niti ćemo iznositi niti komentarisati i provlačiti kroz blato, već ćemo se radije okrenuti samoj igri i pitanju koje lebdi u svačijem zaleđenom dahu: da li Metro Exodus valja..?

Ou, jea, valja i te kako i to za sve pare, ali će ta ocena kod svakog individualnog igrača zavisiti od toga šta ste tačno očekivali od ove igre, s obzirom na njen izmenjen karakter. Kao i ranije, Exodus je takođe zasnovan na literarnim radovima Dmitrija Aleksandroviča Gluhovskog i serijalu „Metro” i ovaj autor je ponovo tesno sarađivao sa tvorcima igre u profilisanju likova i pisanju scenarija. Početak igre zatiče junaka prethodna dva dela Artjoma, sada već iskusnog veterana, kako svoje dane u razvaljenoj Moskvi provodi razmišljajući o bitnim stvarima u životu: kako da svojoj novopečenoj supruzi Ani obezbedi iole pristojan život u surovoj realnosti koja ih okružuje, zašto je baš 42 odgovor na život, univerzum i sve ostalo, i da li van prestonice opsednute demonima ima i drugih preživelih i nade za bolje sutra. Nakon jedne od rutinskih, površinskih ekspedicija sa svojom draganom, Artjom dolazi u sukob sa vojnom frakcijom zaduženom za ometanje svih radio-signala na širem gradskom području, otkrivši surovu istinu da su nadležni u metro stanici lagali u vezi tvrdnji da je Moskva jedino preostalo utočište ljudi u zemlji...

Kao i u slučaju prethodnika, i treći deo serijala sa lakoćom se nameće kao reper po pitanju grafike za buduća pokolenja igara.

Nakon ovih uvodnih peripetija i okršaja (odrađenih kao podsećanje na standardni, klaustrofobični stil corridor shootera prepoznatljiv iz prethodnih igara), Artjom, Ana i mala ali odabrana ekipa Spartanskog odreda uspevaju da preuzmu funkcionalnu lokomotivu Auroru i zapute se put ruskog bespuća ka uralskim visovima, u potrazi za ostacima generalskog establišmenta skrivenog u planinskim bunkerima. Ispostaviće se da je ovo samo deo slagalice u odiseji (ha, odiseji) koja ih očekuje dublje u unutrašnjosti kontinenta, i da će posada Aurore iz prve ruke postati nemi svedok mnogobrojnih užasa koji su zadesili rodnu grudu u godinama nakon nuklearnog blasta.

Struktura Exodusa je stoga, namerno, svesno i na vreme najavljivano, izmeštena u odnosu na prethodne igre. Ovo sada podrazumeva smenjujuću lepezu ograničenih, linearnih misija, ogromnih, širokih i otvorenih teritorija sa obaveznim ciljevima i opcionim sadržajem. Podrazumeva i povremene, ciljane deonice koje evociraju podzemno-mračne momente iz prva dva dela, i kuliranje na vozu kojim putuje ka sledećoj zoni od interesa, u vidu druženja sa suprugom, ostatkom ekipe i pridruženim putnicima.

U najboljim trenucima Metro Exodus najviše podseća na besmrtnog S.T.A.L.K.E.R-a, sa ogromnim, uverljivim prostranstvima po kojima je moguća u potpunosti slobodna skitnja i istraživanje

Glavna zvezda igre je stoga (ako ne računamo vanserijsku grafiku, koja je zaštitni znak serijala) način na koji su pomenuti, otvoreni delovi izvedeni i integrisani u samu priču. U ovim trenucima (koji dominiraju igrom) Metro Exodus najviše podseća na besmrtnog S.T.A.L.K.E.R-a, sa ogromnim, uverljivim prostranstvima po kojima je moguća u potpunosti slobodna skitnja i istraživanje, uz osmatranje okoliša dvogledom radi beleženja interesnih tačaka na priručnu mapu kojom ste opremljeni. Igra tada odiše fantastičnom postapokaliptičnom atmosferom, osećajem opipljive izolovanosti (ali ne i usamljenosti), kao i neizvesnosti i napetosti da li se uputiti u pravcu neke kapitalne lokacije koja možda krije vrhunski loot ili parče neke korisne, zaboravljene opreme, ili ćete pak naći šipak, uznemiriti usnule kripove, upasti u zamku ili neku drugu situaciju zbog koje ćete ispucati kompletnu municiju ili se gušiti pod gas maskom jer ste se dali u bežaniju preko polja...

