Za razliku od nekih drugih firmi „Talon Soft” se drži rokova. Umesto višegodišnjeg rastezanja i poturanja kukavičijih jaja u vidu dodatnih misija, nastavak izvrsnog Eastern Fronta se pojavio tačno kada je i najavljen, i bez sumnje potpuno opravdao očekivanja.

Šta je recept za uspeh nastavka neke odlične igre? Zadržati sve što je bilo dobro, poboljšati one nedostatke koji su uočeni, i naravno držati tehničke karakteristike na nivou koji se trenutno smatra pristojnim. Da primena ovog načela nije nimalo teška pokazuje i primer Western Fronta. Svi kvaliteti prethodnika sačuvani su, pa čak i poboljšani. Detaljnost izrade podseća na taktičke simulacije tipa Steel Panthers, dok se radnja odvija na strateškom nivou što celu stvar čini neuporedivo interesantnijom. Raznorodnost ratišta omogućila je da se uvedu novi tipovi terena (pejzaži karakteristični za Mediteran), svaki sa svojim efektima na borbenu gotovost jedinica. Naravno i izbor jedinica mnogo je širi u odnosu na Eastern Front (ako se izuzme dodatni disk), a zbog prirode ratovanja na zapadnom ratištu postoji sijaset kampanja, od Francuske 1940., preko Balkana (da, da, obrađen je i naš neslavni aprilski rat!), severne Afrike, Sicilije, Italije, da bi se sve okončalo u Francuskoj, zemljama Beneluksa i samoj Nemačkoj.

Za razliku od svog prethodnika, Western Front nema ogromne kampanje koje traju po četiri-pet godina, već postoje dva tipa: „Dynamic” – veoma slične kampanjama u Eastern Frontu, birate oficira koga ćete voditi kroz mnoštvo slučajno generisanih bitaka na izabranom ratištu, u izabranom vremenskom periodu (ne duže od dve godine); i „Linked” – kampanje koje prate borbena dejstva nekih proslavljenih jedinica sa zapadnog ratišta (za većinu ste sigurno već čuli u filmovima). Pojava kampanja sa istorijskim scenarijima dodatno doprinosi atmosferi igre, i njihov izostanak je okarakterisan kao jedan od krupnih nedostataka Eastern Fronta. Tu je i gomila pojedinačnih scenarija za sladokusce, kao i provereno dobri editor scenarija.

Tehničke karakteristike su neznatno poboljšane u odnosu na prvi deo. No, kako je Eastern Front po tom pitanju bio veoma dobro urađen, nije bilo bog zna šta i da se poboljšava. Ipak, primetićete da su pejzaži, naročito naseljenih mesta neuporedivo detaljnije urađeni, što ne predstavlja samo šminku, već ima itekako uticaja na tok bitke. Svaki tip zgrada ima svoje karakteristike, utiče na moral, vidljivost, mogućnost direktne i indirektne paljbe, i slično. Računajući i građevine, postoji čak 42 tipa terena! Pored malčice poboljšane grafike, promene je pretrpela i muzička podloga. Relativno bezlična instrumentalna muzika je zadržana, ali je obogaćena originalnim vojničkim pesmama iz drugog svetskog rata. Mora se priznati da vojnici i nisu slušali baš tako lošu muziku (naročito Nemci čija bi pesma „Rosemarie” sigurno postala hit, da ju je dozvoljeno emitovati). Zvučni efekti su uglavnom isti kao u Eastern Frontu. Možda će se to nekome učiniti beznačajnim, ali treba napomenuti da je znatno popravljen izgled strateških mapa ratišta, što ih čini i lepšim i preglednijim.

Ipak, ni Western Front nije ostao imun na nedostatke i nedorečnosti. Prosto je neverovatno da firma koja planira da objavi igru The Battle of Britain posvećuje sasvim rudimentarnu pažnju avijaciji u ostalim ostvarenjima uključujući i ovo. Jedina razlika u odnosu na Eastern Front je u tome što avion kome ste zadali da bombarduje određeno područje sada i preleti ekran. I ništa više! Ovo je pogotovo čudno s’obzirom na činjenicu da je avijacija igrala ključnu ulogu na zapadnom frontu od samog početka rata. Više opravdanja ima za izostavljanje mornarice (ako se izuzmu desantni čamci), mada i ona osetno nedostaje u nekim scenarijima. U igru su ubačeni i padobranci, kao i transportne jedrilice, ali i jedni i drugi su prilično beskorisni. U želji da prikažu stanje na ratištu što relnijim, ljudi iz „Talon Softa” su toliko hendikepirali nesrećne padobrance da ćete sa njima imati mnogo više problema nego što ćete od njih imati koristi (velika mogućnost od pogibije dela jedinice pri spuštanju, gotovo stalni „disrupted” i „low ammo” status, nizak moral,...). Pored ovih tehničkih, postoji i jedan konceptulni nedostatak. Naime, kad su već uvedeni istorijski scenariji u kampanje, zašto to nije učinjeno i sa „Dynamic” tipom? Baš bi bilo zgodno da se u pauzama slučajno generisanih bitaka komandant iskuša i u pojedinim istorijskim okršajima.

No, i pored ovih sitnih primedbi, ostaje činjenica da je Western Front izvanredno ostvarenje, vredno pažnje pasioniranih stratega. Kandidatura „Talon Softa” za vodeću firmu među proizvođačima poteznih strategija ovom igrom je svakako dodatno ojačana.

Viktor TODOROVIĆ