Windows uzvraća udarac

Ako pogledate situaciju sa strane, dolazite do neverovatnog zaključka – početnici u kriptosvetu pre se odlučuju za Linux nego za Windows! Pri tome, ovde se na tas vage ne stavljaju prednosti jedne platforme u odnosu na drugu, već jednostavnost njenog „puštanja” u rad. Odabir komponenti i njihovo sklapanje u jedinstvenu celinu dovoljno je mučan posao, pa kad vas na kraju dana sačeka i instalacija sistema sa svim svojim zamkama, jednostavno više nemate snage.

Linux ima prednost ne zbog toga što se jednostavnije instalira, već zbog toga što postoje automatizovana rešenja, kao što je SimpleMining OS, koja tako nešto uopšte ni ne zahtevaju. Ako probate neko od njih, ne samo što ne morate da brinete o instalaciji, drajverima i štelovanju, već sa običnog USB stika pokrećete proces rudarenja uz zamenu minera i walleta „u letu” – daljinski, in vivo, bez ikakvog znanja i uplitanja u tematiku. A šta ako poželite da se u avanturu upustite koristeći Windows? Pripremite se na vožnju po džombastom putu...

Windows 10 kao prvi pik

Prva stvar koju morate da znate jeste da je, bez obzira na to da li vam se to sviđalo ili ne, Desetka prvi izbor kada je rudarenje u pitanju. Stvar je jednostavna – ova verzija Windowsa najčešće se updateuje i „krpi”, sadrži najsvežije drajvere, a tu je i podrška za rigove sastavljane od 12 grafičkih kartica. Windows 7 možete da naterate da radi sa pet grafičkih kartica, ali mu je prirodni limit postavljen na četiri, dok je Osmica dobra samo kao prelazno rešenje, i to u situacijama kada sa Windowsom 10 imate naizgled nerešivih problema koji nisu došli iz uobičajenog poola grešaka.

Praksa je pokazala da je Pro verzija Desetke najpogodnija, a kada je instalirate, odmah treba da potražite Windows Update sekciju i preuzmete najnovije patcheve i poboljšanja. Odmah potom sledi instalacija najnovijih drajvera za matičnu ploču, što je od izuzetnog značaja za dalji tok instalacije neophodnog softvera, ali i hardvera. Sledeći korak podrazumeva apliciranje takozvanih Registry Tweakova, koji pripremaju operativni sistem za rudarenje. Akcija se obavlja preko naročitog BAT fajla, koji možete da preuzmete sa adrese goo.gl/qf2S2k (veličina je 20 KB). Važno je da ga pokrenete u režimu administratora i na seriju pitanja koja će vam biti postavljena odgovorite potvrdno.

Sledi možda i najvažniji korak, a to je deaktiviranje daljeg updateovanja Windowsa. Stvar je od izuzetnog značaja jer u slučaju da se ne obavi može da dođe do prekida u procesu rudarenja, pa čak i do prestanka rada minera. Potrebno je da otvorite dijalog Run, ukucate services.msc i pritisnete ’Enter’. U formi koja će se pojaviti na ekranu potražite stavku Windows Update (pri kraju spiska). Kliknite desnim tasterom na nju i iz kontekstualnog menija kliknite na opciju Stop ukoliko je servis trenutno aktivan. Ponovo pozovite kontekstualni meni i ovog puta kliknite na opciju Properties. U kartici General locirajte opciju Startup type i postavite je na Disabled. Konačno, kliknite na Apply i OK, pa restartujete računar.

Ništa manje važna akcija je definisanje veličine virtuelne memorije. U ovom momentu preporučljiva količina virtuelne memorije za rig sastavljen od šest grafičkih kartica je 18 gigabajta, što znači tri gigabajta po kartici. Takođe, inicijalna količina virtuelne memorije za rig sastavljen od šest grafičkih kartica je 12 gigabajta (dva gigabajta po kartici). Do podešavanja dolazite tako što iz Control Panela birate sekciju System and Security, potom kliknete na System, pa na stavku Advanced system settings. Na kartici Advanced, pod odeljkom Performance, kliknete na Settings i iz novog prozora birate karticu Advanced. U sekciji Virtual memory kliknete na taster Change da biste konačno bili u mogućnosti da promenite vrednosti. Sada odčekirate opciju Automatically manage paging file size for all drives i u kućicama Initial size (MB) i Maximum size (MB) upisujete vrednosti proporcionalne broju grafičkih kartica.

