Meni Kalavera je bio uzorni službenik Ministarstva smrti i istinski je voleo svoj odgovorni posao. Najpre bi prevozio preminule osobe iz sveta živih u zemlju mrtvih, a zatim je svojim klijentima obezbeđivao besplatne turističke aranžmane na koje svaki novi stanovnik zemlje pokojnika ima pravo. Kvalitet usluga na tim putovanjima isključivo je zavisio od toga u kojoj je meri preminuli bio grešan tokom svog života. Pokušavao je Meni da udovolji klijenteli koliko god je to bilo u njegovoj moći, sve dok jednog dana nije otkrio da njegovi pretpostavljeni izvode malverzacije sa ekskluzivnim aranžmanima tako što pokojnike, koji su se kvalifikovali za najatraktivnija putovanja, šalju tamo gde im nije mesto. Naravno, čim je otkrio da u Ministarstu vlada korupcija, Meni je zajedno sa svojim prijateljem i vozačem Glotisom postao „presona non grata”. Želeći da pomogne gospođici Mersedes Kolomar, u koju se zaljubio istog trenutka kada ju je ugledao, on u svojstvu agenta pokreta otpora kreće na put prema Kraju sveta nadajući se da će naći svoju ljubav i raskrinkati kriminalnu zaveru.

Ljubitelji avantura znaju da od kompanije Džordža Lukasa mogu da očekuju isključivo odlične naslove. Šta se, međutim, dešava kada „LucasArts” omane u pozitivnom smislu i napravi avanturu koja je bolja od svih prethodnih? E vidite, u tom slučaju nastaje remek-delo. A Grim Fandango je upravo to - remek-delo kompjuterske tehnologije, igra koja će nesumnjivo ostati zapisana kao jedna od najboljih u žanru avantura i prerasti u legendu poput prvog Monkey Islanda.

Grim Fandango je prva kompjuterska igra u istoriji u kojoj su svi likovi na samom početku mrtvi. A kako i ne bi bili, kada se celokupna radnja odvija u svetu iz koga se do sada niko nije vratio. Početnu inspiraciju za ovu igru autori su našli u drevnim predanjima naroda koji su nekada živeli na teritoriji današnjeg Meksika. Te legende kažu da se svaka mrtva duša, pre nego što se uputi na večni počinak, zadržava izvesno vreme u zemlji mrtvih. Figurice koje Meksikanci izrađuju povodom praznika „Dana mrtvih” poslužile su kao baza za dizajniranje izgleda skoro svih ličnosti koje se pojavljuju u avanturi. Scenario je, međutim, daleko savremeniji i vuče korene iz filmova američkog crnog talasa, pri čemu su pojedine situacije direktno preuzete iz takvih remek dela sedme umetnosti kao što su „Kineska četvrt” ili „Kazablanka”.

Pored izbora teme i izgleda likova, postoje još neke stvari koje ovu igru čine tako jedinstvenom. Tu se pre svega misli na način izvođenja. Grim Fandango je prva avantura „LucasArtsa” u kojoj se kao upravljački uređaj koristi isključivo tastatura. Razlog za odbacivanje miša je jednostavan - igra je napravljena u tri, ili, „tačnije”, u dve i po dimenzije. Naime, svi likovi i pokretni objekti unutar scena su renderovani 3D modeli, dok su same lokacije statične, ali dozvoljavaju pomeranje modela u proizvoljnom pravcu. Ne bi bilo fer prema drugim igrama ako bismo rekli da takav način izvođenja do sada nije viđen (npr. Dark Earth, trilogija Alone in the Dark), ali je ovo zaista prvi put da se jedna klasična (dakle, ne arkadna) avantura smešta u 3D okruženje. Zahvaljujući punoj podršci za 3D kartice, postignut je potpuni vizuelni sklad između prelepih, ali „de facto” dvodimenzionalnih scena i renderovanih likova na kojima se jasno uočavaju efekti omekšavanja, osvetljenja, senčenja itd.

Trodimenzionalno izvođenje zahtevalo je rešavanje dva problema koji se ne pojavljuju kod 2D avantura u kojima se koristi miš. Prvi problem bila je detekcija bitnih predmeta i objekata na ekranu. S obzirom da ne postoji kursor koji može da ukaže na neku upotrebljivu stvar, autori su došli na genijalnu ideju da funkciju kursora dodele samom Meniju Kalaveri, odnosno njegovoj glavi. Prilikom prolaska pored nekog značajnog objekta Meni skreće pogled prema njemu, čime signalizira igraču da se nalazi u okolini „vrućeg” mesta. Drugi problem, koji se odnosi na način izdavanja komandi glavnom junaku, rešen je tako što je svakoj avanturističkoj naredbi (Use, Pick up itd.) dodeljen određeni taster. Potrebno je da prođe neko vreme dok čovek ne „pohvata” sve naredbe preko tastature, a nakon toga igranje postaje prava pesma.

I sve ostale karakteristike Grim Fandanga su fantastične. Igra je prebogata humorom (klasičnim, ali i onim crnim), muzika i zvuk su izvanredni, a animacije vanserijske. Svaka od preko pedeset ličnosti je priča za sebe. Glumci, u velikom procentu hispano-američkog porekla, uspeli su da unesu u mrtve kompjuterske likove više života nego što ga imaju neki likovi koji se svakodnevno šepure malim ekranima. Meni, Glotis, Salvador Limones, Meče, Lupe i ostala bratija postaće junaci za sva vremena kao što su Gajbarš Tripvud ili kapetan LeČak.

Grim Fandango zaslužuje da bude obasut isključivo superlativima. To je igra u kojoj će avanturistički veterani uživati od prvog do poslednjeg frejma, dok će novajlije biti na ozbiljnim iskušenjima koja će od njih napraviti prave avanturiste. Na kraju se može postaviti sledeće pitanje: nije li Grim Fandango uvod u proces koji bismo mogli nazvati „odumiranje klasičnih dvodimenzionalnih P&C avantura”? Precizne prognoze za sada se ne mogu davati, ali je izvesno da 3D kartice polako počinju da se uvlače i u žanr avantura (uostalom, osmi nastavak „Sierrinog” King’s Quest serijala biće čista 3D igra). Videćemo šta će doneti bliska budućnost, ali jedno je sigurno - posle Grim Fandanga svet avantura više neće biti ono što je do juče bio.

Slobodan MACEDONIĆ