Kralj je mrtav, živeo kralj. Ova poznata maksima proleteće kroz misli svakome ko proba Act of War: Direct Action Eugen Systemsa, agresivnu tehno-triler strategiju koja ozbiljno preti da poslednjem Command & Conquer izdanku na prepad preotme krunu. Sličnosti između ove dve igre ima toliko da se stiče utisak da je Eugen odlučio da pokaže kako može sve što i Generals, samo bolje. Čak su vratili i FMV u velikom stilu, sa sve drvenom glumom i kartonskim rekvizitima (nostalgija čini svoje). Dok se većina trudi da emulira Blizzardov Warcraft 3 i da u svoje kreacije uglavi heroje kako zna i ume, Act of War se vraća korenima. Svako kome pomisao na bataljon tenkova koji ruše sve pred sobom dok im čopor Apača pruža vazdušnu podršku izazove setan osmejak, doživeće ovu igru kao pravu hevi-metal oazu u fantazijskoj pustinji.

Raskošna prezentacija bila je očigledno pri vrhu liste prioriteta, što upada u oči maltene čim se disk zavrti u drajvu. Nasuprot tipičnoj proceduri, Act of War će prilikom instalacije bez objave rata (ahem) pokrenuti malu desetominutnu uvodnu sekvencu koja predstavlja svojevrstan prolog onome što vas očekuje (naviknuti na hipnotišuće nizanje postotaka, neki igrači će možda pokušati da ugase program...).

Priču je osmislio pisac Dejl Braun koji pripada istom tehno-triler panteonu kao i Tom Klensi. Konzumenti njihovog specifičnog književnog pristupa ovde će naići na poznatu kombinaciju političkog spletkarenja, napetih vojnih operacija i neizbežne pretnje svetskom poretku. Zaplet se vrti oko sasvim realne mogućnosti energetske krize u bliskoj budućnosti, izazvane podivljalim cenama nafte. Kada se u celu stvar umešaju dobro opremljeni teroristi, naftni konglomerati i ruski tajkuni, postaje jasno da je u pitanju zavera globalnih razmera.

Sa oko četrnaest misija rascepkanih na tridesetak poglavlja, single-player kampanja u Act of War nije posebno dugačka niti teška, ali će vrtoglavi tempo igre i brutalna akcija prilično opiti svakog ljubitelja vojne tehnologije i opšteg razaranja. Priča napreduje kroz obilato korišćenje multimedije u vidu čestih video-inserata i cut-scena unutar endžina, tako da se početni nivoi smenjuju jedan za drugim u vrtlogu informacija i reakcija na terorističku pretnju širom Evrope, Amerike i Egipta, a kasnije i Rusije. Sva poglavlja su odmah otključana i mogu da se gustiraju bilo kojim redom, mada su narativne prednosti pravilnog redosleda očigledne.

U igri nominalno postoje tri frakcije, s tim što će samo multiplayer komponenta otkriti finese svake frakcije ponaosob. Tokom kampanje igrač je naizmenično u ulozi američke vojske i krila za specijalne operacije nazvanog Task Force Talon. Ove dve frakcije često sarađuju unutar iste misije, tako da njihova podela i nije preterano forsirana. U osnovi, vojska se oslanja na arhetipske jedinice modernog RTS-a, što podrazumeva izdašan izbor tenkova, pešadije i vazdušne podrške. Task Force Talon pak potencira visoku tehnologiju, bespilotna vozila i specijalizovane vojnike. Mada neke od ovih jedinica opasno naginju ka SF-u (naročito high-tech odred egzoskeleta), većina se bazira na ekstrapolaciji već postojećih prototipova. Uloga negativca pripala je Konzorcijumu, koji koristi jeftine trupe i svakojaki vojni hardver kako bi Amerikancima zagorčavao život. Konzorcijum je dostupan samo u skirmish i multiplayer sekcijama.

Mada je jasno da Act of War ne pokušava da pronađe rupu na saksiji kada je mehanika igranja u pitanju, uvedeno je nekoliko novih elemenata koji suptilno ali značajno menjaju pristup modernom ratovanju. Dobar deo igre se odvija u gustim urbanim zonama, što je već samo po sebi teško pravilno simulirati, ali je Eugen Systems iskoristio pun taktički potencijal koji pružaju uske ulice, prozori i betonski zidovi okolnih zgrada. Pošto pešadinci mogu da zauzmu bilo koju zgradu, lukavi igrači mogu duž ulice lako da stvore paklenu zamku za kolonu oklopnih vozila ukoliko na krovove postave tuce vojnika sa RPG projektilima. Naravno, pametan protivnik će prvo u izvidnicu poslati nekoliko Apača, čiji mitraljezi i rakete bez problema dezintegrišu organsko tkivo. Act of War čini kombinovanje snaga apsolutno neizbežnom taktikom pošto svaki tip jedinice ima svoju Ahilovu petu. Loše taktičke odluke brzo će svesti vaše falične grupacije na hrpu usijanog metala.

Za razliku od većine strategija kod kojih pešadija predstavlja tek prvi dosadni stepenik ka „pravom” ofanzivnom potencijalu, ovde zanemareni, ranjivi dvonošci igraju daleko važniju ulogu (heavy snajperisti, recimo, zlata vrede). Pored zauzimanja zgrada, prašinari takođe mogu da zarobe ranjenog neprijatelja i tako sliju ekstra dolare u vaš vojni budžet. Pitanje resursa je rešeno na prilično dobar način, pre svega zahvaljujući fleksibilnosti. Mada je na nekim mapama inicijalno moguće postaviti naftne platforme, zalihe se brzo troše, nakon čega je potrebno potražiti drugačiji izvor prihoda. Novčano pitanje može da se reši zauzimanjem banaka, ali je daleko zanimljivija mogućnost uzimanja POW-ova. Ovaj detalj bi skirmish sukobima trebalo da doda potpuno novu dinamiku, pošto vest da vaši vojnici trunu u nekom zatvoru generišući resurse za protivničku stranu i te kako boli.

Ceo paket zaokružuje fantastičan engine na koji su programeri zaslužno ponosni. Nivo autentičnosti detalja koji Act of War na urbanim mapama nonšalantno dostiže do sada nije viđen. Druga misija tokom demonstracija u Londonu ostaviće tehnofile bez daha: stotine demonstranata stoje i mašu plakatima dok vaš odred sprovodi vladine limuzine do Bakingemske palate kroz uske londonske ulice. Neprestana radio-veza, FMV inserti i „live footage” u uglu ekrana čine da se igrač oseća kao da je usred nekog skupog holivudskog trilera.

Đorđe NAGULOV