AMD Ryzen 3 2200G

Nakon godinu dana od predstavljanja prvog modela Ryzen generacije i silovitih turbulencija na tržištu koje su izazvali ostali modeli koji su se nizali u narednim mesecima, došao je red i na poslednji model u prvoj generaciji, Ryzen R3 2200G. Radi se o jednom od svega dva modela koji raspolažu integrisanom grafikom. Prvi, jači model, predstavili smo u prošlom broju (SK 3/2018), a sada ćemo videti kako se slabiji snalazi u poređenju sa njime. Takođe, za kraj predstavljanja ove generacije ostavili smo i mali specijalitet – direktno poređenje svih Ryzen procesora koje smo testirali. Listi nedostaje nekoliko modela do kojih nismo uspeli da dođemo, ali i ovako je moguće steći utisak o razlici u performansama među njima.

Poput jačeg modela, R3 2200G izrađen je u 14-nanometarskom FinFET procesu i zauzima površinu od 210 kvadratnih milimetara, gde je smešteno skoro pet milijardi tranzistora. Raspolaže sa četiri fizička jezgra, ali, za razliku od modela 2400G, ovom modelu uskraćena je mogućnost korišćenja SMT (Simultaneous multithreading) tehnologije paralelnog procesiranja, tako da je lišen osam virtuelnih jezgara, već raspolaže samo sa četiri fizička. Inicijalna vrednost radnog takta iznosi 3,5 gigaherca uz maksimalnu Boost vrednost, koja je za 200 megaherca viša. XFR (Extended frequency range) sistem, koji uz pomoć više stotina senzora integrisanih u procesor određuje trenutnu vrednost radnog takta svakog jezgra ponaosob i uprkos deklarisanoj Turbo vrednosti često ume da je premaši, ni ovde nije aktivan, već su Turbo boost vrednosti apsolutni maksimum koji će ovaj procesor dostizati tokom rada, osim u slučajevima ručnog overkloka. I ovde je u procesu proizvodnje upotrebljen ozloglašeni TIM, odnosno obična termalna pasta koja se nalazi između procesorskih jezgara i metalnog poklopca procesora, umesto da je taj poklopac zalemljen za jezgra, što je bila praksa kod dosadašnjih modela bez integrisane grafike. Srećom, kod novih Ryzena se to ne primećuje mnogo, jer im je overklok margina nepromenjena u odnosu na ranije modele, tako da ni ovoga puta ne treba očekivati da će veći broj primeraka dostići četiri gigaherca na svim jezgrima. Kako je to vrlo mali skok u odnosu na fabrički deklarisan radni takt, ni temperature procesorskih jezgara se neće naročito povisiti.

Procesorska jezgra uparena su sa osam klastera grafičkih jezgara (Computing Units), od kojih svako raspolaže sa 64 jezgra, što u zbiru daje 512 jezgara koja kucaju na 1100 megaherca. To je osetno manje nego kod R5 2400G modela, a brojke se poprilično odražavaju i na performanse, što u ovoj, najnižoj klasi, često može da znači razliku između igranja i odustajanja, ali više o tome nešto kasnije.

Raniji modeli Ryzena sa sufiksima 3 i 5 dobijeni su „sakaćenjem” jačih procesora, tako što je određeni broj jezgara u okviru CCX (Core complex) dela bio isključivan. Zbog toga su oni i dalje bili sastavljeni od po dve CCX jedinice, sa po dva funkcionalna jezgra. Na taj način nisu bili uskraćeni za količinu keš memorije, jer je svaka od CCX grupa raspolagala sa po četiri megabajta ove memorije.

Kod novih modela odustalo se od ovakvog koncepta i oni predstavljaju procesore sa potpuno funkcionalnim delovima čipa koji su objedinjeni u okviru jednog CCX dela. Takvom odlukom količina keš memorije je prepolovljena, ali su interne latencije samog procesora znatno smanjene, jer se više ne koristi posredni nivo komunikacije jezgara između različitih CCX grupa putem Infinity Fabric tehnologije, već ona komuniciraju direktno. Ovakav pristup povoljno je delovao i na potrošnju, ali i na viši radni takt. Naime, ovi procesori troše maksimalno 65 vati, uključujući i grafička jezgra, a raduje i podatak što slabiji model nije zakinut na količini keš memorije.

Ograničenost po pitanju broja PCI-E linija koju smo pomenuli kao potencijalnu manu modela R5 2400G, u ovom slučaju ne smatramo naročitim problemom. Naime, za integrisanu grafiku konstantno je rezervisano osam PCI-E linija, bilo da se ona koristi ili ne, pa tako korisniku ostaje na raspolaganju svega osam linija ukoliko se odluči da integrisanu grafiku naknadno zameni jačom. I dok bi vlasnici jačeg modela možda i razmišljali o grafičkoj koja bi potencijalno mogla da premaši kapacitete osam linija PCI-E 3.0 magistrale, oni koji se odluče na kupovinu modela R3 2200G sigurno neće razmišljati o bilo čemu jačem od (niže) srednje klase, a kartice tog ranga će bez ikakvih trzavica raditi i na sporijem slotu.

Drugi detalj koji je možda i važniji od prethodnog jeste brzina kojom procesor komunicira sa M.2 slotom, a koja je kod ovih modela ograničena na x2 režim. Time su budući vlasnici automatski lišeni mogućnosti da iskoriste punu brzinu boljih M.2 SSD uređaja.

Kada je reč o performansama, R3 2200G je osetno sporiji od modela R5 2400G, a rezultati su nas pomalo iznenadili. Za grafiku je i bilo očekivano da bude vidno sporija, ali nismo očekivali toliko niže performanse u procesorskim testovima, naročito ako u obzir uzmemo neznatno niži radni takt. Izgleda da multithreading radi dobar posao, iznad (naših) očekivanja. Ipak, performanse će i u ovom slučaju u velikoj meri zavisiti od brzine sistemske memorije, što će naročito doći do izražaja kod integrisane grafike, koja ne raspolaže sopstvenom video-memorijom, već direktno zavisi od sistemske. Mi smo koristili vrlo brze G.Skill FlareX module, koji su radili na 3200 megaherca, a budući vlasnici svakako ne bi trebalo da razmišljaju o bilo čemu sporijem od 2667 megaherca. Sa sporijim modulima, rezultati bi sigurno bili lošiji, tako da su ovi, prikazani u tabelama, otprilike i maksimum koji integrisana Vega može da pruži. Slabija verzija integrisanog Ryzena na našem tržištu košta oko 110 evra, što je vrlo povoljno za procesor koji je dorastao svim zadacima iz amaterske i hobi sfere. Čak će dobro poslužiti i kao igračka mašina za one sa skromnim apetitima kada su u pitanju rezolucija i grafički detalji. Uz neku ploču sa A320 čipsetom, R3 2200G će naći mnoge vlasnike. Računicu jedino kvari potreba za brzim RAM modulima u trenutku kada su cene memorije na rekordno visokom nivou.

Vladimir TRAJKOVIĆ