Pre neke dve i po godine, Heroes of Might & Magic III važio je za nekrunisanog kralja poteznih strategija kada su se na horizontu pojavile dve nove igre. Svojom svežinom, Disciples i Age of Wonders najavili su da će se stvari promeniti i sada smo konačno svedoci tih promena. Naime, u poslednja četiri meseca, sva tri naslova u ovom svetom trojstvu dobila su svoje nastavke i sada se vidi da se odnos snaga definitivno promenio. Sa jedne strane, igrački gotovo identičan originalnoj igri – Disciples 2 samo je ulepšao svoju fasadu. Zatim je (nedovršeni) Heroes of Might & Magic IV toliko izmenio svoju originalnu formu da dugogodišnji ljubitelji i dalje raspravljaju da li je to bio korak unapred ili nazad. Na kraju, tu je Age of Wonders II: The Wizard’s Throne čiji su tvorci uspeli da ne skrenu sa tanane linije koja razdvaja ova dva ekstrema. Tako Wizard’s Throne istovremeno može da se pohvali i činjenicom da poseduje obilje inovacija, ali i da zbog toga nije žrtvovan originalni identitet igre.

Još kada se pojavio prvi Age of Wonders, bilo je očigledno da je igra inspirisana Master of Magicom, „Simtexovom” (Master od Orion 1 i 2) legendarnom igrom iz 1993. godine. Ipak, originalni AoW nije bio „Civilizacija u fantasy okruženju” kao njegov predložak već je stavljao naglasak na bitke dok su izgradnja kraljevstva i gradovi stavljeni u drugi plan. Ovo je iz korena promenjeno u Age of Wonders II. Iako i dalje nema nekih od naprednih opcija koje mogu da se nađu u sličnim igrama, gradovi sada mogu da rastu, veličina populacije utiče na brzinu proizvodnje, a tu je i pregršt novih građevina koje utiču kako na efikasnost samih gradova, tako i na karakteristike celog kraljevstva. Pored toga što gradovi sada nude mnogo više mogućnosti, interfejs za upravljanje gradovima preseljen je sa zasebnog ekrana u prozore koji se pojavljuju dok ste na mapi sveta. Ovim je igra dodatno ubrzana, podatak koji će ceniti svaki ljubitelj poteznih strategija koji ima par multiuplayer sesija iza sebe. Kada smo već kod brzog mulitplejera, AoW II ponovo nudi opciju „simultanog poteza” što bitno skraćuje čekanje pri igrama u LAN-u ili preko Interneta. Takođe, tu je i gotovo izumrla Play by e-mail opcija koju će veterani posebno ceniti.

No, pre nego što pređete na multiplayer, od vas se očekuje da zagrizete u glavno meso Wizard’s Thronea koje čine kampanja od 20 misija i 24 samostalna scenarija. Priča prati čarobnjaka Merlina koji se našao nasukan na obalama mistične zemlje Evermore nekoliko vekova nakon događaja iz prve igre. Dvanaest čarobnjaka čije moći graniče sa božanskim i koji vode narode Evermorea prestali su da obraćaju pažnju na ravnotežu između magijskih sfera što preti da uništi svet. Da bi ponovo uspostavio balans između magija Merlin će morati da ovlada sa svih sedam sfera magije... Možda je priča Wizard’s Thronea interesantnija od one u originalnoj igri, ali zbog toga je žrtvovana nelinearnost koja je krasila prvi deo. Ovaj put kampanja nije razgranata kao pre i samo ćete nekoliko puta moći da birate redosled izvršavanja misija. Ovo je ujedino i osnovna zamerka Age of Wondersu II koji je inače po svemu ostalom pravi El Dorado za ljubitelje poteznih fantasy strategija.

Sistem magija ostao je manje-više nepromenjen tj. samo je blago rafinisan princip koji je ustanovljen još u Master of Magicu. Glavna novost je domen koji se prostire u krug oko svakog čarobnjaka i ne možete da koristite magije na teritoriji koja je izvan vašeg domena. Dok je domen prilično mali dok je čarobnjak „na terenu”, kada ga stavite u grad u kom je izgrađen magijski toranj domen seže mnogo, mnogo dalje. Tako da ste stavljeni pred prilično težak izbor – da li kosristiti čarobnjaka kao snažno fizičko pojačanje u bitkama samo jednoj vojski ili ga ostaviti u tornju odakle može da pruži magijsku podršku svim armijama u mnogo većem domenu. Za razliku od klasičnih heroja koji kao pre stiču iskustvo u borbi i za svaki nivo mogu da biraju između tri ponuđene veštine, čarobnjak može da dobije nove veštine samo ako ih istražuje kao čarolije – odvajanjem dela dnevnog priliva mane.

U Age of Wonders II i jedinice su mnogo bolje balansirane nego pre, ali su istovremeno raznolikije. Da bi se izbegao ovaj generički osećaj dve rase u igri su izmenjene. Tako je pustinjska ljudska nacija Azrac zamenjena Tigranima koji su zadržali njihov egiparski ugođaj, a vodeni Lizardmeni su zamenjeni vazdušnim, zmajolikim Drakonijancima. Iako je Wizard’s Throne definitvno najbolje balansirani član pomenute „velike trojke” – nije sve u balansu, ima nešto i u atmosferi! Prelepu 32-bitnu 2D grafiku upotpunjuje simpatična ambijantalna muzika i zvučni efekti. Ako vam muzika dosadi (što može da se desi nakon višemesečnog igranja) AoW II ima interni plejer u koji možete da ubacite bilo koji mp3 fajl sa svog diska.

Najveći adut igre je neverovatna veštačka inteligencija protvnika, o kojoj Disciples 2 ili Heroes IV mogu samo da sanjaju. Svaki ljubitelj poteznih strategija osećaće se uz Age of Wonders II: The Wizard’s Throne kao Zlatokosa u krevetu malog medveda...

Dragan KOSOVAC