Pripremne radnje u ovom delu završavaju se odabirom Power plana, koji mora stojati na High performance. Takođe, potrebno je deaktivirati mogućnost isključivanja monitora nakon izvesnog vremena (Turn off the dislpay) i prebacivanja računara u Sleep režim (Put the computer to sleep) odabiranjem opcije Never iz korespondentnih kućica. Sve se obavlja iz Control Panela, u kojem je potrebno otvoriti sekciju System and Security i potom Power Options.

Glancanje uzletne piste

Bez obzira na to što ste kupili matičnu ploču namenjenu miningu, to ne znači da joj je BIOS podešen kako valja. Čudno, ali istinito. S obzirom na to da različite verzije BIOS-a donose različite rasporede opcija, ne možemo da vas navodimo u step by step maniru, pa ćemo vam dati samo osnovne smernice šta bi trebalo da potražite i u koji „položaj” da postavite opcije.

Primarna grafička kartica treba da bude ona integrisana i za nju ćete „zakačiti” monitor i taj sistem koristiti prilikom instalacije sistema i kasnijeg podešavanja. Alternativno, može da se iskoristi i prva kartica u rigu, ali to treba izbegavati. Ukoliko ploča ima opciju Above 4G, obavezno je aktivirajte ako u rigu imate više od četiri grafičke kartice. Deaktivirajte ugrađeni zvučni podsistem – ne treba vam, a opciju PCI-E postavite na Auto. Konačno, važno je da podesite BIOS tako da uključi ploču po dolasku električne energije nakon prekida snabdevanja. Ova opcija se uglavnom nalazi pod funkcijom Power Loss ili tome slično.

Kad smo već kod opštih hardverskih smernica, valja napomenuti da je, ukoliko koristite šest grafičkih kartica, dovoljno četiri gigabajta radne memorije, dok se osam gigabajta RAM-a preporučuje za sisteme sa 12/13 grafičkih kartica. Takođe, zbog veličine virtuelne memorije, za rigove sastavljene od šest grafičkih kartica preporučuje se solid state disk kapaciteta 64 gigabajta, dok u slučaju 12/13 sistema zahtevnost skače na 128 gigabajta. Ukoliko rigove planirate da kontrolišete „na daljinu”, preko TeamViewera (pomenućemo ovo kasnije), ne bi bilo loše da ne kupujete baš najjeftiniji procesor. Mali offtopic, ali smo smatrali da je bilo potrebno da se upoznate i sa ovim podacima.

Dobri drajveri = dobitak

Sve je isto kao i u igrama, zar ne? Bolja optimizacija, efikasnija potrošnja električne energije, kvalitetniji output. Pa, skoro... Naime, ukoliko ste rigove bazirali na AMD-ovim karticama, minimum ispod kog ne bi trebalo da idete su Crimson 17.10 drajveri ili komplementi iz Adrenaline serije, koji dolaze sa integrisanim Compute režimom rada namenjenim specijalno rudarenju kriptovaluta. Međutim, u praksi su se odlično pokazali i Beta Blokchain drajveri (goo.gl/JEseKY), koje je AMD na svetlost dana izbacio još prošlog leta i koji podržavaju rigove do osam grafičkih kartica. Kod Nvidije situacija je nešto drugačija i tu mesta za mozgolomke nema – stavite najnovije drajvere i vozite na hashrate talasu.

Sa različitim verzijama drajvera slobodno možete da eksperimentišete i sami dođete do zaključka koji najviše odgovaraju vašem setupu. Ono što je u celoj priči najvažnije jeste kako da očistite sistem od prethodnih drajvera, pa makar to bili i oni koji dolaze zajedno sa Windowsom. Akcija se obavlja uz pomoć programa Display Driver Uninstaller (goo.gl/xLheFL, 2,55 MB), koji se podjednako dobro snalazi i sa Nvidijinim i sa AMD-ovim grafičkim karticama (podržani su čak i iGPU kompanije Intel). Pokrećete ga po prvom podizanju sistema i puštate da „spali” sve upravljačke programe vezane za grafički podsistem. Za ovo bi trebalo da se nalazite u Safe modu, ali stvar uredno funkcioniše i po normalnom bootovanju sistema. Sve opcije se nalaze na glavnoj radnoj formi, a njihov broj zavisi od tipa grafičkih kartica koje „napadate”. Opcija koju tražite nalazi se pri vrhu ekrana, prva je na spisku i nosi naziv Clean and restart. Prethodno proverite da ste drajvere koje želite da instalirate otpakovali i pohranili u lako dostupnom direktorijumu. Ovo je važno pošto nakon restarta računara nećete pokrenuti podrazumevanu setup proceduru, već ćete sistem ručno usmeriti na drajvere i tako zaobići instalaciju gomile nepotrebnih programa i pratećih modula koji sa drajverima dolaze po defaultu. Nakon što DDU obavi posao, na sistemu ostajete bez bilo koje verzije drajvera, tako da je on čist kako suza.

