Hewlett-Packard ScanJet G4010 i G4050

Hewlett-Packard ScanJet G4010

Jedna od najvećih firmi u računarskoj industriji svakako je HP. Pored laserskih štampača, za koje ovo ime predstavlja praktično sinonim, američki gigant poznat je svetu i po računarima koje prodaje pod svojim imenom, pre svega po laptop računarima. Međutim, u ovom tekstu neće biti reči o štampačima ili laptopovima. Ovog meseca u redakciju su nam stigla dva skenera iz ove firme, oznake ScanJet G4010 i G4050.

Oba uređaja dobili smo u bulk pakovanju, tako da smo pored skenera i CD-a sa drajverima na raspolaganju imali jedino kablove za napajanje i povezivanje sa računarom. Na prvi pogled, oba uređaja su spakovana u relativno elegantna i poveća kućišta, pri čemu je model G4050 nešto viši. Na poklopcima oba skenera nalaze se tasteri za skeniranje, skeniranje filma, kopiranje i skeniranje u PDF. Sam poklopac je za uređaj priključen jednostrukim šarkama, a za potrebe skeniranja debelih materijala moguće ga je skinuti zajedno sa šarkama.

S tehničke strane, oba modela uglavnom su identična. Imaju CCD senzore sa maksimalnom rezolucijom 4800 x 9600 tpi, koriste 96-bitnu paletu boja i razaznaju 256 nijansi sive. Takođe, ovo su prvi skeneri koji koriste šest boja za reprodukciju slike: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, cijan i plavu.

Oba modela raspolažu adapterom za transparentne materijale. Kod modela G4010 u pitanju je manje-više standardan okvir koji osvetljava posebna lampa. Kod modela G4050 adapter je izveden bez okvira, sa pokretnom lampom koja prati senzor. Na ovaj način omogućeno je skeniranje gotovo svih vrsta transparentnih materijala.

Kao i uvek, najviše nas je zanimalo kako će se ova dva skenera ponašati u radu. Za potrebe testiranja koristili smo nekoliko uzoraka formata A4 i slajdove. Kvalitet reprodukcije boja kod oba modela je odličan. Nismo primetili da je došlo do gorenja ili utapanja boja, a oba skenera solidno izlaze na kraj sa neravnim materijalima, zadržavajući oštrinu. Pri isključenim korekcijama na oštećenja slike verno su reprodukovani svi detalji. Automatska obrada slike za potrebe korekcije boja, descreeninga i drugih stvari posao je obavljala sasvim zadovoljavajuće, mada je, kao i uvek, ponekad potrebno zasukati rukave.

Ovakav rezultat, nažalost, pokvaren je prosečnim vremenom skeniranja. Dok je za prvi preview uzorka dovoljno 7–8 sekundi zahvaljujući brzom grejanju lampe koje poseduju oba skenera, skeniranje jedne A4 stranice u rezoluciji 600 tpi sa isključenim korekcijama i upotrebom standardne palete može da potraje i do minut i po, što je po našem mišljenju nedopustivo. Vreme potrebno za skeniranje povećava se uključenjem 96-bitne palete i upotrebom šest primara.

Hewlett-Packard ScanJet G4050

Nakon skeniranja štampanih uzoraka, prešli smo na slajdove. Pre svega, skeniranje jednog slajda na oba skenera pri rezoluciji od 4800 tpi traje oko četiri i po minuta na oba skenera. Model G4010 pri tom je pokazao izuzetno slab kvalitet reprodukcije. Kontrast slike je jednostavno bio katastrofalan. U ovom pogledu, model G4050 se pokazao boljim. Iako brzina skeniranja nije bila ništa veća, rezultat je bio umnogome bolji, sa prihvatljivijim kontrastom.

Najveća mana oba skenera zapravo je softver koji se uz njih isporučuje. Naime, iskorišćenje naprednih opcija skenera svedeno je na njihovo prosto isključivanje i uključivanje, tako da npr. nije moguće podešavati parametre automatske korekcije defekata slike. Korekciju boja moguće je obaviti ručno, međutim, to se svodi na nagađanje jer ne postoje „pipete” pomoću kojih je određene nijanse moguće proglasiti za crne, bele i sl. Sledeća mana softvera jeste pamćenje podešavanja osnovnih parametara skeniranja poput rezolucije i uključenih naprednih mogućnosti obrade slike. Pri svakom skeniranju potrebno ih je iznova podešavati. Snimanje profila u kom su podešavanja sadržana jeste moguće, ali opet, pri svakom novom skeniranju neophodno je ručno izabrati profil. Sledeća mana na koju se nailazi jeste loše automatsko isecanje uzorka manjeg od površine skenera. Algoritam za traženje ivica lako se zbunjuje ukoliko na skeniranom materijalu ima mnogo bele boje.

Nakon testova možemo reći da je najveći problem na koji smo naišli u radu sa softverom prelazak u režim skeniranja filmova. Naime, da bi se pri skeniranju ovakvog materijala dobila slika upotrebljivih dimenzija, neophodno je koristiti visoke rezolucije. Pri izboru režima skeniranja filmova softver zadržava podrazumevane dimenzije, što pri izboru visoke rezolucije rezultuje obaveštenjem da će fajl biti izuzetno velik, verovatno veći od raspoložive sistemske memorije računara. Ukoliko se ovo primeti na vreme i ručno podese dimenzije slike, neće biti nikakvih problema, međutim, ukoliko se u žurbi započne skeniranje, dobija se izveštaj o grešci, pri čemu se TWAIN drajver jednostavno zaglupi. Sve u svemu, kada je softver u pitanju, imali smo utisak da je HP uz ove skenere isporučionedovoljno testiranu beta verziju i mišljenja smo da su i loše performanse skenera posledica softvera, a ne samog uređaja.

Za kraj, jedino što možemo reći o ovim skenerima jeste da se radi o potencijalno odličnim uređajima koji su hendikepirani lošim softverom. Nažalost, smatramo da takvi problemi ne treba da opterećuju krajnje korisnike, tako da ostaje samo konstatacija da se za iste pare mogu kupiti i bolji uređaji.

Bojan ŽIVKOVIĆ