Ako ni zbog čega drugog, Electronic Artsu treba odati priznanje za beskrajnu upornost u trci za najvažnije sportske licence. Da mu na tom planu nema ravnog, svedoči i uspešno izvojevana bitka za ekskluzivno pravo na igre sa ESPN i NFL licencama, okončana nakon dugih i teških pregovora, tokom kojih su se zavrtele cifre od kojih se dobija trajna glavobolja. Zato ne čudi grozničavo nastojanje da te licence doveka zadrži u svom posedu, oduzimajući konkurentima značajni adut u borbi za tržište. Monopolizam? Nikako, u pitanju je samo novac.

Novi delikates na meniju sportskog ogranka kalifornijskog giganta jeste najprestižnije evropsko klupsko takmičenje u fudbalu – Liga šampiona. Budući da je već treća FIFA simulacija u proteklih godinu dana (od prošlog izdanja prošlo je tek šest meseci), UEFA Champions League 2004/2005 na prvi pogled izgleda kao još jedan kvaziblokbaster, napravljen da bi na brzinu istanjio novčanike igrača koji očekuju suštinske inovacije. Međutim, detaljnijom analizom uviđaju se izvesna unapređenja u osnovnoj strukturi igre, zbog kojih se treba uzdržati od ciničnih komentara.

Najprijatnije iznenađenje je inovativna struktura sezonskog takmičenja, opcije unutar koje igrač može da kreira i vizuelno uobliči lik menadžera koji će predvoditi klub tokom cele sezone. Za razliku od ranijih izdanja i većine srodnih simulacija, ovaj režim je obogaćen raznovrsnim misijama, to jest zadacima koje menadžer dobija od vlasnika kluba. Recimo, pre početka utakmice veliki šef može da zatraži da se postigne određen broj golova ili da tim zaigra po drugačijoj taktičkoj šemi, a treba očekivati i zahteve da određeni igrač na terenu provede izvesno vreme, pa čak i da postigne pogodak. Ukoliko ekipa ne ispuni postavljene zadatke, lako se može dogoditi da se neki igrači nađu na spisku za transfer u drugi klub, a predviđene su i druge neprijatne sankcije. Nevolja je to što kaznene mere stižu veoma brzo, već nakon prve utakmice koja ne ispuni očekivanja čelnika kluba, zbog čega dobro zamišljen koncept dobija formu rigidnog sistema u kojem menadžer ispunjava zahteve zlog vlasnika, umesto da oblikuje igru svog tima onako kako on želi. Nadamo se da će u novoj verziji igre uloga menadžera biti vrednija. UEFA sadrži i režim Situation koji oživljava neke od najinteresantnijih utakmica i situacija iz istorije Lige šampiona.

Okolnosti na terenu se nisu značajnije promenile u odnosu na prošlo izdanje, osim što je igra nešto brža. Fluidnost akcije je i ovom prilikom očuvana: igrači brzo razmenjuju loptu i dobro se raspoređuju po terenu, a kamera budno prati akciju iz svakog ugla. Gameplay nije bogzna koliko promenjen: u kontrolnom sistemu nema nikakvih inovacija (važi preporuka za korišćenje analognog kontrolera koji omogućuje izvođenje atraktivnih, tzv. off the ball poteza), fizički model je identičan, a AI rutina je skriptovana u očekivanim granicama (utakmice liče jedna na drugu). Bez obzira na rang kom pripadaju, sve ekipe se služe identičnom taktikom i konstrukcijom igre, dok težinu određuje jedino procenat uspešno izvedenih kombinacija: lošiji timovi će češće grešiti – i ništa više.

Protivnici u zoni napada pokazuju više inventivnosti nego ranije, mada se još uvek mogu uočiti brojni nelogični potezi i providno iskonstruisani promašaji koji treba da podignu moral igrača koji je zapao u poteškoće. Igrači kojima upravlja računar imaju neobjašnjivu prednost tokom direktne borbe za loptu, tako da se devet od deset situacija u kojima se dva suparnička igrača nađu u klinču završava tako što lopta ostaje u posedu kompjutera. U početku to ne predstavlja veću smetnju, ali, kada popusti prvobitno oduševljenje, protivnička nepogrešivost počinje ozbiljno da smeta – toliko da ni tobože slučajno izgubljena lopta pred praznim golom ne pruža dovoljnu utehu. Kada se dodaju spor prenos lopte i česta dezorijentacija igrača, treba očekivati češće izlive besa kod igrača s osetljivijim živcima. U sredini terena se više ne prave velike praznine, a i golmani su evoluirali u dobrom pravcu – lakše brane plasirane lopte, mada još uvek lako primaju golove iz slobodnih udaraca. Nažalost, predaja lopte saigraču ostala je spora kao i ranije.

Jedina vidljiva promena odnosi se na izgled ekrana tokom utakmice, koji je poprimio sve popularniju letterbox formu: statistički podaci ispisuju se u crnim borderima koji sužavaju sliku s gornje i donje strane, dok se sama akcija odvija u centralne dve trećine ekrana. Ovo suženje vidnog polja verovatno je imalo pozitivan uticaj na brzinu animacije, ali je s druge strane prouzrokovalo lošiju preglednost terena. Način izvođenja kornera i slobodnih udaraca takođe je promenjen, ali su rezultati ovoga puta polovični. Pri direktnom šutiranju na gol, umesto kružnog nišana sada se koristi providni pravougaonik, dok je skala jačine udarca poprimila drugačiju formu koja u početku lako može da zbuni čak i iskusnije igrače. Izvođenje kornera je dramatično popravljeno, tako da igrač sada ima daleko bolju kontrolu nad kretanjem lopte i karakterom napada (više pažnje je posvećeno putanji nego igraču koji loptu treba da uputi prema golu).

Tehničke modifikacije ovoga puta nisu bile u planu, te na polju grafike i zvuka važi uglavnom sve ono što je izneto na račun FIFA 2005 (SK 11/2004). U globalu, dobili smo još jednu tipičnu EA simulaciju koja nije atraktivna kao Konamijev PES 4, ali se uz nju mogu provesti prijatni trenuci, naročito ako se igra u režimu za više igrača.

Gradimir JOKSIMOVIĆ