Deca jesu osnovna ciljna grupa kompanije Dizni, ali ovo je ipak smešno. Govorimo o PC verziji igre Spy Kids 3D: Game Over, pravljenoj na osnovu istoimenog filma Roberta Rodrigueza. Problem s ovom igrom je u tome što ima preusku ciljnu grupu jer je teško zamisliti da će ova igra da se svidi bilo kome sem deci od pet godina koja su gledala film.Priča igre jeste verna filmskoj. Karmen je zarobljena u virtuelnom svetu, a na Džuniju, tj. vama, je da je izbavite, što podrazumeva tri stvari. Prva je da se obračunate sa svojim digitalizovanim prijateljem Arnoldom u borbi Pogo-štapovima, zatim da pobedite u trci motorima i na kraju da, surfujući po reci lave, spasite ostale nesrećne beta testere ovog virtuelnog sveta. Verujte nam, kupanje u lavi izgleda kao dobra alternativa igranju Spy Kidsa 3D, a kad nakon manje od jednog sata igranja vidite Game Over na ekranu, osetićete neverovatno olakšanje. Svako od pomenutih okruženja ima po tri stepena težine. Tako vas na najlakšem stepenu čekaju četiri obračuna sa Arnoldom, četiri moto-trke i četiri talasa spasavanja beta testera, na srednjem stepenu težine morate da pobedite ne četiri već osam puta u svakom okruženju, a na najtežem stepenu težine dvanaest puta. To je to, ništa više, nikakav dodatni sadržaj, nikakavo realno povećanje izazova, samo još četiri iteracije istog monotonog sadržaja. Neizbežno je pitanje – da li su možda zapravo deca od pet godina pravila ovu igru? Kako inače objasniti tehnički loš izgled? Opet, da su mala deca pravila igru, ona bi sigurno bila inventivnija i maštovitija od agonije koja je materijalizovana u obliku Spy Kidsa 3D. Ne, ovo je delo nekoga starijeg ko zna stručno da zabrlja na baš svim poljima. Tako npr. tokom borbe Pogo-štapovima imate na raspolaganju jedan jedini udarac (istina, sa dve animacije, ali to je i dalje jedan udarac), a sve borbe se svode na: „napravi barijeru – udaraj Arnolda u leđa dok on bezumno uništava barijeru – ponovi”. Čiji li je um smislio ovaj deo? Da li je čuo za Mortal Kombat, Tekken ili DOA ili je ostao na nivou International Karatea za C64? Drugi deo, trka motorima, iako izgleda kao otpadak iz fabrike desktop igara ili putnik kroz vreme iz recimo 1992. godine, jeste najinteresantniji deo igre jer se barem nešto dešava. Poslednji nivo u kojem spasavate naučnike nije glup kao Pogo-borbe, ali je zato monoton i neprimamljiv. Za kraj, velika stvar – svaki treći nivo ima 3D efekte ako stavite 3D naočare iz bioskopa! Wooooow! Trebalo bi da neko objasni ljudima u Disney Interactiveu da, ako žele 3D efekte u igri, treba da koriste 3D grafiku, a ne da zagorčavaju život i sebi i nama izdavanjem ovakve sramote. Bez duha, ideje i bez šminke, ova igra ima teorijske šanse da se dopadne najmlađim početnicima, a i ta deca će biti srećnija uz bilo koju komplikovaniju i, u svakom slučaju, lepšu igru od Spy Kids 3D: Game Over. Dragan KOSOVAC | | |
