Gde bi bio prosečni građanin Sjedinjenih Američkih Država kada njegov predsednik ne bi mogao da izbriše čak ni svoju najmanju grešku? Cela nacija završila bi u ludnici ili u McDonaldsu. Katastrofa je na pomolu – zvanični distributer Bele kuće, fabrika gumica u Skoginsu u Minesoti, zatvorena je pod misterioznim okolnostima. Kako i zašto, tu zagonetku može da odgonetne samo agent za puzle Federalnog biroa za rešavanje zagonetaka.Ovako otkačena ideja u stanju je da funkcioniše kako treba samo ako je ekipa koja je sprovodi u delo (u najmanju ruku) podjednako uvrnuta. Srećom, tim scenarista i dizajnera zaposlenih u Telltaleu očigledno ima dovoljno mojoa za doživotnu prehranu demonskog vudu sunđera. Iako Telltale do sada nije razvio potpuno originalnu franšizu, mora im se odati priznanje – teško da na današnjem avanturističkom tržištu ima boljih pisaca (izuzimajući Wizarbox i Džejn Džensen). Priča koja predstavlja jednistven miks „Farga” i „Twin Peaksa” potkrepljena je izuzetno zanimljivom atmosferom, rezultatom poslovično uverljive glume profesionalnih glumaca i karakterističnog vizuelnog stila. Ona je u početku začinjena većinom uspešnim crnim humorom, da bi se negde od trećine stvari zakomplikovale u blago jezivom natprirodnom pravcu. Sama mehanika igranja izvedena je u stilu (Srbima slabo poznate) serije avantura Professor Layton. Za razliku od pređašnjih ostvarenja iste firme, Puzzle Agent je do koske okrenut rešavanju raznoraznih umnih problema. Oni su prilično raznovrsni – kreću se od prostog sastavljanja slagalica, preko iscrtavanja putanje sanki, do nekoliko varijanti Ajnštajnovog problema. Na opštu atmosferu igranja imamo samo jednu krupnu zamerku – u desetak navrata (od ukupno 37) nije dovoljno precizno objašnjeno šta se od igrača očekuje, pa je (usled eksperimentalnih pokušaja) izgledan gubitak dragocenih zvezdica koje igra koristi kao sredstvo za ocenjivanje. Od inventara, a samim tim i inventarskih glavolomki, nema ni traga. Misterija Skoginsa je, prema već ustaljenom običaju, samo prvi deo mozaika koji će, kada (ako) jednog dana bude dovršen, činiti kompletno Puzzle Agent iskustvo. Iz tog razloga avantura ne samo da se završava relativno brzo, već i ostaje linčovski nedorečena, zbog čega poprima određeni šmek. Pomenuli smo da igru krasi svež grafički izgled nalik nekom stripu iz dnevne štampe, što nikog ne treba da čudi s obzirom na to da je zasnovana upravo na opskurnom stripu Grejema Anejbla po imenu „Grickle”. Ako ste se ikad zapitali kako bi izgledala interaktivna verzija „Hogara Strašnog”, evo vam prilike da to saznate. Puzzle Agent je delo koje poput najboljih dela svetske umetnosti miri dve suprotstavljene strane. Ovo je igra koju će i kartunolikus avanturis i mistolikus avanturis moći da odigraju sa podjednakim zadovoljstvom. Ko kaže da više niko nije originalan? Aleksandar ĐURIĆ | 