Valja napomenuti još nešto – kartice se na sistem dodaju jedna po jedna, nikako sve odjednom. Ako ste čišćenje sistema pokrenuli, a prva grafička kartica nije „ubodena” u ploču/riser/extender, onda ćete iz DDU-a odabrati opciju Celan and shutdown. Nakon instaliranja svake kartice sledi isključivanje računara i priključivanje naredne grafičke kartice – postupak koji se ponavlja sve dok u sistemskom meniju ne budete videli sve kartice koje ste planirali da koristite.

Ceđenje suve drenovine

Retko koja grafička kartica odmah po vađenju iz kutije dostiže željeni hashrate. Zbog toga je potrebno dovijati se na razne načine. Izuzetno je popularno takozvano modovanje BIOS-a na grafičkim karticama, čime se dolazi do trajnih rezultata i nema potrebe za naknadnim korišćenjem softverskih rešenja. Nažalost, ne podržavaju sve kartice ovaj zahvat i ako ne znate šta radite, možete ozbiljno da ih oštetite. Zbog toga je, za početak, pametno da se prepustite softverskim alatkama uz čiju pomoć možete da dostignete slične rezultate, uz nešto više gimnastike.

MSI Afterburner (www.msi.com/page/afterburner, 48,5 MB) je program koji može da se koristi i sa AMD-ovim i sa Nvidijinim karticama. Nudi jednostavan i vizuelno upečatljiv upravljački interfejs, te mogućnost da se promene apliciraju automatski na sve kartice istog porekla. Preko naročitih klizača vršite podešavanje radnih frekvencija za jezgro i memoriju, a na raspolaganju je i ručno određivanje brzine okretanja ventilatora na grafičkim karticama ukoliko smatrate da automatika ne obavlja dobro svoj posao. Odavde možete da ograničite i potrošnju struje grafičkih kartica, i to sve bez uticanja na efikasnost rudarenja. Za to je zadužen klizač Power Limit, a ako grafička podržava određivanje temperaturnog limita preko kojeg tokom rada ne bi trebalo da se ide, to možete da podesite preko klizača Temperature Limit.

Poseban klizač – Core Voltage, zadužen je za famozno undervoltovanje kartica, koje dodatno smanjuje potrošnju električne energije, ali i disipaciju energije, što je naročito bitno. Nvidijini modeli uglavnom dolaze sa zaključanim naponom jezgra, dok se za AMD-ove modele preporučuje korišćenje programa OverdriveNTool (goo.gl/Kzxz1B, 3,21 MB). Ova alatka je daleko više od jednostavnog „prilagođivača” napona jezgra. Možemo da kažemo da je u pitanju miks MSI Afterburnera i nekog programa za modovanje BIOS-a. Zanimljivo je da su sve načinjene izmene privremene, do prvog restarta računara, pa je samim tim mogućnost nastanka oštećenja svedena na minimum. Program omogućava twekovanje radnih frekvencija posebno za memoriju, posebno za jezgro, i to za svaki od izlistanih položaja (od P0 do P7 za jezgro i od P0 do P2 za memoriju). Promene se snimaju u okviru naročitih profila, koji se nakon toga dodeljuju karticama. I ovde postoji mogućnost određivanja temperaturnog limita, baš kao i određivanje granice brzine okretanja ventilatora, koja će se potom automatski podešavati u zavisnosti od stanja na terenu (čitaj: od temperature). Iako zahteva određeno predznanje i nije ga baš lako koristiti, jednom podešen OverdriveNTool zlata vredi, naročito u situacijama kada modovanje BIOS-a nije opcija.

Da biste bili sigurni da su načinjene izmene održive, rad riga valja testirati, a to se obavlja na dva načina. Ukoliko nema artefakta na ekranu i ne dolazi do blokiranja rada kartica, prvi test ste prošli, dok je za obavljanje drugog potrebno instalirati program HWiNFO (www.hwinfo.com, 4,77 MB). On ima jednu unikatnu osobinu koja dozvoljava da se prati broj generisanih grešaka usled prevelikog overkloka memorije (ovo je naročito važno onima koji rudare Ethereum). Program pokrećete u Sensors-only režimu i zatim prikaz skrolujete nadole sve dok ne dođete do podataka o grafičkim karticama. Gledate stavku GPU Memory Errors i ako se greške roje kao na brojaču na benzinskoj pumpi, vraćate se za tablu za crtanje pošto postavljene vrednosti nisu odgovarajuće, naročito na duge staze.

