Kažu stari: „Hoćeš li svoje buduće dane spoznati, valja se na novogodišnje veče opraviti i kroz šumu do crkve krenuti. Dan provedi, u mraku i u postu, a po noći, na putu do crkve, pripravan budi stvari sa onoga sveta da sretneš. Ne boji se, no posmatraj, a kada do mesta svetoga stigneš, ako ti je milo glavu sačuvati, a ti načini što ti se besedi...”

Autentičnost iskustva koje donosi Year Walk ne leži u klišeima holivudskih horora, već u bajkama i narodnim predanjima skandinavskih zemalja. Autori igre obavili su opsežna antropološka istraživanja, prikupili gomilu materijala o drevnim običajima (kod kojih su se u narodnoj tradiciji Šveđana često mešali paganski i hrišćanski elementi), a onda u čitavu priču vešto dodali solidnu dozu kvazirealizma i veštog spisateljstva. Rezultat? Melanholična priča koja ne plaši, ali izaziva nelagodu i blagu jezu u stomaku.

U starome mlinu, na vrhu onoga brda, moja ljuba živi. Mlinareva kći, razborita koliko i stasita, zborila je pametno i dugo. Nemoj ići, kaže. Nije za ljude sudbu svoju spoznati. Ale i bauci u mraku šume vrebaju. No ja moram znati: hoćemo li zajedno deliti dane što dolaze, ili će moju draganu u drugi dom kod drugoga poslati?

Nakon što se odlučuje na godišnji hod kako bi saznao da li ga devojka voli, i ima li za njih dvoje budućnosti, glavni junak kreće od svoje kuće u snegom prekrivenoj šumi. Navigaciju kroz šumu olakšavaće nam mapa. Gotovo sva mesta su „otključana” i dostupna odmah na početku, pa se spremite za lutanje. Šuma i nije tako velika, ali je potrebno da pojedina mesta posetite i po nekoliko puta, pa ako tome dodamo jednoličnost okruženja (drveće, sneg, i poneki element da svedoči o blizini sela i ljudi – stara šupa, pečenjara cigli, improvizovani most preko potoka), navigacija bez mape bi umela da predstavlja problem. Okolinu posmatramo očima junaka, a krećemo se levo i desno, uz povremeni odlazak na „gore” i „dole”. Jasno se uočava primerenost interfejsa mobilnom okruženju (igra je emigrirala sa iOS platforme), ali ništa strašno – stari dobri mišonja umeće da isprati svaki postavljeni zadatak (doduše, spremite se za blagu nervozu kod Gavrana).

Očekuje nas susret sa nekoliko stvorenja iz skandinavskog folklora. Bäckahästen, vodeni konj, vreba duše utopljenika; mylingen, neupokojena duša i žrtva čedomorstva relativno je uporediv sa navom u slovenskoj mitologiji; nattravnen, ili noćni gavran, donosilac je zlih znamenja; strašni Kyrkogrimen (sa telom čoveka i glavom jarca) iskušava igrača pri kraju igre, a tu je i skogsraet, šumska vila, daleka rođaka rusalki, koja ponekad samo želi da se poigra sa neopreznim putnikom, a ponekad će se zadovoljiti i sa malo krvi. I posle kažu čitaj deci bajke...

Hodam li satima ili danima? Kakav to oblik leluja na vetru? U noćnom vazduhu, kroz šumski mrak, kao da se muzika čuje. Pratiću ovaj prikaz, ovu vilu, ovu varku: povratka sada više nema. Znam šta mi je činiti...

Miša MITRANOVIĆ