XCOM: Enemy Unknown

Nema kategorije ljudi koja ne voli da mistifikuje prošlost, u kojoj je sve bilo bolje, ružičastije i istinitije nego danas. U moje vreme, sinko, muškarci nisu brijali grudi, u vojsci su nas učili da se tušira jednom nedeljno, svi su pili vodu iz česme i šta je kome falilo? Igre su, sinko, bile zaguljene kao Gulj MekZaguljanski, u arkadnim avanturama nisi imao strelicu koja te vodi kroz nivo kao magarca na povocu, strategije su bile potezne, a pivo nije bilo razvodnjeno.

Jedan od glavnih programskih zadataka „Sveta kompjutera” je aktivna borba protiv takve mitomanije i teza nalik na „rimejkovi legendi ne uspevaju nikad, never ever”, bez obzira na to što bogatstvo primera iz filmske industrije dokazuje suprotno. XCOM: Enemy Unknown, moderna „reimaginacija” kultnog Microproseovog hita, igra za koju su mnogi, zbog uporednog razvoja za PC i konzole, sa kanibalskom zluradošću priželjkivali da propadne, uspešno je razbila ovaj zli mit.

Kao i njen pradavni uzor, i XCOM: Enemy Unknown je „planetary defense simulator”, strateški hibrid u kojem se od invazije vanzemaljaca na Zemlju branite kombinacijom potezne taktike i real-time globalne strategije/logistike. U okviru potonjeg delegirate istraživanje tehnologija, presretanje NLO-ova, regrutaciju komandosa i njihovo opremanje oružjem i opremom razvijenim kroz seciranje/ispitivanje aliena i analizu njihovih tehnologija, dok u slučaju prvog sva primenjena znanja i hardver koristite za borbu sa alienima na terenu.

Novi XCOM krase sveži mehanički momenti, moderan 3D engine i obilje sinematika, koji depersonalizovanoj borbi iz originala daju malo životnog šmeka i tenzije sa međunarodnim naglascima. Na globalno-strateškom planu, XCOM: Enemy Unknown donosi nekoliko krupnih izmena – sada možete imati samo jednu bazu, ali radarsku i presretačku pokrivenost planete rešavate proizvodnjom i lansiranjem osmatračkih satelita i transferom lovaca u kontinentalne „slotove”. Novac i resursi mnogo su kritičniji za izgradnju objekata u bazi i svu drugu logistiku, što ekonomski aspekat igre stavlja ispred drugih strateških faktora.

Najveći broj razlika postoji u taktičkim bitkama. Pre svega, sada svi komandosi potpadaju pod jednu od četiri klase – teškaš, snajperista, podrška i jurišnik, od koje zavise oružje koje nose u bitku, pasivni borbeni bonusi i aktivne sposobnosti. Sistem je baziran na strogim restrikcijama, koje su kompenzovane profilisanjem komandosa kroz biranje talenta u procesu levelovanja. Na primer, osim snajperiste, niko drugi ne može da nosi snajpersku pušku, laserski ili plazma snajper, ali je samo snajperista u stanju da puca dva puta zaredom na početku svakog poteza (ako odabere odgovarajući talenat pri „dingovanju”). Dalje, samo support klasa može da baca dimne bombe i leči više od jednom u toku borbe, samo assault može da se kreće pa da potom otvori vatru... Akcioni poeni više ne postoje, već je delanje svakog operativca podložno strogim pravilima vezanim za kombinaciju kretanja i pucanja, uz obavezno zauzimanje zaklona. Borba sada ima gotovo šahovski karakter i šmek tablične igre ukrštene sa Incubationom, PC sleeper hitom iz 1997. godine, što će se nekom dopasti, a nekom ne.

Ako za borbene restrikcije možemo reći da su maštovite, za one u pogledu opreme postoji samo jedan pridev – iritantne. Svaka klasa ima slot za oklop, primarno i sekundarno oružje (pištolj kod svih osim teškaša, koji ga zamenjuje raketnim lanserom), i samo jedan slot za sve ostale opcije (ručna granata, optički nišan, pribor za prvu pomoć...). Znači, ako želite granatu (jednu granatu), zaboravite na med-kit, mind-shield, tejzer za ošamućivanje aliena ili bilo šta drugo. Municija u igri više nije resurs – oružje se i dalje prazni pucanjem, ali ga možete beskonačno puniti, što se računa kao akcija koja završava potez. S jedne strane, ovaj sistem je dobar jer drastično pojednostavljuje logistiku, dok je s druge loš jer drastično pojednostavljuje logistiku... Take your pick.

Multiplayer je još jedan element u kojem primećujemo snažnu sličnost sa Incubationom. Jedna mapa, dva igrača, dva custom tima sastavljena pre bitke, dva minuta za potez svakog igrača... Predborbeno modelovanje vašeg tima u skladu sa limitom poena je relativno interesantno, ali protivnici koji se diskonektuju čim skontaju da ne mogu da pobede, nisu... Dakle, igrajte samo sa Steam prijateljima.

Presuda? XCOM: Enemy Unknown je odlična, ali ne i genijalna igra. Genijalnom je mogu smatrati igrači koji nemaju iskustvo igranja originala i njegovih naprednih klonova, od kojih UFO: Afterlight (2007) i dalje ostaje (mehanički) najkompleksniji i nekako najbliži srcu, bez obzira na tehničke probleme u dizajnu mapa.

Miodrag KUZMANOVIĆ