Ono što ne vidite, to i ne postoji – ideja je na kojoj se zasniva dvodimenzionalna logička igra Closure. Tehnički, nivoi su u potpunosti opipljivi. Međutim, svaki njihov deo koji nije osvetljen u praksi ne postoji. Recimo, između vas i vrata do kojih treba da dođete nalazi se zid. Ostavite sijalicu u blizini zida tako da obasjava samo njegov donji deo, skočite na taj donji deo i odatle doskočite do vrata. Pošto svetlost u tom slučaju ne obasjava gornji deo zida, igra se ponaša kao da on uopšte ni ne postoji, pa je i zid u praksi mnogo manji.

U globalu, zagonetke su veoma dobre. Autor ovih redova naučio je da se logičke igre grubo mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju one kod kojih je svaka zagonetka avantura za sebe (kao, na primer, u Limbu), kod kojih gotovo na svakom sledećem nivou možete da zaboravite sve ono što ste do tada naučili. S druge strane, češće su one logičke igre koje se zasnivaju na progresivno složenijim sistemima pravila, kao, na primer, Closure. Kod takvih igara, svaka sledeća zagonetka je zapravo nadogradnja one prethodne – tokom igranja sve vreme učite nove stvari o jednom te istom konceptu. Recimo, ovde prvo imate samo sijalice, onda i konopce sa sijalicama, kasnije i mobilne lampe itd. Svakih nekoliko nivoa Closure u igru uvodi novu igračku, tako da je sve vreme zanimljivo. Mada su nam ipak draže limboliki puzzleovi, i zagonetke u Closureu su odlične. Lepo su osmišljene, logične i uvek različite, a često se javljaju i eureka momenti.

Iako je osnova gejmpleja lepa na nivou metafore, šteta je što igra nema bolju priču. Vi ste nekakvo demonoliko stvorenje koje podseća na pozorišnu masku i koje prati nekoliko likova. Te mikro priče u potpunosti su predstavljene pomoću simbolike. Na primer, na početku drugog poglavlja nalazite se pored slupanog automobila okupanog vatrom. Kasnije nailazite i na invalidska kolica i tako shvatate da se desila nesreća, te da se sada nalazite u bolnici. Pri kraju tog dela priče u pozadini se vide ogromni organi, koji rade punom parom – zahvaljujući „svetlosti”, preživeli ste nesreću. Sve to nije spoiler, jer vas manje-više neće ni zanimati šta se u igri zapravo dešava, pošto u njoj, pored ove simbolike, doslovno nema nikakvog zapleta, što nam deluje kao posledica lenjosti autora (inače, u pitanju je debitantski tim Eyebrow Interactive, čiji je vođa Tajler Glejel, poznati indie autor, koji je, na primer, pomagao Edmundu Mekmilenu prilikom izrade Aethera). Možda su autori mislili da je ovakav minimalizam artsy, što i jeste, ali to nije dovoljno da zamaskira mlaku priču.

Srećom, atmosfera je mnogo bolja, pre svega zbog bizarno sablasne muzike i nadrealne grafike, zbog kojih je igranje mnogo zanimljivije.

U svakom slučaju, sigurno je da će ljubitelji zagonetki smazati Closure kao delikates.

Aleksandar ĐURIĆ