Jedan od retkih menadžerskih naslova koji se bave simulacijom održavanja zoološkog vrta stigao nam je iz malo poznate nemačke softverske kuće Novatrix. Nakon Microsoftovog Zoo Tycoona (i gomile mission packova) nismo imali prilike da se sretnemo sa sličnim ostvarenjem. Iako stiže sa gotovo dve godine zakašnjenja u odnosu na Microsoftovu verziju, WildLife Park je praktično identična kopija na većini polja i ne donosi željene novine.Sličnost ove dve igre ogleda se u srodnom sistemu upravljanja kao i u gotovo identičnom grafičkom okruženju. Primenjen 2D engine sam po sebi ne pruža puno prostora za egzibicije, ali je pohvalno što je vrlo dobro optimizovan te se ni gomilanjem objekata na ekranu dešavanja ne usporavaju. Ipak, grafika je morala da bude znatno bolja, a najveća zamerka se odnosi na nekvalitetno dizajnirane životinje (suviše sitne) i prateće objekte koji mogu da se postavljaju po parku. Zum opciju, koja je mogućna u tri koraka, bolje je ne koristiti (proizvodi efekat „veštačkog zuma” i pikselizuje prikaz), dok je rotacija igračkog polja moguća u četiri predefinisana položaja. Muzičke numere, iako zanimljive na početku, nakon dužeg slušanja počinju da „dave” konstantnim „džunglovskim” urlicima. WildLife Park nudi dva moda igranja, kampanju i slobodan mod, a postoji i kratak tutorijal u okviru prve četiri misije kampanje. Modovi su totalno različiti i dok prvi podrazumeva kratke sesije i obavljanje unapred definisanih zadataka (često nemaju veze s ekonomijom i menadžmentom), drugi donosi pravi izazov izgradnje i održavanja zoološkog vrta. Kao što je red, najviše pažnje je posvećeno životinjskim vrstama (ima ih čak 45) i od njihovog pravilnog tretiranja umnogome zavisi popularnost parka (loše tretiranje dovodi do demonstracija ispred parka i do pada rejtinga, životinje postaju razdražljive i napadaju posetioce...). Kao u Zoo Tycoonu, potrebe životinja se iskazuju zahtevom za određenom vrstom tla, ishrane, okružujuće flore i dodatnih pomagala (neke vrste vole da im se postave bazeni, druge sprave za češkanje ili prepreke za preskakanje...). Međutim, iako posao deluje obimno, životinjskim zahtevima nije teško ugoditi pa ovaj segment predstavlja najzanimljiviji deo igre. Naravno, da bi park funkcionisao normalno, igraču je ostavljena mogućnost izgradnje čitavog niza pratećih sadržaja (durbini za posmatranje, kiosci sa hranom i pićem, telefonske govornice, keš mašine, klupe za posetioce, ukrasne staze, cvetni aranžmani i još mnogo toga) i zapošljavanja pomoćnog osoblja (dreseri životinja, domari, veterinari, lovci...). Borba za rejting i zadovoljavanje razmaženih posetilaca nešto je lakša nego u sličnim ostvarenjima, a jedino na šta treba obratiti posebnu pažnju jeste kontrola zaduživanja „preko” crte. Vladimir PISODOROV | | |
