Imate Tegra 3 mobilni telefon/tablet ili Appleov iPad (3), a prijatelji vas kore zbog bacanja para na „gluposti”... Jedan od načina da zauvek usmrtite komentare tipa: „Što nisi uzeo onaj tablet od 100 evra, kad je sve to isto, cijenim...” jeste demonstracija sile – posadite ih na kauč, startujte Horn i gledajte transformaciju face od nepoverenja do oduševljenja.

Horn je arkadna avantura sa mikro RPG elementima. Ova simpatična polunelinearna mešavina Infinity Bladea i Fablea upakovana je u mobilnu formu koju karakterišu prosečna fantasy oblandica i odlične kontrole. To je ujedno i igra sa grafikom koja se do juče smatrala nezamislivom za platformu slabiju od Xboxa 360 ili solidnog PC-ja. Na Androidu, Horn je (zasad) ekskluzivan za Tegra 2/3 uređaje, mada igra tek na trojci funkcioniše kak spada, a što se tiče Appleovih gedžeta, za pravo uživanje biće vam potreban najnoviji iPad.

Horn, mladi kovačev šegrt, umesto u svom krevetu od kostreti, jednog jutra budi se u ruševini nekakvog zamka – svet kakav je poznavao nestao je preko noći, a ljudi i životinje postale su žrtva prokletstva koje ih je pretvorilo u Goleme. Da bi svet spasao iz kandži crne mađije, naš junak će morati da probaulja širom okolinom svog rodnog mesta i slisti Golem-bossove u svakoj zoni, čime će otključati portal ka finalnoj konfrontaciji sa zlom. Jednostavna storija uz jednostavnu formu igre, začinjena s malo istraživanja, kraftinga i potrage za žurnal-pergamentima koji produbljuju lore.

Pored napuštenog grada, koji ne služi ničemu osim da demonstrira sposobnost enginea (Unreal 3) da renderuje kompleksnu arhitekturu, igra se sastoji od misionih zona, koje otključavate jednu za drugom. U njima ćete morati da rešite seriju relativno jednostavnih terenskih zagonetaka i da eliminišete nekoliko neprijateljski raspoloženih golema. Umlaćeni protivnici ostavljaju resurse, koje možete iskoristiti da iskujete ili nadogradite oružje i opremu (planove nalazite u gameworldu).

Umesto virtuelnog stika i kontekstualnih tastera, koji se standardno koriste za kontrolu mobilnih igara ovog tipa, autori Horna u igru su implementirali mnogo jednostavniji i nadasve logičniji hibridni sistem, čije performanse ne opadaju kada ruke počnu da vam se znoje. Kretanje vršite prostim tapkanjem po terenu, dok borbu vršite „slajsovanjem” po ekranu, uz skok u levu i desnu stranu koji vršite pritiskom na tastere.

Hornu zameramo nedovoljnu linearnost i odsustvo opcionih zanimacija – iako je igra srazmerno dugačka, putanja kroz nju je fiksna, uz iluziju slobode koju vam nudi gradsko čvorište iz kojeg startujete svaku misiju. Last but not least, s obzirom na to da igra sisa poslednji atom snage iz mobilnog uređaja, a da se Tegra telefoni/tableti greju kao sumanuti, moraćete da pravite pauze za hlađenje uređaja jer postaju pretopli za držanje u rukama.

Miodrag KUZMANOVIĆ