Tokom svojih putešestvija nailazićete na raznorazne likove kojima ćete biti u prilici da pomognete ili ne, pripojite ih posadi voza, saznate neku bitnu informaciju od njih, odnosno prepustite ih vlastitom životu u nekoj nedođiji, nakon što ste razmenili par reči i ispili čašicu-dve; ili ćete krenuti u razmenu „neprijatnosti” preko mušice nišana (neznanci koje srećete aktivno reaguju i na način na koji im prilazite, sa spuštenom ili puškom na gotovs). Kao i ranije, svaka, ma koliko mala ili beznačajna akcija propraćena je animiranom sekvencom iz prvog lica, tako da sve deluje nekako robusno i usporeno (na dobar način), dodatno produbljujći snažan osećaj imerzije u događaje na ekranu. Ovo važi i za vatrene okršaje koji vas očekuju, gde nema infantilnog zujanja i jurcanja po terenu, slaganja protivnika na gomile, veselog ispaljivanja raketa u mimohodu i ostalih adrenalinskih kerefeka. Na tragu realnosti, Exodus favorizuje pažljivo igranje, tiho upokojavanje protivnika kad god je to moguće, odnosno forsiranje zaklona, pažljivo osmatranje terena uz strpljenje i taktiziranje, i rešavanje neprijatelja sa par preciznih hitaca u predelu grudi i glave kada/ako krene karambol. Atmosferu dodatno podgrevaju i mutirane zveri i stvorovi koji naseljavaju oblasti u kojim se nalazite i koji više deluju kao divlje životinje koje gledaju svoja posla i vode se sopstvenim instinktima, dokle god ih ne uznemirite, ne priđete preblizu ili vas pak iz nekog samo njima znanog razloga ne uzmu na zub (okršaje sa njima je preporučljivo maksimalno izbegavati, ne samo zbog opasnosti koju predstavljaju, već i zbog izostanka bilo čega korisnog što bi ostalo iza njihovih leševa).

Ako ste čistunac koji smatra da Metro igre treba da ostanu ušančene u mračnim i vlažnim tunelima podzemne železnice, Exodus bi trebalo da zaobilazite u širokom luku.

Najveći kvalitet tokom igranja i odmotavanja priče dolazi u vidu sjajno zamišljenih i generalno kvalitetno izvedenih set-pieceova, kojima možda nedostaje detaljnija obrada u završnici, ali koji na svaki drugi način podsećaju na vrhunske momente koje je u ovom smislu doneo, na primer, Half-life 2 sa svojim epizodama. Ulazak čamcem u bogomolju lokalnih fanatika sa Volge, krađa pomoćnog šinskog vozila iz potopljene fabrike u kojoj nešto gadno vreba u mutnoj vodi, „akvizicija” dodatnog vagona za putnike koji žele da vam se pridruže, asistencija snajperistkinji na usamljenom svetioniku, otimačina cisterne sa vodom iz pustinjskog rezervoara u Kaspijskom moru ili susret sa mutiranim medvedolikim demonom u šumovitim tajgama dodatno pojačavaju utisak da igrate nešto gde je fokus uvek bio na upečatljivom single player iskustvu. Jedina i prilično krupna zamerka u ovom smislu odnosi se na konstantno insistiranje na osećaju kamaraderija i zajedništva u kritičnim situacijama između vas, kolega vojnika i drugih saveznika, što je zatim besmisleno anulirano činjenicom da u sve te opasne misije idete gotovo uvek sami, bez ikakve pratnje ili pomoći. U retkim trenucima saveznici će obezbeđivati mlitavu podršku iz daljine, ili se pojavljivati u zadnji čas da vam šatro pomognu par sekundi pre skriptovane sekvence u kojoj će se situacija svakako razrešiti.

Lootovanje dodatne municije i sirovina za krafting iz razbacanih metalnih kutija ili sa leševa zaboravljenih nesretnika ili friško upokojenih protivnika je aktivnost od maksimalnog značaja u toku igranja, jer time omogućujete pravljenje dodatne municije, bombi, noževa, filtera za gas-masku, paketića prve pomoći i ostalog. Dotične aktivnosti se mogu obavljati na terenu, priručnom radionicom iz ranca, ili za nekim od radnih stolova, u sigurnim kućama ili u samom vozu, u zavisnosti od progresa u priči. Borbeni komplet se sastoji od maksimalno tri oružja koja birate iz do tada prikupljenog arsenala (revolveri, jurišne puške, teška artiljerija, pneumatski lanser projektila...). Njih možete profilisati budženjem pronađenih dodatnih delova (montiranjem prigušivača, snajperskih i laserskih nišana, optike na nišanu za noćni vid, većih šaržera, dužih cevi i ostalog), sa različitim parametrima koji se na taj način menjaju (nivo oštećenja, domet, stabilnost...). Na pomenutim workbenchovima je jedino moguće biranje i dodatne opreme, opet u skladu sa vašim progresom u priči i obraćanjem pažnje na sporedne zadatke i lokacije (otpornija gas maska, izdržljivija baterijska lampa, oklopi koji favorizuju veći kapacitet dodatne opreme odnosno municije, priručni sat sa senzorima različite funkcionalnosti i ostalo).

