Aruba AP-365 RW

Nakon nekoliko meseci opet imamo jednu pristupnu tačku (AP – access point) iz Arube. Kao što smo prethodnom prilikom rekli, Aruba je ćerka-firma Hewlett Packarda, odnosno odeljka HP Enterprise, koji je sinonim za kvalitetne i pouzdane uređaje. Arubini proizvodi ne odstupaju od HP-a po kvalitetu, u šta smo se uverili kada smo opisivali njihov IAP-207 (SK 10/2017), a na „prvu loptu” rekli bismo da ni ovde nije odstupljeno ni milimetar od kvaliteta. Pa da vidimo šta smo ovaj put dobili...

Pristupna tačka dolazi u osnovnom pakovanju, u kome se nalaze, osim uređaja, mikro USB kabl, vodonepropusna zaštita LAN konektora, metalna buksna za uzemljenje i prateća dokumentacija. Sam uređaj je predviđen da se koristi kako unutra, tako i napolju, tako da je ugrađen u vodonepropusno kućište. Gornji deo kućišta je metalni odlivak na kome se nalazi nosač. Za ovaj uređaj se mogu dokupiti određeni dodaci preko kojih se AP može postaviti na razna mesta, a mi smo dobili jedan u obliku ploče za postavljanje na ravne površine (MNT-H2). Druge dodatke nismo videli, ali ako su ovog nivoa kvaliteta i ovako robustni, razloga za brigu nema. Gornji metalni deo kućišta ima par izbočina koje su zatvorene čepovima. Sa jedne strane je providan čep iza koga svetli statusna LED, a koji se može otvoriti i tako pristupiti mikro USB portu. Kroz dobijeni otvor se tanjim predmetom može pristupiti reset dugmetu, koje se nalazi odmah iznad mikro USB porta. Sa druge strane su čak tri izbočine, a na prvoj je predviđeno povezivanje uzemljenja uređaja. Na središnoj se nalazi još jedan plastični čep, iza koga se nalazi gigabitni LAN port. Prilikom povezivanja LAN kabla poželjno je postaviti zaštitu konektora. Poslednji u nizu je otvor za „disanje”. Donja polovina kućišta je od plastike i sa gornjom je pričvršćena torex šrafovima sa klinom u sredini, što znači da je proizvođač predvideo da ga otvara ovlašćeni servis. Arubina tačka nema namenski priključak napajanja, već se napaja putem PoE-a (802.3af). U tu svrhu je potrebno pripremiti neki PoE injektor ili svič.

Ova pristupna tačka radi na dva frekventna opsega, što znači da radi po 802.11ac standardu. Na 2,4 gigaherca podatke razmenjuje brzinama do 400 Mbit/s, preko antene od 2,7 dBi, dok na pet gigaherca to radi na brzinama do 867 Mbit/s, sa antenom od 4,3 dBi. Iz ovoga vidimo da su brzine prenosa podataka za ovaj uređaj u granicama standardnih za oba frekventna opsega i takve najčešće srećemo i kod drugih proizvođača. Unutar pristupne tačke ugrađena je omnidirekciona antena, koja u dva prostorna strima deli podatke u 2x2 MU-MIMO. To znači da Aruba u jednom trenutku opslužuje do dva klijenta u oba smera. Za slanje talasa je zadužena 256-QAM tehnologija (kvadraturna amplitudna modulacija). Ova modulacija šalje podatke tako što povećava broj jedinstvenih oblika radio-talasa, gde svaki talas predstavlja jedinstveni binarni broj. Od prisutnih tehnologija, tu je ACC (advanced cellular coexistence), koji eventualne smetnje izazvane mobilnim mrežama svodi na minimum. Nabrojaćemo tehnologije za ispravljanje grešaka, povećanje dometa i poboljšanje prijema, a tu je i beamforming u predajnoj varijanti. I na kraju, tu je i BLE radio, gde će se uređajima u blizini kojima je omogućen Bluetooth Low-Energy slati obaveštenja.

Ukoliko se ova tačka koristi uz Arubine mobilne kontrolere pod ArubaOS operativnim sistemom, tada dobijamo centralizovanu konfiguraciju. Ukoliko se AP koristi kao zaseban uređaj, tada na scenu stupa InstantOS operativni sistem. Ovaj OS dozvoljava konfigurisanje samog uređaja, kao i mrežno podešavanje drugih odvojenih AP-ova koji rade pod istim OS-om u okviru mreže. Mi smo na testu imali samo jednu pristupnu tačku, tako da smo nakon povezivanja na SetMeUp SSID, koji se pojavio nakon butovanja Arube, preko IP i web pregledača došli do Arubinog web sučelja i InstantOS-a. Prvi utisak je da je u pitanju malo konfuzno „raštrkan” grafički interfejs, ali nakon malo druženja sa njim nismo imali problema prilikom konfigurisanja tačke. Samo sučelje je izdeljeno na nekoliko segmenata: Network, Access Point i Clients. Svakim odabirom se ispod menjaju opcije u odnosu na izabrano. Osim setova opcija, tu su i statistički podaci u vidu grafikona i teksta. Aruba ima mogućnost skeniranja okolnih mreža i utvrđivanja koja eventualno pravi smetnje. Pod monitoringom se u nekoliko grafikona jednim pogledom može videti stanje CPU-a i memorije Arube, kao i protoka, klijenata i komšijskih pristupnih tački. Prilikom prvog setapa potrebno je napraviti novu mrežu (SSID), a zatim postaviti dalja podešavanja, a pritom treba imati na umu da će se Aruba automatski postaviti na preferirani režim na pet gigaherca, pa može biti problema prilikom detekcije sa mrežnim adapterima na 2,4 gigaherca. Pod istim setom opcija za menjanje ovog moda je i opcija za povećanje snage antena. Po defaultu, Aruba radi sa pola snage.

Aruba je i ovaj put napravila dobru pristupnu tačku, kojoj vremenski uslovi ne mogu ništa (IP66/67). Pride, proizvođač tvrdi da se može maksimalno izložiti sunčevim zracima bez posledica, tako da je idealan izbor ako imate potrebu za ovakvim rešenjima na otvorenom prostoru. Protok podataka je standardan za dual-bend uređaje ovog kalibra, a dometom i kvalitetom signala smo veoma zadovoljni. InstantOS može da odbije manje iskusnog korisnika, ali ovo je vrsta uređaja za koji je predviđeno da ga (samo jednom) nameste i podese profesionalci i da, jednostavno, što duže (najbolje: večno) – radi. Što se tiče cene, Aruba je preko 70 „crvenih”, ali kvalitet i pouzdanost mora da se plati.

Dejan PETROVIĆ