Najavljeno kao ubica svojih očiglednih uzora – igara kao što su megahitovi Operation Flashpoint, Battlefield 1942 pa čak i Call of Duty – novo JoWoodovo nedonošče (produkcija Wings Simulations) predstavlja bedan pokušaj eksploatacije već dugo (čak i predugo) aktuelnog trenda na tržištu PC igara. Još jedan taktičko-timski shooter.

Zaplet po gluposti prevazilazi i onaj iz igre Freedom Fighters: tamo negde oko 2010. godine SAD su se umorile od uloge svetskog policajca i rešavanje međunarodnih konflikata ostavile većini drugih zemalja koje su se pak odrekle vojnih snaga u konvencionalnom smislu i okrenule specijalnim jedinicama manjeg obima. Igrač preuzima ulogu vođe jednog takvog tima i time bi sve bilo rečeno, ali obaveza je autora da ovaj tekst dovrši, inače bi se rado zanimao nečim zanimljivijim od Secret Warsa – igrao šah sa samim sobom, učio buvu da šeni ili brojao koštice od lubenice, na primer.

Kada prođe nekoliko minuta potrebnih za učitavanje igre, pred igračem je težak izazov vizuelnog oblikovanja svog vojnika putem UCS (Unit Customization System) prozora. Ovaj deo je jedan od dva elementa koji su nas odvratili od totalnog škartiranja igre i davanja ocene ’01’. Razlog se krije u mogućnosti proizvoljne izmene vizuelnih elemenata vašeg avatara do najsitnijih detalja – nema gotovih „jednodelnih” skinova, već možete zasebno menjati izgled lica, cipela, pantalona i drugog (slično kao u igri Jedi Academy ili bliže Uru – Ages Beyond Myst).

Ako ipak pritisnete dugme ’single-player’ (pošto tutorial ne postoji), pred vama će se prikazati drugi spasiteljski element – engine igre koji je i pored evidentnih grešaka (povremeno javljanje rupa u terenu, bez ikakvog razloga i smisla) u stanju da obradi široke terene različite elevacije, kao i gustu (nisku i visoku) vegetaciju koja se njiše na vetru. Međutim, vizuelna lepota povlači bezobrazno veliku hardversku zahtevnost (progutati Bensedin i potom pročitati infobox).

Engine takođe dozvoljava upotrebu vozila. Sednete u džip, pritisnete gas, prvih nekoliko sekundi ništa se ne dešava, a onda... Džip poleti kao da se nalazi usred NFS Undergrounda! Još ako uspete da ga kontrolišete duže od deset sekundi i ne zakucate se u prvu banderu, prijavite se za instruktora u nekoj lokalnoj auto-školi. Najinteresantnija scena je kada brzinom od 2–3 km/h doterate vozilo do jezera, ivicom točka dotaknete plićak i vozilo odleti nebu pod oblake, praveći prijatan vatromet. Pajtonovski, nema šta. A tek vožnja aviona i helikoptera – materijal za „Zonu sumraka”...

Čudno je to što na kraju svake misije u sledeću prenosite oružje koje ste pokupili usput, ali to nije slučaj i sa vozilima. Većina misija počinje na nekoliko kilometara od primarnog odredišta, te se svaki početak svodi na vožnju do tačke stotinak metara udaljene od protivnika. Usput vas niko neće uznemiravati, pa nije jasno zašto programeri jednostavno nisu postavili ciljeve odmah uz spawn point i poštedeli nas frustrirajuće vožnje...

Posebno je zanimljivo ciljanje iz ličnog naoružanja. Ako se vaš lik umori od trčanja, krstić za gađanje koji se upotrebljava pri igranju u trećem licu će se povećavati i smanjivati, što se direktno odražava na preciznost pogodaka. To je u redu, ali dovoljan je samo jedan pritisak na dugme za menjanje kamere (pogled se menja i cilja se kroz mušicu oružja) i ponovo ćete biti superprecizni...

U igru je implementirana i taktička mapa koju poziva isključivo vođa tima, a toliko je „jednostavna” za upotrebu da je u poređenju s njom celokupni Jagged Alliance malo dete. Ako imate neprijatelje u pravom životu, ako vam je neko iz bilo kog razloga stao na žulj, pozovite ga na jednu multiplayer seansu kada se sve navedene muke množe brojem učesnika. Ako ne podnosite kampere, ovde ćete sada biti u prilici da bukvalno dignete u vazduh deo zgrade u koju se zlobnik zavukao.

Muzika deluje skroz „flashpointovski”, a zvučni efekti koje proizvodi oružje ravni su laganom lupkanju prstima po stolu. Šampion u nerviranju igrača je glas koji izgovara reč „Söldner!” na svakih pet minuta.

AI protivnika je bezglav – neprijateljski vojnici jurišaju ka vama k’o muve bez glave, a ako neki od njih uđe u vozilo, nastaje šou koji se sastoji od jednog zida, jednog (ili više) idiota i mnogo udaraca...

Ovo je za sada najozbiljniji kandidat za najidiotskiju igru 2004. godine, koji u ustima ostavlja odvratan ukus hamburgera od lude krave ili kafe bez kofeina.

Jan ČMELIK