Kontrola kvaliteta

Automatizovana Linux rešenja o kojima smo pisali dolaze i sa ugrađenim alatkama za nadgledanje rada rigova „na daljinu”. Ruku na srce, osnovne parametre možete da pratite i preko aplikacija za mobilne telefone, ali one podatke uglavnom „vuku” sa poolova i tiču se hashratea. Prava kontrola, gde ćete preuzeti uzde posmatranog riga, najlakše se obavlja uz pomoć poznatog programa TeamViewer (www.teamviewer.com, 93,5 MB), koji može da se preuzme i u besplatnoj varijanti.

Potrebno ga je instalirati na svim rigovima, ali i na računar sa kojeg ćete obavljati kontrolu. TeamViewer postoji i u varijanti za mobilne uređaje, što znači da čak i kada ste na terenu, ukoliko nešto pođe po zlu, možete da reagujete. Rigovima je potrebno dodeliti nazive i definisati lozinke za pristup, a onda ih grupisati u okviru mini-farme kako biste lakše obavili raspoznavanje. TeamViewer je izuzetno moćno pomagalo koje vam ne nudi običnu telemetriju, odnosno uvid u temperature, brzinu kopanja i, recimo, brzinu obrtanja ventilatora, već mnogo više od toga. Vi zapravo preuzimate potpunu kontrolu nad udaljenim računarom, koji se na taj način ponaša kao da sedite u njegovoj neposrednoj blizini. Možete da (de)instalirate programe, menjate parametre minera, updateujete alatke koje koristite, zaustavljate i nastavljate proces rudarenja, pa čak i restartujete rigove. Naravno, u ovom poslednjem slučaju na kratko ćete izgubiti konekciju, ali će se ona automatski uspostaviti u momentu kada se na udaljenom računaru podigne Windows.

• • •

Verovali ili ne, posao oko postavljanja rigova u rad ovde je završen, barem onaj prvi deo. Sledi konfigurisanje minera, izrada odgovarajućih BAT datoteka, te omogućavanje da se proces rudarenja nastavi ako dođe do nenadanog ili orkestriranog restarta. Naročit algoritam sa sobom povlači i naročit miner, a svaka promena walleta ili poola, uz čiju pomoć tražite dragocene blokove „rude”, zahteva promenu u pomenutom BAT fajlu. To su sve stvari za neki drugi tekst i neku drugu priliku jer zahtevaju pokrivanje velikog manevarskog prostora na kojem se nalaze brojne prepreke i izazovi.

Što se ovomesečne teme tiče, nekoliko stvari smo morali da preskočimo jer bi ulaženje u „sitna crevca” dovelo do eksponencijalnog povećanja potrebnog broja stranica za ovaj prikaz. Na primer, ni u ludilu nismo smeli da se dotaknemo tehnika i načina overklokovanja, pogotovo što kartice različitih proizvođača različito reaguju na iste radne parametre. Ponekad i kartice istog proizvođača, iz iste serije, različito reaguju. To je jednostavno tako. Dalje, undervolt je tehnika koja zahteva poseban tom uputstava, ali ako ne možete da sačekate da se i toga latimo, postoje brojni tutorijali na internetu koji vam mogu pomoći.

Šta tek reći za modovanje BIOS-a, popularnu tehniku tweakovanja osnovne rudarske alatke koja je dobila znakove epidemije. Tu je postupak manje-više identičan od kartice do kartice, ali pronalaženje pravih vrednosti za memorijske „trake” razlikuje se od modela do modela. Opet naglašavamo da je bolje koristiti OverdriveNTool jer ne samo što je sigurniji, već omogućava jednostavnije isprobavanje načinjenih izmena u praksi.

U sledećem nastavku konačno ćemo se baviti stvarima na terenu. Spustićemo se u okno i počećemo da rudarimo neke od trenutno najpopularnijih kriptovaluta (Ethereum, Zcash, Verge, Shield...). Pojasnićemo kako se radi izračunavanje isplativosti, gde može da se proveri porast težine kopanja i od čega ona zavisi, a pažnju ćemo posvetiti i veoma popularnom dual miningu, kojem se priklanja sve veći broj minera. Čeka nas još mnogo toga da naučimo i usvojimo, ali idemo korak po korak.

Vladimir PISODOROV