Inspirisana filmom „Heroj” Džeta Lija, izdavačka kuća Object Software pokušala je da nam umeša zanimljiv koktel u kojem se epske priče drevne Kine i legende spajaju u jedno. Seal Of Evil nas vodi u feudalno doba (500 godina pre naše ere) kada moćna država Qin, predvođena mladim plemićem (Ying Zheng), nastoji da pokori preostalih šest država i da po svaku cenu zavlada Kinom. Jedino država Baiye na jugozapadu Kine očajnički odbija napade države Qin. Nekoliko godina kasnije, kralj države Baiye i njegov čarobnjak umiru pod čudnim okolnostima. Naravno, kako već priča nalaže, sav teret ovog sveta pada na vaša pleća. Treba da nađete pet magičnih kamenova (Empyrean Stones) koji će oživeti mrtvog kralja i pomoći vam da porazite državu Qin. Nažalost, kamenje istovremeno donosi i vekovima staro prokletstvo.Na samom početku ćete primetiti da ne postoji mogućnost biranja i kreiranja svog junaka. Umesto toga vodićete dva lika – kraljevu ćerku Lan Wei i njenog mentora Beastmana (Liang Hu). Ubrzo će vam se pridružiti i ostali likovi: mladi wizard, assassin i paladin. Mada ćete kroz celu igru voditi pet likova, samo tri ćete moći da uključite u borbu, što je jedan od ozbiljnih propusta. Ako uzmemo u obzir obavezno prisustvo glavnog lika zbog ofanzivnih magija i prisustvo čarobnjaka zbog lečenja u toku borbe, ostaje vam samo jedno prazno mesto za borca, što definitivno nije dovoljno, naročito u kasnijem toku igre kada vas napadaju horde žilavih monstruma. Zbog ovakvog koncepta, često ćete biti prinuđeni na bekstvo. Što se korisničkog interfejsa tiče, on je veoma lak i neće vam biti potrebno puno vremena da mu se prilagodite. Većinu komandi obavljate mišem, ali postoji i nekoliko prečica sa tastature. Na dnu ekrana su ikona junaka kog vodite i slotovi za spellove i vrste napada. U gornjem levom uglu su ikone s likovima koji su u vašoj družini, te klikom na neku od njih preuzimate direktnu kontrolu nad tim likom.Questovi su manje-više slični kao i u drugim igrama ovog tipa: rešavaćete misteriozna ubistva, lečiti bolesti, spasavati nestalu decu itd. Quest journal će vam biti od velike pomoći jer vodi evidenciju o svim questovima koje treba da obavite. Međutim, često se dešava da kada jednom napustite neku oblast, više niste u mogućnosti da se vratite, a svi questovi koje tu niste završili vode se kao neuspeli (failed) zbog čega ste prinuđeni da često snimate pozicije. Uboga linearnost ne ostavlja puno mogućnosti za improvizaciju. Mada ćete se naći u situaciji da donesete nekoliko „važnih” odluka i rešite nekoliko „kritičnih” questova koji određuju dalji tok igre, uvidećete da nema ništa više od toga. Vremenom će svaki od vaših likova dobijati jedinstvene sposobnosti. No, problem u tome je to što nemate direktnu kontrolu nad razvojem njihovih skillova. Borba s protivnicima je tipičan Diablo-style. Levim dugmetom miša označavate lokaciju na koju želite da vaš junak dođe, a desnim klikom napadate protivnika. Što se magija tiče, one su najjači adut igre. Magije se dele na pet osnovnih elemenata: metal, drvo, zemlja, voda i vatra. Svi su u međusobnoj vezi i jačanje jednog elementa lako dovodi do opadanja elemenata s kojima je u suprotnosti. Ali, svaka od elementalnih magija ima mogućnost stvaranja predmeta, pa njihovim međusobnim kombinovanjem možete da usavršavate ili čak stvorite jedinstveno oružje, oklop ili napitak. Eksperimentisanjem s predmetima, magijama i napicima otvara vam se toliko širok spektar mogućnosti da ćete većinu vremena provesti stvarajući nešto. Kada je reč o grafici i zvuku, nekoliko stotina fino renderovanih pozadina na prvi pogled deluje sasvim prihvatljivo. Ali, to je jedino što valja. Da je kojim čudom izašao pre šest-sedam godina, Seal of Evil ni tada ne bi mogao da se približi rolplej velikanima kao što su Diablo ili Baldur’s Gate. Umesto toga dobili smo kopiju koja ostavlja gorak ukus u ustima, sa pričom viđenom bezbroj puta. Modeli su urađeni ispod svakog proseka, a kada se kreću po mapi, dobija se utisak da se više klizaju nego što hodaju. Pravo je čudo kako dobar marketing i nekoliko primamljivih slika iz igre mogu prevariti čoveka i navesti ga da pomisli da je pred njim nešto kvalitetno. No, vrhunac katastrofe je zvuk. Kineskom glasovnom podlogom pokušano je stvaranje autentične atmosfere ali je, nažalost, dobijen negativan, iritirajući efekat. Što se muzike tiče, iako nismo stručnjaci za kinesku kulturu, svega dve numere deluju koliko-toliko autentično. Pored toga što su kratke, melodije se ponavljaju u nedogled, što je pravi pakao za mozak. Seal Of Evil će se verovatno svideti samo hard-core RPG fanovima koji su u stanju sve da svare i verovatno dobrom delu kineske populacije... Marko BEG-VOLOVIČIĆ | | |
