Dok se bura na tržištu real time strategija polako smiruje, 3D pucačke igre u prvom licu tek hvataju red na zaletištu. Period od nekoliko narednih meseci sasvim sigurno će obeležiti apsolutna dominacija ovog žanra, s obzirom da se već sada u pripremi nalazi preko petnaest naslova baziranih na engineu igre Unreal. Prvi zvanični plagijat takozvane „najzahtevnije igre današnjice” nosi logo firme „Microprose” i predstavlja najnoviji nastavak velike Star Trek sage. Ovim projektom je „Microprose” pred sebe postavio težak zadatak, jer nije nimalo lako napraviti igru koja u isto vreme treba da dostigne, ako ne i prestigne tehničke potencijale slavnog prethodnika, ali i da pruži dovoljno dobar scenario koji će zadovoljiti hiljade pasioniranih ljubitelja najčuvenije SF sapunice. Činjenica da je potpuno prekinut rad na igri Star Trek: First Contact dodatno je skoncestrisala pažnju javnosti i povećala pritisak na Klingon Honor Guard. Srećom, u čitavoj fami programeri su se izvrsno snašli i obavili veoma dobar posao.

Mnogo godina pre proglašenja Klingonske imperije tri velika borca oformili su vojnu akademiju koja je do danas sačuvala originalni borbeni stil svojih osnivača. Najbolji diplomci sa akademije postaju članovi elitne Honor Guard jedinice čiji je zadatak da neposredno štite život imperatora. Tajnim kanalima procurila je vest o izdaji koja preti da rasturi klan Gardista, tako da se i život imperatora Gowrona našao u opasnosti. Kao novom lojalnom članu jedinice poverena vam je odgovorna misija razotkrivanja zaverenika. Zadatak je jasan: prosuti im iznutrice.

Najvažnije pitanje vezano za Klingon Honor Guard odnosi se na eventualne novine i poboljšanja. U svakom slučaju, nije prošlo dovoljno vremena da bismo očekivali bog zna kakva unapređenja u odnosu na Unreal, ali ih i pored toga ima u zadovoljavajućem obimu. Poznati likovi u mnogome utiču na atmosferu i atraktivnost igre, o čemu najbolje svedoče fan club sajtovi čiji se broj rapidno uvećava maltene iz dana u dan. Kroz dvadesetak misija proći ćete mnoge živopisne nivoe i upoznati potpuno nova i neobična klingonska oružja, što uz plejadu potpuno redizajniranih protivnika oslikava ambijent daleko uverljivije od bilo koje igre Star Trek serijala (koje, ruku na srce, uglavnom nisu nizašta).

Raznovrsnost protivnika nije jača strana Klingon Honor Guarda, ali se svi likovi savršeno uklapaju u scenario koji se razvija uporedo sa tokom igre. Kako nivoi odmiču, shvatićete da koreni zavere u mnogome prevazilaze svet Klingonaca, pa ćete koplja ukrstiti i sa pripadnicima drugih rasa kao što su Andorijanci (plavi humanoidi sa smešnim antenama), Letijanci (prilično nezgodne beštije koje izbacuju nekakve plave energetske sfere) i Nauscijanci (dosadne braonkaste karakondžule sa granatama). Šteta je samo što na nišanu nećete imati i nekog oficira Federacije ili Borga. Ambijenti u kojima se odvijaju prva dva nivoa verovatno vas neće zadovoljiti, ali nakon njih grafički interfejs i dizajn nivoa prevazilaze Unreal nudeći i neka sasvim nova rešenja (hodanje po spoljašnjosti svemirskog broda i slično). Neki nivoi imaju iznenađujuće visok nivo interaktivnosti tako da na jednom mestu možete pokupiti fotonski torpedo, da biste ga kasnije, kada naiđete na lanser za torpeda i ispalili.

Jedan od najvažnijih aspekata svake 3D pucačine odnosi se na raznovrsnost oružja, a upravo na tom polju Klingon Honor Guard blista. Na početku imate skromno oruđe za tranžiranje u obliku D’k Tahg borbenog noža i Disruptora koji u mnogome podseća na default oružje iz Unreala. Najradikalnija inovacija odnosi se na hand-to-hand oružja, opciju koju od svih igara ovog žanra poseduje još samo Jedi Knight. Primera radi, nož možete koristiti držeći ga u ruci ili bacanjem na protivnika. Verovatno se pitate od kakvog značaja može biti jedan nožić u svetu hi-tec lasera i kojekakvih „megablastera”. Poenta je u tome što protivnika možete tiho ubiti nožem ili samo jedim zamahom sablje, pod uslovom da vas ne primeti dok se prikradate (tzv. „critical hit” koji je uspešan u nekih 90% pokušaja). Kratko rečeno, važnije je kada pritiskate obarač nego koliko olova (ili čega već) ćete sasuti u telo protivnika. Sve ovo daje igri posebnu čar i doživljaj kakav nedostaje Unrealu. Ostala oružja (ukupno ih je osam) takođe su veoma interesantna i mogu se koristiti na više načina. Nešto lošije je rešen problem sa municijom, s obzirom da istu vrstu municije koristi čak tri oružja, koja je zato prilično teško izbalansirati. Taj nedostatak donekle je ispravljen pomagalima koja dolaze uz oružja poput kamera za špijuniranje, trikodera za otkrivanje skrivenih neprijatelja i dr.

Vlasnici slabijih računara biće razočarani činjenicom da su hardverski zahtevi u ovom slučaju nadvisili i Unreal. S obzirom da je preko 90% doživljaja bazirano na kvalitetnoj grafici i brzoj animaciji, na mašinama slabijim od P/200 MMX sa 64 MB RAM-a i jakom 3dfx karticom ne treba uludo traćiti 250 MB prostora na disku. Inače, grafički potencijali koje pruža engine iskorišćeni su do maksimuma.

Gradimir JOKSIMOVIĆ