Call of Duty: Black Ops II

Iako se radi o n-tom CoD naslovu u poslednjih 10 godina, Call of Duty: Black Ops II je sveža igra prepuna dobrih ideja. Svaka od tri celine od kojih se sastoji masterpis visokobudžetnog je dizajna, o čijem kvalitetu konkurencija može samo da sanja. Tačno je da za svaku pucačinu u novijoj istoriji kažemo: „Oh, pa to je kao CoD!”, ali nijedan CoD klon još nije uspeo da outCoDuje CoD, što je tema o kojoj se može intenzivno raspravljati i razmišljati uz CoDktanje jezikom.

Single player kampanja, to poslovično linearno iskustvo, u BlOpsu 2 pretrpela je najkrupniju izmenu od kada su Adam i Eva izbačeni iz Raja. Zaplet je sada nelinearan, uz pet mogućih krajeva igre koji zavise od odluka koje ste napravili tokom kampanje! Smisleno račvanje samo je početak hvale koju zaslužuje single player, jer čak i za sumanute CoD standarde, priča Black Opsa II zaslužuje medalju za lol i zomg efekte kojih je prepuna. Osim Raula Menendeza, nikaragvanskog narko-bosa / globalnog teroriste, koji igra ulogu najuverljivijeg negativca u novijoj istoriji pucačkih igara (i predstavlja nekog sa kim se možete lako empatisati), u igri ćete upadati u situacije čijih se interpretacija još niko nije setio i sretati likove kojih se sa setom sećate iz mladosti. Borba rame uz rame sa avganistanskim mudžahedinima dok zaustavljate sovjetske tenkove jašući na konjima? Desant na Panamu, otmica Manuela Norijege i podmetanje onih čuvenih crvenih gaća zarad njegove diskreditacije u očima sledbenika (stariji čitaoci, fanovi međunarodne politike 80-ih godina prošlog veka, znaće o čemu se radi). U igri, u ulozi US državnog sekretara statira čak i Dejvid Petreus, ex-general i ex-direktor CIA, koji je onomad zglajznuo zbog seks-skandala.

Možda ne bi bilo zgoreg pomenuti to da igra konstatno skakuće između prošlosti i budućnosti. Covert akcije u kojima ćete po Angolama, Avganistatima i Nikaragvama voditi Mejsona i Vudsa i graditi temelj Menendezovog animoziteta prema Americi i kapitalizmu dele single player prostor sa avanturama Mejsonovog sina Dejvida, mornaričke foke, kome je zapalo da se konačno izbori sa superteroristom. Hajde da ovde stanemo i uz drugarsko rukovanje preporučimo vam da kampanju iskustite sami – čak i ako niste šuterski fan, sigurno volite komediju mešanu sa mnogo tragedije, iznenađenja i eksplozija od kojih bi i Majkl Bej dobio epilepsiju.

Druga velika celina igre, zombiji, sada je oformljena kao online co-op pseudokampanja, koja u izvesnoj meri podseća na nastavke Left 4 Deada. Ovaj segment igre nije nam preterano „legao”, ali to nikako ne znači da je loš, naprotiv. Možda vam se neće svideti to što je kraj svake zombi akcije smrt i što se sve nekako svodi samo na bitku za finalni skor...

Multiplayer će, prirodno, biti osnovni razlog za nabavku igre i njeno ceđenje u sledećih 12 meseci do pojave četvrtih nastavaka Modern Warfarea i Battlefielda. Pored klasičnih modova iz prethodnih nastavaka (Capture the Flag, Team Deathmatch, Confirmed Kill...), sada postoje i dva nova: Hardpoint je twist na temu King of the Hilla sa ciljem čija se lokacija menja, a Multi-Team liči na sličan mod Battlefielda 3 (koji je u igru uveden sa Back to Karkand map-packom, ako nas sećanje ne vara). Dalje izmene i dopune na polju multiplayera tiču se drastično redizajniranog sistema za levelovanje lika i selekciju perkova, kao i uvođenje sistema „Pointstreak” umesto „Killstreak” u svim mečevima. To znači da ispaljivanje „streak” rewarda više ne zavisi samo od ubistava, već od globalne efikasnosti jednog igrača (na primer, onog koji nosi zastavu u CTF-u i omogućava timu da pobedi). Vrlo lepo i vrlo korisno... Neiskusni igrači će pozdraviti i mogućnost igranja sa botovima, uz mogućnost skupljanja XP-a i levelovanja na taj način.

Miodrag KUZMANOVIĆ