Pleomax PSP-100 i PSP-2300

Poznati južnokorejski gigant Samsung osmislio je poseban brend Pleomax koji obuhvata računarske periferije, a o dva modela aktivnih i atraktivnih zvučnika koji su se među prvima pojavili na našem tržištu pisali smo u SK 12/2007. Pleomaxovi modeli od početka su se isticali pre svega dizajnom, dok su performanse bile u drugom planu, tako da ova činjenica važi i za dva modela koje ovom prilikom predstavljamo.

Pleomax PSP-100

Prvi model nosi oznaku PSP-100 i izgledom neodoljivo podseća na zvučnike namenjene MP3 plejerima (prvenstveno iPodu), iako ne spada u autonomni zvučni sistem zbog nedostatka sopstvenog napajanja. Naime, sistem se napaja preko USB porta i ne poseduje mesto za baterije, tako da je njegova upotreba ograničena isključivo na prenosne uređaje koji poseduju USB port. Kutije su izrađene od kombinacije providne i bele plastike sa srebrnim štitnicima samih zvučnika, na kojima se nalaze i plave LE-diode. Zvučnici su minijaturnih dimenzija, prečnika 1,5 inča, a svaki raspolaže sa po tek 0,3 W snage. Od zvučnika ove veličine i snage ne može se očekivati naročito kvalitetan zvuk, tako da nas skoro potpuno odsustvo niskih tonova nije začudilo. Iako proizvođač navodi da je frekventni opseg u kojem sistem radi 100 Hz – 10 kHz, nismo stekli utisak da su navedeni podaci bar približno tačni. Od komandi, ovaj sistem poseduje samo potenciometar, koji se nalazi na vrhu desnog satelita, a koji istovremeno služi i za uključivanje sistema i za kontrolu jačine zvuka. Da poseduju mogućnost napajanja uz pomoć baterija, ovi zvučnici bi bili solidno rešenje za upotrebu uz MP3 plejere, ali ovako sem estetskog utiska zaista nemaju mnogo toga da ponude, pogotovo zato što nisu ni jači ni kvalitetniji od onih koji se ugrađuju u prenosne računare, a i cena od skoro 20 evra ne ide im u prilog.

Pleomax PSP-2300

Drugi model nosi oznaku PSP-2300 i predstavlja znatno ozbiljniji sistem od prethodnog. Jedino što im je zajedničko jeste kombinacija boja i sličan dizajn satelita. Zvučnici u satelitima raspolažu snagom od po 2 W i prečnika su dva inča, dok bas zvučnik ima prečnik od tri inča i raspolaže sa 5 W, što sistemu daje ukupno 9 W snage. Ove brojke ne deluju naročito impresivno, ali zvuk koji ovaj sistem proizvodi ipak je solidnog kvaliteta. U specifikacijama se navodi da sistem radi u frekventnom opsegu 20–150 Hz za bas zvučnik i 300 Hz–20 kHz za satelite, što smatramo tačnim jer su visoki tonovi nešto izraženiji, dok se odsustvo tonova srednjih frekvencija ipak oseća, a to je donekle moguće korigovati upotrebom softverskih ekvilajzera. Iako na prvi pogled bas zvučnik malih dimenzija, koji je uz to smešten u plastičnu kutiju, ne uliva poverenje, reprodukcija tonova niskih frekvencija prijatno nas je iznenadila. Sistem poseduje ukupno pet tastera, od kojih su dva zadužena za kontrolu nivoa niskih frekvencija, jedan za uključivanje sistema, a preostala dva za kontrolu ukupne jačine sistema. Upravo ovi tasteri predstavljaju glavnu manu sistema jer su smešteni na kućištu bas zvučnika, što ih ne čini naročito pristupačnim. Pored toga, sistem ne poseduje ni indikator jačine zvuka, tako da nema načina da se odredi koliko je sistem trenutno pojačan, što je ipak ozbiljna mana. I ovom modelu je zahvaljujući dizajnu donekle zakinuto na funkcionalnosti, ali je bar odnos cene i performansi mnogo povoljniji nego kod prethodnog modela. Cenu od oko 30 evra smatramo pristojnom i opravdanom za sve korisnike kojima je dizajn na prvom, a snaga sistema na drugom mestu.

Vladimir TRAJKOVIĆ