Kao i u slučaju prethodnika, i treći deo serijala se sa lakoćom nameće kao reper po pitanju grafike za buduća pokolenja igara. Izuzetno detaljne teksture, specijalni efekti prelamanja svetlosti na oružju i opremi, kvalitetne animirane sekvence, savršena smenjivanja dana i noći, snežne i pustinjske oluje koje jednostavno teraju u zaklon i mnogo toga drugo obične smrtnike će svakako ostaviti bez daha. Oni sa skupljim ulaznicama i grafičkim karticama koje podržavaju HDR i Ray Tracing tehnologije će se dodatno sladiti nestvarnim prikazom koji je obogaćen fantastičnim efektima magle, vatre, kiše, isparenja iz raznih izvora, realnih snežnih vejavica i bljuzge koju možete da osetite na viziru gas-maske, uz svu silu svetlosnih efekata koji se projektuju i uzajamno utiču na sve pomenuto unutar scena. Tu i tamo se potkrade neka ispranija ili bljuzgavija tekstura na sporednim i nebitnim predmetima, ali u svakom drugom smislu ME donosi fantastičan prikaz opustošene, zarđale postapokalipse, koji je nekad gušt samo osmatrati dvogledom sa bezbednog vrha neke zgrade ili uzvisine.

Ako ste čistunac koji smatra da Metro igre treba da ostanu ušančene u mračnim i vlažnim tunelima podzemne železnice, da ubijaju u pojam depresivnom atmosferom, dok na samu pomisao o kraćim izletima na površinu počinje da vam vri žuč, Exodus bi trebalo da zaobilazite u širokom luku. Sa druge strane, ako prihvatite činjenicu da je igra evoluirala na jedini moguć i pravi način, da nudi tonu kvalitetne „ruski Mad Max” atmosfere, da vrca od kvalitetnih i intrigantnih momenata u priči, i da stvara utisak da ste zaista učesnik uzbudljive epopeje koja će vas provesti uzduž i popreko smoždene Rusije budućnosti, Metro Exodus je sigurna kupovina koju bi najmanje u pitanje trebalo da dovede pomenuto budalašenje sa Epic Storeom.

Aleksandar DINIĆ

 
Metro Exodus
Šta mislite o ovom tekstu?
Degrees of Separation
Far Cry: New Dawn
Apex Legends
Astroneer
Kingdom Hearts III
Wargroove
Civilization VI: Gathering Storm
God Eater 3
Trials Rising
Fear the Wolves
Eastshade
PC Building Simulator
DreamWorks Dragons: Dawn of New Riders
Spinnortality: Cyberpunk Management Sim
Earth Atlantis
Euclidean Skies
Monster Energy: Supercross – The Official Videogame 2
RIOT – Civil Unrest
Jump Force

RTX On!
Implementacija Ray Traced Global Illuminationa u Battlefieldu V nije bila izvedena najsrećnije jer se za malo poboljšan vizuelni prikaz plaćala veoma visoka cena u performansama, koju FPS igrači, uvek u jurnjavi za frejmom više, nisu bili voljni da plate.
Za Metro: Exodus slobodno se može reći da predstavlja „killer app” za RTX, pravu igru-advokata koja je u stanju da svakog sumnjčavca ubedi da je ray tracing budućnost naprednog PC gejminga. Igra je sporijeg tempa u odnosu na BFV, prepuna scena sa moody osvetljenjem koje su prosto izmišljene za napredno osvetljavanje i senčenje. Najlepše od svega (i za razliku od BFV) je to što vam za udobno igranje sa uključenim RTX-om nije potrebna najjača kartica, jer čak i RTX 2060 obezbeđuje 60 fps RTX modu u rezoluciji 1080p.
Miodrag KUZMANOVIĆ

Platforma:
PC, Playstation 4, Xbox One
Potrebno:
Intel Core i5-4440 3,1 GHz / AMD FX-8370E, 8 GB RAM, NVidia GeForce GT 1050 / ATI Radeon HD 7870, 4 VRAM
Poželjno:
Intel Core i7-4770K 4-Core 3,5 GHz / AMD Ryzen R5 1500X, 16 GB RAM, NVidia GeForce GTX 1070/AMD Radeon RX Vega 56, 8GB VRAM
Veličina:
51 GB
Adresa:
www .metrothegame .com
Naš video:
youtu.be/8ibGX59RurY">

90
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera