Dve godine nakon relativno uspešnog War for Cybertrona, Activision potpisuje nastavak večite bitke između najpopularnijih robota u širem medijskom smislu. Da li zbog činjenice da se nova igra ne poklapa sa još jednom celuloidnom bljuvotinom filmskog princa frat boy „kulture” Majkla Beja ili zbog utiska da su na novoj igri radili iskreni zaljubljenici u predložak, tek Pad Sajbertrona ispao je još bolji i osmišljeniji naslov, koji je doneo mnogo poliranja uspelih koncepata iz originalne igre.

Radnja FoC-a labavo se nastavlja na događaje iz prethodne igre, i sada je u fokusu kampanje autobotsko upinjanje svim silama da osposobe gigantski svemirski brod (Ark) i otperjaju što pre sa umirućeg Sajbertrona, koji je konačno počeo da se urušava od intenzivnog eksploatisanja u višedecenijskom ratu suprotstavljenih robota. Dok će se Optimus i drugari mučiti da odbrane svoju jedinu nadu za spasenje i obezbede dovoljne količine Energon materije za funkcionisanje Arka, Megatronova bratija (kada nisu zauzeti međusobnim čarkama između vođe Deseptikona i večitog kalifa umesto kalifa Starskrima) aktivno će se upinjati da ih osujete i jednom za svagda postave Autobote tamo gde im je mesto. Za razliku od prethodne igre, gde su se dve jasno razdvojene kampanje nastavljale jedna na drugu, u ovom slučaju radi se o interesantnije osmišljenom preplitanju priče, gde ćete naizmenično voditi nekoliko eminentnijih predstavnika oba klana. Osim single player kampanje, koja je glavna zvezda igre, tu su još i mod Escalation (preživljavanje protivničkih talasa) i klasičan multiplayer, koji se od sličnih režima razlikuje interesantno izvedenom mogućnošću da sami skrojite transformersa po želji, nalik na frikombinovanje Lego kockicama.

Svesni toga da je pažnja prosečnog konzumenta video igara danas retko uhvatljiva zverka, autori igre nisu štedeli resura ni kreativnosti da vas na svakom koraku bombarduju atraktivnim i spektakularnim prizorima. Bilo da je u pitanju baražna paljba gigantskog robo-grada Metropleksa, deseptikonski napad na džinovski tegljač za prevoz Energon kocki, vođenje Kombatikona transformisanih u nezaustavljivog Brutikusa ili divljanje Grimlokovog dinosaurskog alter ega, Fall of Cybertron ne prestaje da pumpa kvalitetnu adrenalinsku akciju. Osećaj prilikom pucnjave i detonacija je odličan, sa uverljivim kickbackom oružja i njihovim različitim učinkom u zavisnosti od vrste (u on-foot varijanti ili namontirane na transformisana vozila).

Dve blage taktičke komponente koje igra donosi funkcionišu odlično, terajući vas na eksperimentisanje i drugačije pristupe u rešavanju misionih objektiva u pojedinim situacijama. Prva se odnosi na specijalne veštine (sa cooldown periodom), koje krase svakog od robota kojeg ćete voditi u toku kampanje, bilo da je u pitanju pomenuto korišćenje Metropleksovih artiljerijskih baterija, Klifdžamperova privremena nevidljivost, Megatronovo ograničeno lebdenje ili Džez/Svindlova energetska kuka za brz transport po nivoima). Drugi važni element gameplaya je mogućnost apgrejdovanja opreme i naoružanja na Teletraan 1 terminalima rasutim po nivoima, koju finansirate energo valutom iza uništenih neprijatelja i rabucanih tehno kočega. Osim unapređenja primarnog i sekundarnog (teškog) oružja, ovde možete kupovati i pasivne bonuse (regeneracija municije i zdravlja prilikom aktiviranja ovih terminala, brže kretanje, skraćeni cooldown i sl.), kao i dva dodatna modula koje koristite na bojištu (dron-kuglu koja puca po neprijateljima, privremenu neprobojnu barijeru, gravitacionu bombu koja stvara usisavajuću crnu rupu i dr.). Sama oružja imaju dovoljno različit efekat da bi opravdala aktivno eksperimentisanje s njima (od običnih rafalnih pucaljki, preko snajpera, varijanti sačmarica, pljuckavca kiseline, lansera sečiva i sl.).

Upregnuti Unreal engine je na visini zadatka, te više nego uspešno dočarava živopisni metalni svet koji je pravo uživanje videti u pokretu. Isto se odnosi i na animacije svih robotskih prota/antagonista, uz uverljivo dočarano zanošenje prilikom kretanja i pucanja, što stvara osećaj da zaista upravljate višetonskim primercima razigrane gvožđurije. Zamerka u ovom segmentu tiče se često problematičnog identifikovanja i razlikovanja neprijatelja, što izaziva sponatno otvaranje vatre na sve što se mrda na ekranu (bez penala po vaše saveznike, na sreću). Muzička obrada je odlična i dodatno podiže atmosferu, a Piter Kulen ponovo predvodi kvalitetne glasovne talente svih likova u igri (izostali Frenk Velker, koji daje glas Megatronu u animiranoj seriji, ponovo je uspešno zamenjen legendarnim Fredom Tatašorom).

Transformers FoC je robustno-funkcionalan naslov i svakako predstavlja obavezno štivo za sve transfanove, dok će i oni drugi imati u čemu da uživaju u ovoj, zapravo blago iznadprosečnoj TPS pucačini. Kvalitetna atmosfera, uspešno odrađeno rokanje, zanimljive situacije i visoke produkcione vrednosti uspešno maskiraju relativno kratko trajanje cele stvari, kao i mršave dodatne aktivnosti koje su dozirane kašičicom (jurnjava za audio logovima ili shemama oružja kako biste otključali apgrejdove za njih).

Aleksandar DINIĆ