Da li ste se tokom igranja Age of Empires zapitali šta nedostaje? Mnogi igrači širom sveta zaključili su da pričama o Japancima, Egipćanima, Grcima i Vaviloncima treba dodati i najpoznatije, ako ne i najsudbonosnije za istoriju zapadne civilizacije, događaje iz istorije Rima. Tako se nakon godinu dana pojavio dodatni disk sa podnaslovom The Rise of Rome.

Mora se priznati da The Rise of Rome predstavlja više od običnog dodatnog diska koji će poslužiti kao zakuska za zadovoljavanje nezasitog apetita tržišta igara do pojavljivanja pravog, srednjovekovnog, naslednika Age of Empires. Pored dodatne četiri kampanje, instalacijom expansion diska stara igra dobija mnoge nove karakteristike i poboljšanja.

Prvo što pada u oči jeste da autori nisu škrtarili po pitanju kampanja. Prve tri prate, korak po korak, istorijat Rimske države. Prva kampanja vas stavlja u ulogu predvodnika nejake Republike, koja tek što se otrgla ispod jarma etrurskih kraljeva. Misije u ovoj kampanji nisu nimalo naivne, već u drugoj ćete se ogledati sa makedonskim vojskovođom i kraljem Pirom (zapamćenom po „Pirovoj pobedi”), u trećoj sa Arhimedom kao predvodnikom odbrane Sirakuze, potom sa Kartaginjanima i tako u nedogled. Autori igre su se zaista potrudili da proprate svaki značajniji korak u uzdizanju rimske države, tako da im ne treba zameriti na težini misija (kako li je tek bilo braći Rimljanima?). Druga kampanja prati vojnički put čoveka koji je označio prekretnicu u istoriji Rima, konačno srušio već načeti republikanski sistem i uveo monarhiju na mala vrata. Reč je naravno o Gaju Juliju Cezaru, a kampanja prati gotovo sve njegove vojne pohode. Treća kampanja prikazuje istorijat Rimskog carstva, njegov vrhunac, ali i klice njegovog raspadanja. Poslednja kampanja daje mogućnost za vođenje Hanibalove vojske u pohodu ka Rimu i konceptualno (a i po težini) podseća na kampanju sa originalnog diska u kojoj vodite Japance.

Da je ovo sve od noviteta, već bi bilo dovoljno. Ali nije! Uvođenje četiri nove civilizacije (Rimljani, Kartaginjani, Makedonci i Palmirani tj. Sirijci) iziskivalo je i dodatne, ne samo kozmetičke promene. Tu su nova civilizacijska dostignuća: Tower Shield (najveći stepen zaštite od dalekometnih napada), Logistic (omogućava regrutaciju i preko populacionog maksimuma), Martydom (obredno samožrtvovanje sveštenika praćeno momentalnom konverzijom bilo koje neprijateljske jedinice) i Medicine (ubrzavanje lečenja ranjenih jedinica). Tu su naravno i neke nove jedinice karakteristične za pridodate civilizacije: praćkaši, jahači kamila, dvokolice sa sečivima na osovini točkova (gledali smo „Ben-Hura”, zar ne?), oklopni slonovi i galije naoružane zapaljivim projektilima. Nove jedinice pored estetskog ugođaja imaju i veliku praktičnu vrednost, i daju mogućnost za izradu sasvim novih taktičkih pristupa u rešavanju pojedinih scenarija (npr. praćkaši su prava „gorka medicina” za napasne strelce, i slično). Među građevinama nema novina, osim rimskog koloseuma kao novog svetskog čuda.

Uz ove promene, postoje i neke koje nisu primetne na prvi pogled, ali će još kako uticati na kvalitet igre. Uvedeni su novi tipovi terena – mediteranski, kontinentalni, brdoviti kao i klisure i useci. Takođe, postoje i mape koje po veličini prevazilaze sve iz prvobitne verzije igre. Tu su i nove komande sa tastature i mnoštvo sitnica koje znatno doprinose kvalitetu igre.

Posle svega navedenog, valjda je jasno da je veoma preporučljivo odigrati ponovo i prvobitne četiri kampanje u novom ruhu. Inače, zaprepašćujuće deluje podatak da sve ovo staje u svega četrdesetak dodatnih megabajta na hard disku, što sa prvobitinh sedamdeset ne čini ni dvadeset posto prostora koji zauzimaju pojedina često slabija ostvarenja. To još jednom pokazuje da kvalitet programa nije u količini prostora hard diska koji po instalaciji uzurpira, već u kvalitetu programiranja, na šta su mnogi proizvođači u poslednje vreme zaboravili.

Očito je da „Microsoft” svojim, u poslednje vreme sve kvalitetnijim ostvarenjima, definitivno želi da se probije na tržište igara. Možda to i nije neočekivan potez, pogotovo ako se uzme u obzir da kompaniji u poslednje vreme ne cvetaju ruže. Ko zna, možda na opšte zadovoljstvo batale proizvodnju operativnih sistema i drugih „ozbiljnih” aplikacija...

Viktor TODOROVIĆ