Brothers in Arms: Road to Hill 30

Iako ih ima „kao kusih pasa”, WWII pucačine u prvom licu iz nepoznatih razloga većinom ispadnu bolje od standardnog shooterskog proseka, što nije slučaj sa real-time strategijama na istu temu. Ovo važi za tehnički aspekt tih igara: globalna monotonost ovog podžanra, koja se ogleda u jednodimenzionalnom pristupu najvećem sukobu u istoriji čovečanstva, verovatno nikada neće nestati sa scene. Sve dok mladi Amerikanci budu kupovali 80% originalnog tiraža neke ratne igre, dotle će voditi svoje virtuelne dedove u misije oslobađanja Evrope i Pacifika od hordi osovinskih zlikovaca... Poligonalni Švaba i trodimenzionalni Japanac će još dugo držati glavu na panju i facu s druge strane vašeg pravednog nišana.

Svež dah u ovoj vrsti igara ostaje u sferi puke forme, to jest profilisanju tehničko-mehaničkih aspekata igre na način koji nije pre toga nigde upotrebljen ili je maksimalno zabavan u sistemu ustanovljenih konvencija. Brothers in Arms: Road to Hill 30 uspeva da u dobroj meri zadovolji oba kriterijuma. U pitanju je nestandardna pucačina u prvom licu koja koristi daleko najelegantniji sistem za manipulaciju borbenim timovima od svih naslova koji imaju reči „tactical shooter” u svom nazivu. Igra nudi duplu zabavu za iste pare, tj. podjednak izazov za ljubitelje prostornog planiranja akcije (nalik na Rainbow Six i Full Spectrum Warrior) i potrošače atomsko brzih shootera kao što je Call of Duty. Ceo sistem je toliko dobro napravljen da činjenica o multiplatformskom statusu igre deluje gotovo neverovatno. Brothers in Arms funkcioniše podjednako uspešno na PC-u, Xboxu i Playstationu 2, sa kontrolnim sistemom koji je univerzalan poput aposolutnog sluhiste za muziku! Neko je konačno uspeo da pomiri dve odvojene razvojne filozofije u kreaciji igara, bez ugrožavanja elitne grupe igrača koja za ovakvu vrstu zabave više voli računar.

Autori igre u prvi plan ističu njenu istorijsku autentičnost i tvrde da je celokupna single-player kampanja projektovana kao stopostotna rekonstrukcija prve ratne nedelje jednog voda iz čuvene američke 101. padobranske divizije. Protagonista igre, narednik Mat Bejker, takođe je autentičan, a doživljaji ovog nevoljnog squad-leadera tokom padobranskog desanta u Danu D i šibanja sa snagama Wehrmachta u selima i livadama Normandije kroz 17 nivoa igre preslikani su iz situacionih raporta pronađenih u arhivama. Ako je momak preživeo sve ono što igra nudi, stvarno mu treba skinuti kapu...

Formu igre je najlakše opisati kao koktel Full Spectrum Warriora i Medal of Honora, očišćen od pojedinačnih sitnih mana koje su u malom procentu figurirale i u ovim legendama. Individualna borba s neprijateljima ukomponovana je sa taktičkim rukovođenjem jednim ili dva borbena odeljenja, kojima u toku akcije možete manipulisati na potpuno verodostojan način, određivati im lokacije za zauzimanje položaja, naređivati otvaranje vatre ili juriš na neprijateljski položaj. Ovaj segment igre je pojednostavljena varijacija taktičkog raspoređivanja odreda u Full Spectrum Warrioru, s jednom bitnom razlikom: ovde i sami možete otvarati vatru. U Brothers in Armsu niste omnipotentna i nevidljiva ruka-vodilja, već samostalni borbeni činilac, čiji refleksi i veština figurišu podjednako kao i talenat za manevarski angažman niskog intenziteta.

Metod za izdavanje naređenja i postizanje cilja je krajnje jednostavan: desnim dugmetom miša dobijate komandni context-sensitive kursor kojim usmeravate prostorni raspored trenutno selektovanog odeljenja. Ako ga usmerite na protivnika, otpuštanje tastera podrazumeva otvaranje vatre, dok levim dugmetom naređujete juriš na njihovu poziciju. Koncept zaklona je razrađen poput onog u Full Spectrum Warrioru, s tom razlikom što protivnika koji se krije iza neke prepreke ipak možete smaknuti preciznim pogotkom u sopstvenoj režiji (doduše, teško). Naređivanje paljbe na zaklonjenog protivnika indukuje „suppresion” efekat, čime neprijatelja pod kišom metaka prikivate za određeno mesto uz izuzetno smanjenu mogućnost da vam odgovori na vatru, što se pokazuje putem kružića iznad njegove pozicije (crveni – unsupressed, sivi – supressed, sa skalom vrednosti između). Tu situaciju morate iskoristiti da mu dođete iza leđa ili sa strane, bilo sami bilo usmeravajući drugi vatreni tim. U suštini, celokupna akcija u igri se svodi na prikivanje vatrom i opkoljavanje, potpuno u skladu sa pešadijskim borbenim doktrinama. U taktičku jednačinu morate ukalkulisati i vrstu tima koju šaljete na određeni zadatak: fire team naoružan poluautomatskim puškama je idealan za „zakucavanje” neprijatelja, dok je assault team (lako automatsko naoružanje) kao stvoren za juriš na poziciju. U nekim misijama umesto jednog tima imate tenk koji u principu radi oba posla (uz prethodno lociranje protivtenkovskih timova s drugim, pešadijskim odeljenjem).

Izgled igre ne predstavlja ništa posebno u svetu koji je doživeo jedan Far Cry. PC verzija Brothers in Arms: Road to Hill 30 izgleda gotovo identično kao i Xbox varijanta, uz ekstra mogućnost za setovanje viših rezolucija ekrana. Grafički kvalitet igre podseća na nešto urađeno u Quake 3 Arena engineu. Nije mana, ali je vredno pomena.

Miodrag KUZMANOVIĆ