Borderlands 2 je klasična američka priča o incidentnom uspehu i njegovim predvidljivim posledicama. Nakon iznenađujuće dobrog plasmana prve igre, koji je teksašku kompaniju srednje veličine (Gearbox) podigao u orbitalno društvo A klase, nije bilo mnogo dileme oko toga da li će nastavka biti, da li će u njega biti uloženo pet puta više novca i da li će gameplay koji je „kliknuo” kod četiri miliona ljudi ostati neizmenjen. Dakle, brže, bolje, bogatije i glatkije, ali esencijalno isto – Borderlands 2 je violinista koji gudi po strunama i drma akorde koji generišu maksimalni plezir i minimalni šok po osetljive ganglije potrošača koji očekuju tačno određenu stvar.

Pet godina nakon otvaranja vaulta na Pandori, vreme je za potragu za drugim vaultom. Jej! Hyperion korporacija, na čelu sa Handsome Jackom, koja je ugrabila sadržaj prvog vaulta (dobili ste pipke monstera koji je izmileo kad ste ga otvorili), silom drži ekskluzivno pravo na potragu i eksploataciju skrivenih bogatstava Pandore, fizički likvidirajući svaki oblik konkurencije. U igri preuzimate ulogu jednog od „vault huntera”, koji je preživeo pokušaj atentata, rešen da batali nasilje i postane čtec u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Ili ne, mislim da pre želi da se sveti, ubija, skuplja loot i rešava questove...?

Roland, Lilith, Mordecai i Brick napolje, Salvador, Maya, Axton, Zer0 unutra... Borderlands 2 ima četvoro novih protagonista, koji predstavljaju modifikovane klase prethodne igre. Ekipa iz Borderlandsa i dalje je tu, ali u ulozi story NPC-ova, ključnih figura u pokretu otpora, raštrkanih po gameworldu. Karakter i personality koji nisu imali u prvoj igri sada im isijava iz svake rečenice, dok novi zadržavaju uloge ćutologa. Circulus viciosus Gordonatium Freemenitas.

Simpatična novina koju donosi igra su mini-ačivmenti sa neposrednim gameplay posledicama. Većina se svodi na kvantitet nečega što treba ubiti određenim oružjem, a njihovo ispunjavanje vam podiže Badass rejting i daje Badass tokene, koje možete iskoristiti za boost jedne od pet borbenih karakteristika (preciznost, health, smanjivanje trzaja oružja...) po izboru. Svaki put kada aktivirate token, dobićete listu od pet osobina izvučenu iz većeg poola i izabrati ono što vam najviše treba ili najmanje ne treba. Gearboxeri kažu da Badass rejting nema limit, tako da je progresija vašeg lika praktično neograničena (iako budženje jedne osobine progresivno donosi sve manju korist zbog „diminishing returnsa”).

Još jedan „gutač vremena” i razlog za ubijanje svakoga i rešavanje svega što vam se ponudi jesu apgrejdi koji se kupuju Eridiumom, „Epic” rudom koja ponekad ispada od protivnika i koju dobijate kao reward u nekim questovima. Za Eridium kupujete permanentne bonuse za veličinu inventara, maksimalnu količinu municije za klase oružja i druge logističke elemente.

Poput prethodne igre, i Borderlands 2 je najbolji kada se igra kooperativno u društvu tri kamarada. Za razliku od keca, igra ima mnogo udobniji sistem za traženje partnera i kreiranje sesije. Umesto zastarele GameSpy budalaštine, sada je sve integrisano u Steamworks, tako da je u sferi konektiviteta igra funkcionalna kao Left 4 Dead. Co-opu je dodat i odličan trade interfejs, tako da je razmena oružja i opreme jednostavna i komforna. Primarni motiv za igranje u društvu je skladno dopunjavanje klasa i apsolutno ludilo i papazjanija, koje nastaje kada se ukrste različiti skillovi i njihovi efekti na malom prostoru. Zajedničko špartanje Pandorinim šarom takođe predstavlja nezaboravno iskustvo – lepo se potrpate u oklopni pikap, dogovorite se ko će da vozi a ko da puca, pa opletete po dinama sve podvriskujući: „Hej-haj baš nas briga, vozamo se na taljigam’!” Sve ovo pomaže u prevazilaženju mentalnog praga za soliranjem kod većine igrača i nežno ih gurka u pravcu zajedničkih pustolovina. Ono u čemu je Blizzard fejlovao sa Diablom III, Gearbox je ispeglao do funkcionalne perfekcije.

Koncept pucačkog RPG-a uzdiže Borderlands 2 na bezobrazno adiktivne grane. Iako ga derivativnost i usiljeni humor čine nedostojnim statusa globalnog masterpisa, igra je vraški zabavna na srednje staze.

Miodrag KUZMANOVIĆ