Blake’s Seven”, „Firefly”, „Star Trek: Voyager”, „Battlestar Galactica”... SF TV serije koje prate doživljaje posade svemirskog broda, kojeg poput orahove ljuske usred uragana tresu talasi epohalnih okolnosti i parališuće opasnih situacija, tradicionalno su najzanimljivije za gledanje. Ako ste nekada poželeli da odigrate igru koja bi kombinovala operativne, ekonomske, taktičke i ostale aspekte putovanja svemirom, morali ste da palite „DeLorean”, vraćate se u prošlost i igrate Starflight, Space Rogue, Space Rangers ili Star Control, mada nijedna od navedenih veličina nema laserski fokus i minimalističku formu FTL-a.

Faster Than Light je indie zverčica kakvu još niste videli – igra svakom porom i šrafom sugeriše na to da je pravljena za dušu i za fanove pulp SF-a, bez ikakvog podilaženja komercijalnim trendovima. Odrešene ruke developerima obezbedilo je kickstarter finansiranje, a ovo je prva igra iz aktuelnog „crowdsourcing” talasa koja je ugledala svetlost zvezd... dana.

Bežanje, preživljavanje i napredovanje jesu tri osnovna postulata na kojima počiva ova taktička RPG avantura. Vaš zadatak kao kapetana federacijskog broda jeste da se, bežeći od pobunjeničke flote, probijete do svojih snaga i upozorite ih na neposrednu ratnu opasnost. Praveći hipersvemirske skokove iz sistema u sistem, sebe i svoju posadu izlagaćete seriji taktičkih i avanturističkih izazova, usputno jačati i spremati se za teže izazove koje donosi svaki novi sektor svemira (ima ih osam). Integralni deo igre je manipulacija ograničenim resursima. Svaki FTL skok troši jednu jedinicu goriva, svako aktiviranje lansera projektila u borbi troši jedan projektil, svaki član posade koji izgori gaseći vatru u brodu ili pogine braneći palubu od protivničkog jurišnog tima podrazumeva da ćete u sledeći klinč ući sa čovekom manje... Univerzalni resurs koji objedinjuje sve ostale je famozni Scrap, koji ostaje posle svakog uništenog broda ili koji dobijate kao nagradu za uspešan quest. Scrapom unapređujete karakteristike broda i kupujete oružje, opremu, posadu, gorivo i municiju kod ovlašćenih trgovaca.

Najveći deo igre odvija se na ekranu, koji kombinuje 2D šemu broda i oružane i sistemske kontrole smeštene na obodima. Vaše plovilo podeljeno je na sekcije, od kojih neke sadrže esencijalne brodske sisteme (pogon, komandni most, ambulantu, senzore, kontrolu štitova, oružanu konzolu, sistem za održavanje života...), od kojih četiri ključna (oružje, štitovi, pogon i pilotska konzola) funkcionišu bolje ako ih neposredno kontroliše član posade. Posadom možete slobodno manipulisati u okviru broda, slati ih na popravku oštećenja, gašenje požara ili u odbranu brodskih sekcija od teleportovanih neprijatelja, a uspešno obavljanje tih aktivnosti podiže im karakteristike, čime se tokom igre specijalizuju za jednu ili više aktivnosti. Na primer, iskusni pilot brodu će dati veći procenat izbegavanja protivničke paljbe od nekog ko je tek seo za komande.

Svaki skok u zvezdani sistem je skok u nepoznato. S druge strane vas možda čeka piratsko plovilo u zasedi, stanica prepuna naučnika koje opsedaju mutirani pauci, mini quest koji može, a ne mora da se završi borbom... Ipak, svemirske bitke su najbitniji segment igre i svode se na taktičko nadmudrivanje s protivnikom i njegovim brodskim sistemima. Zavisno od načina na koji ste nadograđivali svoj brod (i vrste broda koji ste prethodno otključali i odabrali na početku igre), vaš pristup napadu i odbrani znatno će varirati. Možda imate jake štitove koje protivnik ne može da probije, ali i slabo projektilsko-lasersko naoružanje koje ne može da probuši njegove, te se morate osloniti na borbene dronove? Možda ste sav Scrap ulagali u brojno stanje posade, pa bitke dobijate teleportovanjem sabotera na protivničke brodove? Možda ste sve karte bacili na ofanzivu, te računate na to da ćete u bici uvek biti brži od protivnika i onesposobiti mu oružane sisteme pre nego što on to uradi vama? Borbenih varijabli ima trilion ziliona, i one, u kombinaciji sa nasumično generisanom galaksijom i specijalnim plovilima, koje otključavate skrivenim in-game questovima, igri daju spektakularan replay value.

Naposletku, vreme je da se dotaknemo škakljive teme tehničkih karakteristika igre. Najblaže rečeno, FTL je igra koja nema tehničke karakteristike niti hardversku zahtevnost – igra u suštini predstavlja ples sprajtova na 2D pozadini, i verovatno bi glatko radila i na Sharp kalkulatoru, kada bi ovaj dozvoljavao instalaciju softvera. Loša strana agresivnog minimalizma je rezolucija 1280 x 720, koju imaju svi vizuelni „asseti” igre – iako je možete podesiti da radi u većim rezolucijama, esencijalno se radi o prostom rastezanju 2D slike (strech). FTL je jedna od retkih igara za koju se iz helikoptera vidi da bi bolje funkcionisala na tablet računaru, kontrolisana multitouch ekranom, što ćemo svakako isprobati kada stignu prvi Windows 8 slejtovi. Pored standardne verzije za Windows, igra postoji i u Linux/Mac varijantama, što je vrlo simpatičan potez razvojnog tima.

Miodrag KUZMANOVIĆ