Tačno godinu dana od premijere izvrsnog specijalnog izdanja prvog Monkey Islanda LucasArts nas je obradovao i poboljšanom verzijom nastavka iz 1991. godine. Specijalno izdanje prvog dela može se zapravo smatrati probom i uvertirom pred izbacivanje ne samo najbolje Monkey Island avanture ikada (prema mišljenju mnogih) već šampiona žanra uopšte. Poboljšana grafika, novo-stari orkestarski skor, unapređen kontrolni mehanizam i nekoliko novih dodataka, i pozornica je spremna da Osveta Le Čaka bude bačena pred neke nove klince, izazivajući u isto vreme suze radosnice kod nostalgičnih veterana, koji su se onomad patili sa kol’ko ono beše disketa...

Prva i najvažnija stvar – izbačeno je pokretanje igre sa misterioznim upoređivanjem dva kriptična papira prepunih simbola, koji bi ovaj novi DRM mambo-džambo slistili za užinu. Šalu na stranu, sa stanovišta zapleta, priče i likova, specijalno izdanje jeste dokaz da je Monkey 2 više nego dobro ostario posle svih ovih godina. Izvanredan humor, fazoni, fore i forice, kvalitetno poigravanje sa piratskom mitologijom u svakom mogućem obliku, reference na elemente pop kulture, koje čak i danas deluju uspelo i prepoznatljivo, namerno probijanje „četvrtog” zida gde Gajbraš i ekipa svet oko sebe komentarišu upravo kao setting jedne video igre (što ovde i te kako ima smisla, šarma i duha), uz čitavu bulumentu živopisnih i urnebesnih likova tvore daleko kompleksniji svet humorističko-bajkovite piraterije u odnosu na prethodnika.

Grafička prezentacija, iako i dalje odiše nekakavim flešolikim stilom iz prve igre, ovde deluje detaljnije i lepše, pre svega zahvaljujući prelepom koloritu i gomili diskretnih animacija i novoubačenih grafičkih elemenata kojih nije bilo u originalu (mreškanje izvrsno odrađenih vodenih površina se podrazumeva). Dodatnu obradu imali su i likovi, koji su sada modelovani mnogo detaljnije i lepše i koji su animirani sa primetno više sličica u sekundi za razliku od prethodnika.

Ako kod grafike još i može da se diskutuje o ukusima, to svakako ne važi za zvučnu komponentu igre, koja je za Oskara i tačka. Pričati o kvalitetnoj glasovnoj glumi u jednoj Monkey Island igri već postaje deplasirano, ali opet ne možemo da ne pomenemo čaroliju koja zrači svaki put kada neko od likova otvori usta. Na stranu poslovično fantastični glavni junaci, sada podjednako u prvi plan zbog obilja dijaloga dolaze i svi sporedni likovi kojima pridodati glasovi stoje kao saliveni, u skladu s njihovim izgledom i karakterom. Kao da to nije bilo dovoljno, poseban spektakl predstavlja muzička pratnja, koja se sastoji od raskošno orkestarski redizajniranih melodija iz originala (komparaciju ćete moći da izvršite pukim prebacivanjem između nove i stare verzije), gde su u velikoj meri korišćeni i neki ne baš standardni „instrumenti” (recimo sviranje u grlić flaše). Kada vam legendarne melodije ne izlaze iz glave danima i kad ih zviždućete u svakoj mogućoj prilici, onda je jasno šta znači kada neko svoj posao odradi superprofesionalno.

Od dodatnih featuresa tu je pomenuta standardna mogućnost prebacivanja iz nove verzije u njenog pikselastog pretka (pri čemu je na zahtev fanova ostavljena glasovna sinhronizacija), progresivno sve eksplicitniji hint sistem i mogućnost osvetljavanje važnih predmeta na ekranu istovremenim pritiskom na oba dugmeta miša. Novina je bonus sekcija sa concept artom, koji se sastoji od gomile skica i crteža, kako originalnih lokacija od pre skoro dvadeset godina tako i ilustracija na osnovu kojih su modelovani likovi iz specijalnog izdanja. Zaista treba skinuti kapu umetnicima koji su od gomile šarenih piksela koji predstavljaju nečije lice ili telo uspeli da „izvuku” i kreiraju nešto što će izgledati kao kvalitetna karikatura.

Druga ekskluzivna opcija jesu komentari (nalik onima sa filmskih DVD izdanja) kreativnog trija Rona Gilberta, Dejva Grosmana i Tima Šejfera u kojima se dotični sporadično osvrću na razne aspekte razvoja igre, konkretne radnje koje Gajbraš odrađuje ili prosipaju zanimljive anegdote koje su pratile razvoj originalne verzije. Nažalost, ovaj segment nije baš najbolje implementiran, jer će se njihovi komentari ponekad poklapati sa nekom radnjom na ekranu koju ne možete da pauzirate ili ne želite da preskočite, pa ćete morati da odlučite šta ćete ostaviti za drugi prelazak igre.

Pored toga, ako bismo baš zakerali, mogli bismo da iščeprkamo još dva-tri objektivna mini-nedostatka. Prvi se tiče previše suženog prostora za prikazivanje inventara, što jeste u skladu sa originalnom igrom, ali će vrlo brzo zahtevati mnogo zamornog šaltovanja kroz skučeni ekran, koji je bez problema mogao da bude veći. Drugi zamerka tiče se nepostojanja built-in plejera za preslušavanje pomenutog fantastičnog soundtracka. Takođe, nije jasno zbog čega i pikselasti predak nije prošao kroz neke (opcione) naprednije grafičke filtere, naročito kada se uzme u obzir to da je to slučaj sa svim starijim avanturama koje pokreće famozni ScummVM softver.

Na kraju treba pomenuti i ekonomski aspekt koji prati izdavanje igre. Za measly svoticu od svega 10 evra u pretprodaji na Steamu ste uz igru, da spektakl bude još veći, dobijali gratis i specijalno izdanje prvog dela. Zaista smešna sumica za parče gaming istorije koja bi trebalo da bude obavezan trofej u svačijoj kolekciji. Gilbert i drugari su još jednom, k’o prstom u pekmez, „uboli” nepogrešivu dobitnu kombinaciju nakon koje nam samo ostaje da se nadamo da će i drugi veliki avanturistički hitovi iz njihove kuhinje, kao što su Indiana Jones, Day of the Tentacle, Full Throttle ili The Dig, doživeti isti tretman. Fingers crossed.

Aleksandar DINIĆ