Sa svakom novom „igrom za decu” koju vidimo, stičemo novi uvid u stari problem savremene igračke industrije. Iz nekog misterioznog razloga u gotovo svakoj kompaniji misle da, čim prave igru po animiranom filmu, ona mora da bude „za decu”. Takođe, u svakoj od tih kompanija imaju ili golemo poverenje u tu istu decu ili su potrošili silne pare na psihološke profile dece. Kako očekuju da će neko ostati duže uz ovakvu igru, velika je misterija. Naravno, šareno pakovanje i neverovatno šarmantni likovi iz popularnog filma pomažu, no to je slab temelj.

Film „Roboti” je priča o Rodniju Koperbotomu, mladom robotu izumitelju koji se seli u veliki grad u želji da nađe posao u kompaniji svog idola iz detinjstva. Kada Rodni unutar same kompanije otkrije da zli robot kuje zaveru da preuzme ceo grad, on i grupa živopisnih prijatelja učiniće sve da do toga ne dođe.

Robots je još jedna od modernih konzolnih 3D platformi koje vas podsećaju da je krajnje vreme da kupite gamepad za svoj PC. Doduše, neki momenti u igri nateraće vas da pomislite da ni to ne bi bilo dovoljno za uspešno komandovanje. Tokom igre pratite Rodnija u trećem licu dok šeta gradom, sakuplja delove i planove, izvodi akrobacije, rešava mini-zagonetke i obračunava se sa zlim robotima. Sve to zvuči sasvim u redu i sigurno bi bilo mnogo zabavnije da nema sumanutog interfejsa. Naime, čini se da su dizajneri bili svesni toga koliko iritantna zna da bude „neinteligentna” automatizovana kamera pa su odlučili da kontrole za kameru prepuste igraču. Tačnije, kamera prati Rodnija donekle automatizovano, a na vama ostaje da izvršite „fino doterivanje” da biste imali dobar pogled na zbivanje. Ovo se dodatno komplikuje jer kretanje nije vezano za položaj lika u prostoru, već za položaj kamere. Posledica toga je to što ćete nakon višesatnog igranja steći koordinaciju pilota Apache helikoptera zbog konstatne brige o tome da dovedete i Rodnija i kameru u odgovarajući položaj za sledeći skok... Stvari se komplikuju kada to morate da uradite brzo da biste se pravilno okrenuli ka neprijatelju. Prizor nije lep.

No, sve ovo bledi u poređenju s korišćenjem Rodnijevog „topa na otpatke” i kasnijih elektro i magnetnih varijanti. Naime, deluje kao da je neko bio svestan da je udaranje ključem teško, te da klasičnim pucanjem iz topa imate više šanse da pogodite sve, samo ne ono što želite. U to ime uveden je „mod za nišanjenje”. Pritiskom na levi ’Shift’ taster ulazite u mod prvog lica s malim nišanom u centru, ali postajete i apsolutno nepomični u prostoru jer tasteri za kretanje i kontrolu kamere sada služe za nišanjenje. Ovo bi možda i funkcionisalo da je osetljivost tastera manja odnosno hod nišana kraći. Avaj, osetljivost je takva da nepomičan neprijatelj udaljen svega nekoliko koraka predstavlja gotovo nepremostiv izazov. To vodi ka jedinom mogućem rešenju – saturacionoj paljbi (trčite oko protivnika dok pucate i nadate se najboljem). Nažalost, nemate uvek dovoljno municije za ovaj hobi.

Ako pređete preko svega ovoga (to jest, oduprete se višestrukom nagonu da obrišete igru), Robots će vam priuštiti i nešto razonode. Sem Rodnija možete da kontrolišete i Wonderbota, njegovog malog letećeg pomoćnika koji je odlična pomoć za rešavanje problema ili dosezanje prekidača. Ni delovi poraženih protivnika nisu beskorisni – moći ćete da ih upotrebite kao municiju ili (mnogo ređe) kao unapređenja za Rodnija ili Wonderbota. Sem običnih, tu su i zlatni otpaci koji su vam potrebni za prelaženje s jednog nivoa na drugi i kupovinu poboljšanja, te otključavanje bonus sekvenci iz filma. Nažalost, kao i u mnogim igrama rađenim po filmovima, sve to otkriva veliki deo radnje, pa će igrači Robotsa biti manje oduševljeni inače izvrsnim filmom.

Vizuelni identitet igre, kao što se moglo i očekivati, kopira filmski, ali mnoge lokacije i likovi stvoreni su isključivo za igru i ostaju dosledni i veoma interesantni. Verno preneti iz filma su nivoi sa „Transportnom loptom”, urnebesnim prevoznim sredstvom u saobraćaju robotskog grada. Sve što vidite u igri deluje kao sastavni deo tog sveta, što definitivno ukazuje na tesnu saradnju animatora Blue Skya i programera Eurocoma. Grafika i zvuk su takođe besprekorni, a originalna muzika iz filma odlično se nadovezuje na vesele varijacije rađene za igru. U eri kada velika holivudska imena pozajmljuju svoje glasove likovima iz igara (i ne samo u igrama rađenim po filmu), šteta je što ekipa „Robotsa”, pogotovo Robin Vilijams, nije ovde uzela učešća.

Zbog svojih neispeglanih specifičnosti Robots nije igra za svakoga, a pogotovo ne za svako dete. Ubitačne komande kao da guše predivan izgled i simpatične likove, no, ako želite da dete podučavate strpljenju, ovo je prava stvar...

Dragan KOSOVAC