Kultni Diznijev film „Tron” po svemu deluje kao idealan predložak za igru, no tek sada se pojavila igra dostojna popularnosti filma. Zapravo, ova igra je trebalo da izađe paralelno sa nastavkom filma. Nažalost, obećanog filmskog nastavka još uvek nema, ali je zato pred nama jedna neverovatno kvalitetna igra koja će bez sumnje steći armije poklonika.

Priča počinje 20 godina nakon događaja iz filma. Alan Bredli (tvorac programa Tron) i dalje radi u kompaniji Encom. U odeljenju za igre ove kompanije sada radi i Alanov otuđeni sin Džet. Kada Alan misteriozno nestane, njegova kreacija, veštačka inteligencija Me3a (Metrija), pokreće isti proces kojim je Flin bio digitalizovan dvadeset godina ranije i ubacuje Džeta na server kompanije koji je napadnut. Na Džetu je da nauči kako da opstane u digitalnom svetu, da pronađe svog oca i ukloni misterioznu digitalnu pretnju.

Tron 2.0 nije klasičan FPS i to je jedan od glavnih aduta ove igre. Kao i u poslednjoj avanturi Kejt Arčer (obe igre je radio isti tim), ubačeni su mali, ali za igru veoma bitni RPG elementi, kao i zdrava doza humora. Ova jedinstvena kombinacija stvara autentičnu atmosferu koja igrača potpuno uvlači u priču. Pripovedanje je iznad proseka za ovaj žanr igre: klupko se polako odmotava i akcija je samo dodatak uvek interesantnoj radnji. Možda će nekome žargon iz filma koji je zadržan i u igri delovati arhaično, pogotovo mladim, tehnički verziranim igračima, ali i takva terminologija nosi određenu dozu šarma, a da ne govorimo o autentičnosti koja će prosto oduševiti fanove filma. Veliki bonus su i glasovi originalnih glumaca iz filma.

Pomenuti RPG dodaci standardnoj akciji u prvom licu ogledaju se u unapređivanju Džetovih karakteristika. S jedne strane, Džet može da pokupi „upgradeove” koji ga unapređuju u noviju verziju (igru počinjete kao Jet v1.0.0), a tu su i subrutine koje možete da pokupite i integrišete u sebe kao program. Na samom početku ćete moći da rasporedite i nekoliko poena na svoje osnovne karakteristike i sposobnosti. Ova raspodela neće imati veliki značaj kao u klasičnim RPG-ovima, ali će se definitivno odraziti na igru. Kako odmiču Džetovi nivoi (odnosno verzije), razvijaćete pojedine osobine više od drugih, oblikujući Džeta u skladu sa svojim igračkim stilom. Tako možete da ulažete poene u zdravlje, energiju (koju troše neki tipovi oružja i gotovo sve operacije), efikasnost oružja, brzinu transfera i brzinu procesiranja operacija. Subrutine će vam davati određeni bonus samo dok su integrisane u Džeta. Pošto uvek imate više subrutina nego slotova za njih, na vama je da odaberete odgovarajuću kombinaciju za svaku priliku. Svaka subrutina postoji u tri verzije: Alfa, Beta i Gold, pri čemu svaka naprednija verzija daje veće bonuse i zauzima manje slotova za integrisanje.

U igri ne nedostaje ni oružja ni neprijatelja. Kao i procedure koje su analogne predmetima iz običnih FPS-ova, oružje u Tronu 2.0 ima tri verzije, pa se od četiri osnovne vrste dobija ukupno dvanaest vrsta oružja. Na prvom mestu je slavni Disk koji u svom običnom modu ne troši energiju, a može (baš kao u filmu) da se baca pravolinijski, sa navođenjem ili da se upotrebljava kao štit. Disk može da se unapredi u sekvencirajući i u klaster-disk. Prvi brzo ispaljuje četiri diska jedan za drugim, a drugi se deli u letu, ali oba troše energiju za razliku od običnog diska. Ostalo oružje čine kugla, štap i Mesh (običan blaster), ali, iako mogu da se unaprede u moćne pandane bacaču granata, snajperu ili sačmari, ništa nema takav šmek kao kada delite pravdu sa diskom u ruci.

Protivnici nisu toliko raznovrsni, ali bićete toliko zauzeti pričom da vam to nikada neće zasmetati. Od zaraženih programa, preko ICP-a (Intrusion Countermeasure Programs su policajci digitalnog sveta) do DataWraithova (digitalizovanih hakera) – svi neprijatelji imaju sasvim dobar AI i reaguju u skladu sa svojim oružjem i okruženjem.

Sem „klasične mešavine” FPS-a i RPG-a, Tron 2.0 ima još jedan poseban segment – trke legendarnim svetlosnim motorima. Za one koji nisu upoznati s ovim trkama, najlakše bi bilo reći da je u pitanju mnogo brža verzija arhaične igre Zmijice. Vi i vaši protivnici vozite motore koji za sobom ostavljaju svetlosni trag. Motor nikada ne može potpuno da stane, a kada udari u svetlosni trag protivnika ili u zid, takmičar biva eliminisan. Ovaj deo igre je znatno unapređen u odnosu na proste trke iz filma. Tako sada postoje prepreke u okviru arena, a tu su i dodaci koje možete da pokupite, kao i posebne zone koje menjaju svojstva motora dok se kreće kroz njih. Iako u početku veoma teške, trke svetlosnim motorima neverovatno su zabavne i sve vreme obračuna ste pod neprestanim dejstvom adrenalina. Za uspešnu vožnju je najbitnije da se naviknete na konstantno prebacivanje pogleda jer je u trećem licu staza preglednija i možete da planirate kretanje, a u prvom licu je upravljanje motorom preciznije. Pored vožnje motora u single player delu igre, tu je neobavezna vožnja motora protiv kompjutera kao i mrežna varijanta protiv ljudskih vozača. Interesantno je da zbog potrebne brzine reagovanja ove trke mogu da se igraju samo u LAN-u, a ne i preko Interneta. Sem trka motora, postoje i borbeni multiplayer modovi u kojima ćete se sa protivnicima obračunavati pomoću diskova, sami ili u timu.

Odlično osmišljena kombinacija žanrova i interesantna priča sa sada već tradicionalnom monolithovskom dozom humora jednostavno plene. Kada se još uzmu u obzir i multiplejer modovi koji gotovo stvaraju zavisnost, dobijamo jedan od „onih” naslova koji jednostavno ne smeju da se propuste.

Dragan KOSOVAC