Prednovogodišnja sezona je period izrazite hiperaktivnosti svih značajnijih činilaca na zapadnom tržištu softvera, kada potrošačka groznica zabludelih prekomorskih igromana natera izdavače da razvoj novih naslova privedu kraju i uzmu svoj deo kolača iz najberićetnijeg kvartala godine. Za mnoge male kuće sa manje atraktivnom ponudom to predstavlja jedinu šansu da svoje prozvode kako-tako udome, dok velike zverke prave masne kalkulacije profita koji im sleduje od prodaje dugo najavljivanih (i odlaganih) hitova.

Pored uobičajenog priliva Doomačina najnovije generacije (Sin, Half-life...), za predstojeće praznike najavljen je i prilično nestandardan broj novih letačkih simulacija. „Microproseov” Falcon 4.0 bi konačno trebalo da ugleda svetlost dana, kao i „Microsoftov” Combat flight simulator, „Janesov” Fighter Legends, zajedno sa Luftwafe Commanderom koga će potpisati „SSI”. To je što se tiče glavnih aduta. Mnogi manji distributeri imaju svoje kečeve u rukavu, sa kojima će puni nade uleteti u Božićno-novogodišnji-dolarski deathmatch.

U bitku za kupce se uključuje i „Nova Logic”, tvorac nekoliko legendi iz bogate istorije PC simulacija (Comanche: maximum overkill, F-22 Lightning 2...). Njihovi aduti imaju dvostruku prednost: pre svega, oba stižu u istom paketu po ceni jednog originala (F-16 multirole fighter + MIG-29 Fulcrum), a tu je i „inertna garancija kvaliteta” bazirana na dugogodišnjoj reputaciji firme, koja se kod „simulomana” sa slonovskim pamćenjem itekako računa.

Razlozi za varijantu „dve za cenu jedne” nisu samo komercijalne prirode: obe igre dele gotovo 80% programskog koda, imaju identičan engine, komandni interfejs, i uopšte, izgledaju i funkcionišu na gotovo isti način. Razlikuju ih kampanje (mada i tu ima poklapanja) i lovački avion u glavnoj ulozi. To najbolje ilustruju priručnici iz originalog paketa, koji su skoro apsolutno identični, sa malim varijacijama na temu enciklopedije naoružanja.

3D engine, što je malo neobično za „Nova Logic”, više nije baziran na Voxel texnologiji za prikaz terena: umesto tačaka pozicioniranih u 3D okruženju, programeri su uveli klasičan poligonski sistem koji podržava hardversku akceleraciju. Iz dva razloga, rezultat nije baš najblistaviji: kao prvo, podržan je samo 3dfx Voodoo standard, što se u eri široke ekspanzije konkurentskih čipsetova mora smatrati anahronim kapricom, a kao drugo, videli smo i bolje izvedena poligonsko-teksturirana okruženja. Dobar deo renomea ove firme potiče upravo od probijanja granica vizuelne dopadljivosti sa svakim novim proizvodom (setimo se samo vremena kada su ljudi kupovali 386 da bi mogli da igraju nadrealno lepi Comanche), tako da ove naslove, koji nekako ne iskaču iz šeme proseka doživljavamo kao podbaciv. Sa druge strane, softverski rendering je izveden bolje nego kod konkurentskih simulatora, i što je najvažnije, sasvim lepo radi na prosečnim Pentium konfiguracijama.

F-16 i MiG-29 donose po 5 linearnih kampanja sa relativno zanimljivim zadacima. Rukovodeći čeličnim sokolom NATO pakta, imaćete priliku da se provozate iznad Srbije (i bombardujete nuklearnu elektranu pored Pančeva, koja napaja bazu srpskih extremista !?!), Liberije, Konga, Burme i Somalije, igrajući ulogu demokratskog lučonoše pod plaštom Ujedinjenih Nacija. Rusofili će svakako radije uskočiti u dvadesetdevetku i rutinski prozujati iznad Kurilskih ostrva (i šibati se sa sibirskim separatistima, koji otcepiše Sibir), Ugande, Somailje i Etiopije, Burme i Tadžikistana. Bilo šta da izaberete, sleduje vam standardan niz presretanja, raketiranja, bombardovanja, napada na protivničke i odbrane svojih baza. Iako kampanje nisu dinamične, mala doza nelinearnosti između misija ipak postoji: ako vam, recimo, u jednom okršaju obore AWACS, u sledećih nekoliko moraćete da se oslonite samo na radar iz sopstvenog aviona, a ako preterate sa korišćenjem jedne vrste projektila, u sledećim misijama ćete koristiti ono šta je preostalo na lageru, dok ne pristigne nova pošiljka.

Da živite na trulom zapadu sa brzim telekomunikacijama, imali biste priliku da se oprobate u širokoj lepezi multiplayer opcija koje stoje na raspolaganju. Obe igre podržavaju tzv. „integrated battle space”, odnosno, potpuno su kompatibilne jedna sa drugom pri bilo kakvoj vezi dva ili više računara (u pripremi je patch za F-22 Raptor, kada bi i on trebao da dobije tu mogućnost). Hvale vredna stvar, koja nama (za sada) ne znači ništa.

Sa tehničke strane gledano, igre spadaju u standardne „lake komade”: iako su znatno kompleksnije od svih predhodnih „Nova Logicovih” poduhvata (od F-22 Lightning 2, na primer), daleko zaostaju za pravim, hard-core simulacijama (SU-27, Longbow 2...). Ciljna grupa su im početnici i omladina u pretprazničnom raspoloženju, što se da videti i iz dominantnog insistiranja na bogatoj multiplayer podršci.

Miodrag KUZMANOVIĆ