Ako je prošlomesečni rivajval Double Dragona bio (ne baš blago) razočarenje, novo čedo iz Capcoma sjajan je primer kako se na pravi način rimejkuju legendarni hitovi iz luna-parkova. Strider, akciono-platformska arkada ubitačno dinamičnog tempa, bila je ogroman hit raznih zadimljenih igraonica (pravih igraonica) dalekog leta 1989. godine, a na našim prostorima bila je upamćena i po neuobičajenom slovensko-komunističkom miljeu, koji nije bio čest mizanscen u svetu video-igara.

Naslovni strajder Hirju pripadnik je elitnog odreda nindža ubica, poslat da eliminiše diktatora sovjetske republike Kazak, nekih tridesetak i kusur godina u budućnosti (po izvornom igrinom loreu iz originala). Pozornica za ovu neumornu akcionu odiseju je prestonica pomenute unesrećene zemlje, zaogrnuta distopijsko-orvelovskim pokrovom i prepunjena raznovrsnom vojno-sajber menažerijom istreniranih protivnika koji će da se suprotstave glavnom junaku. Gameplay novog Stridera osmišljen je u dobitnom stilu Metroid/Castlevania. To podrazumeva puno prolaza i delova nivoa koji su inicijelno nedostupni, dok ne nađete i osvojite dodatne veštine ili delove opreme koji vam omogućuju dalje napredovanje. Osnovno Hirjuovo oružje je Sajfer, modularna plazma sablja, kojoj mogu da se dodaju različiti sporedni efekti, u zavisnosti od tipova neprijatelja i stila igranja (odbijanje projektila, vatreni naboj i slično). Na raspolaganju vam je još sijaset pratećih tehno-gedžeta i sposobnosti koje koristite na terenu u skladu sa nadolazećim pretnjama. Tu su jači udarac za razbijanje balističkih štitova kod pojedinih klasa neprijatelja, klizeće uletanje za brzo pozicioniranje iza protivničkih leđa, probijanje krhkih prepreka napadom odozgo, ograničeni teleport u neku od strana u taktičkim trenucima, ali i radi prolaska kroz određene terenske prepreke, i tako dalje. Imate i energetske specijalne veštine koje troše brzoregenerišuću skalu ispod one sa Hirjuovim zdravljem i koriste sa na različite načine, bilo kroz borbu, bilo aktiviranjem na razbacanim sigurnosnim konzolama. Tako, recimo, vatreni feniks čisti sve pred sobom pod određenim lukom, ali služi i za brzi leteći transport na udaljene delove nivoa kroz aktiviranje na predefinisanim mestima. Dron-buba služi za otvaranje zapečaćenih vrata, odnosno aktiviranje zaštitne, protivraketne barijere, a višestruki lanser za ošamućivanje protivnika.

Osnovna ideja Stridera je furiozna, ultraglatka akcija, koja podrazumeva brzinsko presecanje puta kroz horde neprijatelja, uz impresivnu prateću pirotehniku koja i više nego uspešno daje efektan manga vajb celoj stvari. S vremena na vreme, svoj plazma-laserski arsenal ukrstićete sa nekoliko nezgodnijih klasa neprijatelja. Među njima su oklopljene bube u kanalizaciji i agresivni robotski čuvari koji će pokušati da vas zviznu izbliza, neutrališu zapaljivim kanisterima ili prikucaju za najbliži zid svojom pneumatskom pesnicom. Tu su i obavezni susreti sa gomilom živopisno osmišljenih bossova (iza kojih, po pravilu, ostaju novi delovi opreme i veštine, ili apgrejdovi za postojeće). Dodatan sloj igri pruža i Strajderova mogućnost kešanja po horizontalnim i okomitim površinama pomoću verne planinarske kuke, što je podjednako korisno kako prilikom brzog manevrisanja u borbama, tako i za slobodno istraživanje nivoa u mirnijim periodima igranja (bar dok vam neke od energetskih ili mehaničkih prepreka jasno ne daju do znanja da dalje nema prolaza). Sam osećaj prilikom igranja je izvrstan, dinamičan i vrlo fluidan, uz kontrole koje besprekorno funkcionišu i ne zadaju glavobolje, naročito kada uživljeni u akciju balansirate s gomilom naprednih specijalki, Strajderovim osnovnim oružjem i pratećim veštinama.

Pored boljih i zategnutijih kontrola kao i novina ubačenih u skladu s modernim trendovima, najvažnija stvar kod svakog rasnog rimejka su grafička dostignuća – na tom polju Strider sija kao dijamant. Klasičan pogled sa strane i odvijanje cele akcije u jednoj ravni obogaćeno je kvalitetnom pastelnom paletom boja i superdetaljnim pozadinskim elementima, koji se realistično skroluju u skladu s dešavanjima u prvom planu. Bez previše preterivanja, to je najumešnije odrađen 2.5D prikaz u nekoj video-igri u skorije vreme. Gotovo da zažalimo što ovako kvalitetna grafička rešenja nisu upregnuta u neku mirniju, arkadno-platformsku avanturu. Diletanti odgovorni za nedavni fijasko (nikad prežaljenog) rimejka Flashbacka i te kako imaju šta da nauče odavde. Osim što su pojedini delovi nivoa vešto osmišljeni i predstavljaju organsku celinu sa pozadiniskim elementima, do izražaja dolaze i sjajna animacija svih likova, kao i odlični vizuelni efekti (varnice, detonacije, animacije raspršavanja dima i slično).

Zamerki nema puno, ali nisu za zanemarivanje. Bez obzira na to što se ogromni grad koji istražujete sastoji od nekoliko logičnih celina, njegov lavirintski izgled i arhitektura nivoa su nekako previše slični. Kao da je kalup isti samo se prateći tileset tekstura menja. Broj unikatnijih lokacija tokom igranja upadljivo je mali. Druga zamerka odnosi se na neizazovne stepene težine. Osim najtežeg setinga, uglavnom ćete sa lakoćom seći put kroz neprijateljske horde, uključujući i boss fajtove, što obesmišljava trud uložen u njihovo kreiranje (pogotovu kada se opremite naprednijim naoružanjem i specijalkama). Zbog svega ovoga, novi Strider je idealan za igranje u manjim, dnevnim dozama, kako realna repetativnost ne bi počela da vam izlazi na uši.

Aleksandar DINIĆ