Smrti, ime ti je Yawhg. Naslovno zlo dolazi za šest nedelja i sa sobom donosi uništenje. Na vama je da u ulozi dva do četiri lika (u singl ili multiplejer modu) učestvujete u choose your own adventure tipu interaktivne fikcije, koja pripada žanru blage fantasy parodije – zamislite da živite stvaran, savremen život s twistom da je smešten u fantazijsko okruženje. Dakle, autori Joga Dejmijen Somer i Emili Kerol napravili su nešto što podseća na „Discworld”, samo što ima mnogo suptilniji smisao za humor.

Na raspolaganju vam je šest kratkih poteza (nedelja), tokom kojih birate između niza ponuđenih aktivnosti – možete da služite pića u krčmi, da meditirate u parku, da se bavite papirologijom u palati... Tokom tih aktivnosti, dešavaju se razne zanimljive stvari – ako odete na bal, kralj može da vas pita da ga uputite u tajne zavođenja, pošto ima problema s kraljicom; ako odete u lov, može da se desi da naiđete na grupu pričajućih pacova, koji će da vas zamole da izaberete njihovog sledećeg vođu... Na raspolaganju su vam uvek dve stvari koje možete da uradite (da naučite kralja tajnama ljubavi ili da mu priznate da nemate pojma kako da mu pomognete i slično). Uživanje u tim zaista maštovitim događajima jeste srž zabave u igri, a ta maštovitost je istovremeno i odličan izvor humora.

Svaki lik ima osobine koje se poboljšavaju ili pogoršavaju u zavisnosti od vaših aktivnosti i događaja u kojima učestvujete. Sve osobine utiču na priču (ako niste dovoljno šarmantni, kralj će da provali da niste gospodar ženskih srca za kog se predstavljate), tako da igru možete da igrate tako da se trudite da nabudžite određene sposobnosti. Međutim, nama je mnogo zabavnije bilo da ih ignorišemo i da se udubimo u rolplej. Verovatno najzanimljiviji prelaz igre bio je kada je jedan lik bio heroj koji je danju bio čistač u bolnici, a noću se borio protiv zločina, a drugi zlikovac koji je danju pravio napitke u Alhemičarskoj kuli, a noću pljačkao ljude. Naravno, u igri nigde ne piše da ste superheroj – to je samo u vašoj glavi. Ipak, to uživljavanje u ulogu nam je donelo dosta radosti – našli smo se u fantazijskoj zemlji u kojoj ne možete da budete baš sve što zamislite, ali koja ipak nudi dovoljno opcija za takav rolplej.

Igra je najbolja onda kada su događaji povezani. Jednom prilikom, prisustvovali smo rođenju leteće, demonske bebe, koja je tada pobegla iz bolnice. Nekoliko nedelja kasnije, kada smo se u areni kladili na borce, pojavila se i beba koja je krenula da ih gađa vatrom iz očiju... Nažalost, ta povezanost se u igri retko viđa, što je njena najveća (i veoma krupna) mana. Imate osećaj da prisustvujete nizu nasumičnih događaja, zbog čega pati i rolplej. Zato je Jog samo fina igra. Posle sat vremena igranja, videli smo sve što ima da ponudi. Bilo nam je zabavno i igra je veoma simpatična, ali nije nešto što obara s nogu.

Aleksandar ĐURIĆ