Samsung Galaxy A7 (2018) i A9

Tragajući neprestano za receptom koji će novim modelima srednje klase omogućiti da se istaknu u moru raznovrsnih uređaja, Samsung je pribegao idealnom rešenju: ponudio je telefone koji će korisnike privući atraktivnim dizajnom, zadržati kvalitetnim ekranom i konačno kupiti kamerom, odnosno kamerama kojih ovde ima ukupno – četiri, odnosno pet! Više je bolje, zar ne?

Galaxy A7 (2018) je prvi Samsungov pametni telefon sa tri zadnje kamere i drugi takav model na našem tržištu posle Huaweija P20 Pro. Primarna kamera opremljena je senzorom od 24 megapiksela i otvorom blende f/1.7 (obavlja najveći posao, posebno kad nema dovoljno svetla), sekundarna objedinjuje senzor od osam megapiksela i široko sočivo (f/2.4) koje pokriva polje širine od 120 stepeni, dok treća kamera sa senzorom od pet megapiksela i fiksnim fokusom (f/2.2) služi kao senzor za bolji efekat dubinske oštrine. Na papiru ovo zvuči kao idealna kombinacija: dok prva kamera obiljem piksela „hvata” mnoštvo detalja (po potrebi stapa četiri piksela u jedan), dubinski senzor obezbeđuje atraktivne portrete, dotle širokougaona kamera podmiruje potrebe za panoramskim fotografijama i grupnim portretima. Karakteristike glavne kamere poklapaju se sa onima kod modela Galaxy A6, koga smo opisali ranije (za one koji su spavali na času, njene performanse prevazilaze okvire srednje klase), dok je prava zvezda ovde ultraširoko sočivo koja „hvata” sve objekte unutar polja od 120 stepeni i pravi zaista impresivne snimke (pod uslovom da ima dovoljno svetla, zbog uže blende i fiksnog fokusa). Aplikacija kamere nudi tonu i po režima i opcija koje su, srećom, logično raspoređene unutar lepo organizovanog, ali pomalo sporog interfejsa. Sve u svemu, uz ovakvu postavku kamera postoji dovoljno prostora za zadovoljenje svih kreativnih ambicija.

Veliki 6-inčni Super AMOLED full HD ekran nudi šampionske multimedijalne karakteristike – od besprekornog kolorita, preko snažnog osvetljenja i širokih uglova gledanja, do neprevaziđene oštrine koja za klasu šije konkurente u klasi – i to ga čini idealnim za gledanje filmova, igranje i pregled sadržaja na društvenim mrežama. Baterija od 3300 mAh u kombinaciji sa trikovima za uštedu energije kojima raspolaže Samsungov Experience UI obezbeđuje natprosečnu autonomiju, a utisak kvari jedino to što punjenje traje i više od dva sata (brzo punjenje nije opcija kroz microUSB port, koji je neshvatljivi downgrade u odnosu na Galaxy A7 iz 2017. godine). Štoperica kojom smo merili učinak procesora pokazuje rezultate koji su sasvim prihvatljivi za svakodnevne potrebe, ali definitivno nisu šampionski: aplikacije se brzo pokreću, animacije povremeno seckaju, a ponekad može doći do kratkog zamrzavanja ekrana prilikom prebacivanja između aplikacija i rada sa kamerom. Proizvođač ističe i Widevine L1 sertifikat, koji omogućuje strimovanje HD sadržaja sa video-servisa kao što su Google Play Movies, Netflix ili Amazon Video.

Galaxy A7 (2018) ima nešto veće gabarite i nije naročito zgodan za manipulaciju jednom rukom. Kvalitet izrade je besprekoran, kamera nema veliku „grbu”, a čitač otiska prsta integrisan je u taster za uključivanje ekrana, koji se nalazi na desnoj ivici (nismo baš oduševljeni ovakvim rešenjem). U svakom slučaju, u pitanju je veoma privlačan telefon s naglašenim multimedijalnim karakteristikama koji će sigurno opravdati poverenje korisnika koji telefon koriste za fotografisanje i snimanje i gledanje video-zapisa. Pritom, nije ni preskup.

Biti „prvi na svetu” uvek predstavlja nešto posebno, naročito u surovoj mobilnoj areni. Samsungu je tako pripala čast da potpiše prvi pametni telefon sa četvorokomponentnom glavnom kamerom (s prednjom ih je ukupno pet na broju) – Galaxy A9 (2018). U pitanju je uređaj koji predstavlja logičku nadogradnju prethodno opisanog modela i uz veći ekran, bolje tehničke specifikacije, veću bateriju sa brzim punjenjem, nudi još jednu kameru od deset megapiksela (f/2.4) uz telefoto sočivo sa dvostrukim optičkim uvećanjem. Svakako, postavlja se pitanje da li je ovako kompleksna konfiguracija kamera zaista potrebna ili uopšte korisna, posebno kada glavnu reč na ovom polju i dalje vode modeli sa jednom ili dve kamere. Drugim rečima, ostaje nedoumica da li prednost treba dati naprednom softveru za snimanje i obradu slike ili budućnost ipak leži u hardverskom domenu? U svakom slučaju, kao i Galaxy A7, A9 je eksperiment koji bi mogao da trasira dalji pravac razvoja mobilne fotografije.

