Brojne se igre bave osvajanjima Aleksandra Velikog, ali nismo često u prilici da se sretnemo sa likom njegovog oca Filipa II Makedonskog. Da on nije uveo izmenjenu falangu u makedonske redove, njegova vojska nikada ne bi postala strah i trepet cele Helade. Filip je poznat i kao osnivač korintske lige, antičke preteče odbrambenog saveza kakav je današnji NATO pakt. Opšta prevlast nad ostatkom „nezavisnih polisa” donela mu je titulu suverenog vođe, hegemona. Svoju moć iskoristio je da započne osvajanje Male Azije. Da ga smrt u tome nije sprečila, udžbenici istorije verovatno bi bili napisani sasvim drugačije.

Sasvim neočekivano za naslov koji nam dolazi sa severnoameričkog kontinenta, Hegemonija se prilično verno drži istorijskih podataka. To znači da igrač započinje kampanju u najgorem trenutku makedonske istorije. Kralj je mrtav, neprijateljske trupe haraju zemljom, a pretendent pokušava da otme presto. Filip uspeva da se nametne kao regent, te započinje okupljanje preostalih snaga kako bi organizovao prvo odbranu zemlje, a zatim i progon neprijatelja. Sve ovo igra nam pripoveda kroz sjajno stilizovane animacije urađene u dvodimenzionalnoj tehnici.

Za razliku od serijala Total War, sa kojim se poređenje samo po sebi nameće, ovde imamo jedinstvenu mapu. Ne postoje pokrajine niti njihovi predstavnici. Diplomatija je samim tim znatno zanemarena. Ipak, ne radi se o velikom minusu jer se ova igra, baš kao i njen ruski pandan Reign: Conflict of Nations, oslanja na stvarne ratne taktike. Mislimo prvenstveno na presecanje protivničkih linija snabdevanja ili osvajanje rudnika plemenitih metala, što je Filip zaista i radio.

U igri nema odvojene političke i taktičke mape. Jedina razlika između pogleda na grad i pogleda na celu Heladu (predstavljenu tapiserijom) jeste u udaljenosti kamere od terena. Približavanje pogleda odvija se bez učitavanja, pa je veoma jednostavno direktno skočiti iz trenutne bitke u planiranje linija snabdevanja ili pravaca osvajanja. Osnovne proizvodne jedinice su polisi. U njima se stvara ili obnavlja vojska, te se regrutuju slobodni radnici. Poražene neprijateljske jedinice mogu se pretvoriti u robove i poslati da rade na farmama ili u rudnicima. Sve ekonomske strukture moraju se povezati sa najbližim polisom kako bi stvarale dobit. Njih ima zaista mnogo, jer je mapa nakrcana farmama, hramovima, razrušenim vilama i sličnim građevinama. Kao što se put snabdevanja može blokirati postavljanjem vojske tako se i usevi lako mogu spaliti, građevine osvojiti ili srušiti. Na težim nivoima neprijatelji to zaista često rade, sprečavajući tako naglo jačanje igrača.

Iako Hegemoniji možda nedostaje još prstohvat dubine, Longbow Games nam je zaista priredio lepo iznenađenje. Ovo je zanimljiva i veoma igriva strategija. Ljubitelji žanra ne bi smeli da je propuste.

Nikola BULJ