 Bezmalo deceniju i po holivudski filmski hit „Umri muški” egzistira kao nepresušan izvor inspiracije za scenariste akcionih igara, koji lik Brusa Vilisa u ulozi neustrašivog Džona Meklejna drže kao ikonu kraj radnog stola. Kratko vreme nakon što je „Sierra” otkupila licencu za distribuciju igara zasnovanih na „Die Hard” filmovima, programeri „Piranha Gamesa” su na temelju novog Lithtech enginea (No One Lives Forever, Alien vs. Predator 2) izgradili FPS zasnovan na događajima iz prvog dela filmskog serijala.
Prognoze po kojima će brzopleto sprovedena izrada uzrokovati kvalitativnu devalvaciju igre pokazale su se tačnim. Die Hard: Nakatomi Plaza već na prvi pogled ostavlja utisak igre na koju su programeri gledali kao na siroče koje što pre treba uvaliti distributeru koji će podneti neizbežne loše kritike. Nizak nivo detalja, loša animacija, kockasti likovi i jednolično okruženje Nakatomi solitera (s kratkim izletima u kanalizaciju, na krov i parking), u vremenu kojim vladaju Return to Castle Wolfenstein i Medal of Honor zaista zvuče kao neslana šala. Primitivni specijalni efekti, neuverljive animacije i animacione sekvence koje više zbunjuju nego što objašnjavaju zaplet svakako nisu odlike koje će popraviti bled utisak s početka. Na pozitivnoj strani skale tehničkih kvaliteta stoje jedino zvučni efekti i muzika koja se dobro uklapa u ambijent. Izvesne novine ova igra uvodi u sistem evidencije zdravstvenog stanja glavnog junaka, gde pored energetske postoje i skale umora i morala. Meklejn će se, naime, zamarati tokom trčanja, skakanja i izvođenja drugih napornih pokreta, a kada se skala umora popuni on neko vreme neće biti u stanju da obavlja te akcije. S druge strane, moral opada tokom borbe kada primate pogotke, ali to nema značajniji uticaj na igru. AI protivnika je relativno dobar, dok je izbor oružja prilično siromašan (pištolj, MP5, M16, snajperska puška, mitraljez i granate). Utisak dodatno kvare duga učitavanja i stroga linearnost koja ne ostavlja mnogo prostora za istraživanje. Kao visoko komercijalni proizvod, Die Hard: Nakatomi Plaza ne zaslužuje da se poredi s perjanicama FPS žanra, jer po kvalitetu više odgovara niskobudžetnim projektima. No, ako ste okoreli FPS zaluđenik kome hitno treba nešto novo, provešćete nekoliko ugodnih trenutaka spasavajući taoce iz Nakatomi solitera. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