Pre nego što razmotrimo njegove fotografske performanse, osvrnimo se kratko na druge važne karakteristike Galaxyja A9. Uređaj je sasvim u skladu sa modernim tendencijama, koje podrazumevaju „skoro pa flegšip” dizajn i vrhunski kvalitet izrade, sa velikim ekranom tankih okvira (i bez zareza na vrhu), spakovanim u tanko kućište zaobljenih ivica kakvo se koristi u nekoliko poslednjih generacija Galaxy S i Note uređaja. Dok svojom sendvič konstrukcijom, sa staklom na prednjoj i zadnjoj strani i metalnim okvirom između, u izlogu pleni atraktivnom spoljašnjošću, A9 u ruci deluje glomazno, a i lako se prlja, jer skida masnoću s prstiju bolje od „Veniša” .

Četiri kamere na poleđini poređane su uz levu ivicu vertikalno jedna ispod druge, i to tako da su dva najveća modula jedan do drugog, što smanjuje utisak da se kamere „gužvaju” (čak je i „grba” sa kamerama iznenađujuće tanka, pa ne treba strahovati od oštećenja stakla pri postavljanju telefona na poleđinu); i LED blic se nastavlja na vertikalni aranžman, smešten je ispod najnižeg modula i estetski dobro zaokružuje čitavu priču sa kamerama. Na zadnjoj strani, gde mu je i mesto, nalazi se i čitač otiska prsta, fantastično brz i precizan, ali na poziciji nešto višoj od idealne, zbog čega korisnici sitnije telesne građe mogu imati malo poteškoća u radu. Na donjoj ivici nalaze se otvor zvučnika, glavni mikrofon, USB-C port i dobar, stari 3,5-mm audio-priključak. Na vrhu se nalaze sekundarni mikrofon i SIM slot (postoji i odvojeno ležište za microSD karticu).

Super AMOLED „televizor” od 6,3 inča spada u kategoriju infinity displeja (ima zaobljene ivice i tanke okvire, sa nešto više prostora iznad i ispod ekrana) i nosi sve vrhunske karakteristike na koje nas je Samsung navikao, od upečatljive reprodukcije boja, preko kontrasta i širokih uglova gledanja, do maksimalnog osvetljenja koje omogućuje udobno korišćenje pod sunčevim zracima (nedostaje jedino podrška za HDR). Sve neophodne opcije za povezivanje su na broju, od dvokanalnog Wi-Fi modula, preko Bluetootha 5.0 do NFC-a i FM radio-prijemnika. I svi senzori su tu, kao i podrška za brzo punjenje baterije, doduše po nešto sporijem standardu Quick Charge 2.0. Performanse su na nivou koji se očekuje od sjajnog Snapdragona 660 (očekivali smo, doduše, da se Samsung isprsi za Snapdragon 710, ali šta je – tu je), a šest gigabajta radne memorije učvršćuje odličan utisak.

Kao što je ranije pomenuto, Galaxy A9 ima ukupno četiri kamere na poleđini, međutim samo tri se mogu direktno koristiti (senzor sa najmanjom rezolucijom služi samo kao senzor dubine, odnosno „Live Focus” pomoćna kamera, kako mu tepaju u Samsungovom marketingu). Glavna jedinica opremljena je senzorom od 24 megapiksela i f/1.7 sočivom i njome ćete se verovatno najviše i služiti, jer pruža odlične performanse u različitim uslovima ambijentalnog osvetljenja. Iznad ove kamare nalazi se manji senzor od osam megapiksela, sa širokim f/2.4 sočivom fiksnog fokusa koje „hvata” sve objekte unutar ugla od 120 stepeni i u radu se uglavnom koristi samostalno, bez upliva drugih modula. S druge strane, telefoto modul sa senzorom od deset megapiksela i f/2.4 sočivom sa 2x optičkim uvećanjem tesno sarađuje sa glavnom kamerom. Softver za upravljanje kamerom obiluje raznovrsnim i lepo raspoređenim opcijama i dobrim rešenjem za korišćenje raspoloživih kamera (tri režima – širokougaoni, regularni i telefoto – određuju različite kombinacije i interpolacije slike iz različitih izvora, o čemu prosečan korisnik ne treba mnogo da razmišlja, budući da je sve automatizovano i lepo pojašnjeno, uz neizostavan upliv AI tehnologije za prepoznavanje 19 različitih scena). Kvalitet fotografija koje smo dobili koristeći testni model (u pitanju je prerelease uređaj, pa o kvalitetu fotografija nismo donosili definitivan sud) je više nego zadovoljavajući, posebno kada je reč o bokeh efektima, snimanju u mračnom okruženju i verodostojnom prikazu boja i količini detalja. Dobrom ocenom častimo i selfi kameru koja pruža izvanredne HD snimke, mada se čini da je fokus na nešto većoj udaljenosti od idealne.

Za razliku od modela Galaxy A7, koji još i može da se nateže sa jeftinijim uređajima dalekoistočnih proizvođača, Galaxy A9 može imati više problema da opravda svoju pozamašnu cenu – jeste da je osetno jeftiniji od modela S9 ili S9+, ali je i dalje daleko od „premium telefona za mase”, kako bi Samsung želeo da ga proda. S druge strane, kao prvi uređaj sa 4+1 kamerom, A9 svakako zaslužuje da se istakne i odvoji od konkurenata, čak i ako to podrazumeva nešto jači udar po džepu. Pa ko voli, nek izvoli.

Gradimir JOKSIMOVIĆ